Osmi mart!

Drage moje i dragi moji srećan vam Osmi mart. Divno je kada je praznik. Poznati dolaze, donose cvet ili slatkiš, pa sednu. Onda ide kafa, piće, pa po redu. Cela porodica kod kuće, pa se to lepo obeleži i proslavi.
Ko će pripremiti sve?
   Dugo nam je trebalo da dođemo do ravnopravnosti. Želimo da budemo kao muškarci, da radimo, obavljamo važne poslove i imamo veliku odgovornost. Postigle smo da nam se podigne starosna granica odlaska u penziju, opet smo ravnopravne. Sve ćemo lepo raditi do šezdeset pete godine života. Izjednačen je i radni staž, dakle do četrdeset godina staža. Lepo.
   Posle napornog rada na poslu ulećemo u kuću. Bez pitanja. Kuvati, spremati, dodati, raditi s decom,  razgovarati, pregovarati, prati , peglati, odvoditi, dovoditi,  gomila sitnih stvari koje oduzimaju vreme. Ako ostane koji minut za nas same pre spavanja dobro je.
 Od žene se očekuje da bude dobra u svemu. Svi segmenti zajedničkog života moraju biti zadovoljeni i svi moraju biti zadovoljni. Žena ne sme biti nezadovoljna, neraspoložena, ne sme biti bez razumevanja za probleme drugih, ne sme imati probleme. Njena je dužnost da bude lepa, nasmejana, uvek raspoložena i na raspoloženju.
Samo takva je dobra.
Istina  ipak nosi i nešto drugo. Svaka žena radi mnogo više od muškarca. Njen je i posao, bez toga nema unutrašnje sigurnosti, ali i kuća. Dug je spisak poslova koji se obavljaju onako usput. Pa još kad stigne ono
- Radi jedno po jedno!
Onda bi dan trebalo da ima pedeset časova, ili da nam nekim čudom izraste još dva para ruku.

   Od svih praznika najmanje volim Osmi mart. Molim da me niko ne osuđuje. Poštovanje koje mora biti obostrano i svestrano, treba ispoljavati tokom cele godine, a ne samo tog jednog jedinog dana. Zato mi ne smeta ako neko preskoči ili zaboravi da mi na današnji dan pokloni nekoliko minuta svoga vremena. Meni je potrebna pažnja tokom cele godine.

  Drage moje za sve vas jedan buket cveća na svili!