Fotografije!

Fotografija nastala krajem tridesetih godina
dvadesetog veka

   Zamrznuti detalji naše prošlosti plešu svoju igru negde na dnu kutije u kojoj spavaju dok ih mi sami ne probudimo. Lica poznata i nepoznata pogleda uprtih u nas, ali bez misli, bez osećanja , bez ikakvog nagoveštaja pozitivnog ili negativnog stava. Led u našoj  i tuđoj prošlosti.
    Koliko traje fotografija ?
   Delić univerzuma. Delić našeg bitisanja u ogromnom prostoru življenja, ili čitavu večnost proživljava sama.
Poznata lica bez reči gledaju u nas i ćute. Koliko nas želi das čuje poznati glas iz daljine  sećanja i želi da se bar na trenutak susretne ne samo sa fotografijom. Ipak fotografija traje, živi, živi dok trajemo mi i naša sećanja na lik sa fotografije. Onima drugima koji nisu deo naših misli i mi nismo deo njihovih, nama drage fotografije ništa ne znače. Pogledaće ih, prokomentarisati da su lepe i okrenuće glavu. Time se njihovo interesovanje završava. Ne želimo to, želimo da uoče lepotu koju mi sami osećamo dok posmatramo likove bez života. Život fotografije se obnavlja u našem sećanju i samo tu opet živi.
   Nekada je fotografija pokazivala pravu sliku nekoga ili nečega što je kamera uhvatila. Oni oštrjeg oka i sa više smisla za uhvatiti bitno, su imali uspeha, ostali su se provlačili pored njih srećni i zadovoljni sobom i svojim hvatanjem vremena. Ipak vreme je neuhvatljivo. Lepotu smo videli  i blistavu  i mračnu. Lepota se ogledala u hrabrosti samog fotografa da se suoči sa realnošću. Bilo je potrebno znati određena pravila i zakonitosti koje su vladale u ovoj umetnosti.
Danas?
   Danas imamo računare, pa lepi postaju ružni, a ružni lepi i ni sami ne uočavamo stvarnost. Poznati blistaju na fotografijama, uvek su mladi, bez znakova starosti i umora. Kada ih neki znatiželjnik uhvati nespremne, ni ne liče na same sebe. Fotošop radi u svim pravcima. Kompjuter odradi sve: briše, piše, šminka, mršavi, dodaje i oduzima prema nahođenju onoga koji se zove fotografom.  Fotografije su samo prošlost. Jeste li se ikada zapitali zašto ne postoje fotografije sadašnjosti ili budućnosti?
    A možda baš one osvanu sutra na stranicama nekog časopisa.
  Na fotografiji je suprugov deda ujak koji je neposredno po nastajanju fotografije izgubio život.