Prezentacija ,,Radost žute lubenice"

Zahvaljujem  timu Kulturnog centra, zahvaljujem gospođi Tanji na toplom prijemu i rečima dobrodošlice.
Zahvaljujem  gospođi Mariji Ostojić na čitanju pisma drage Veselinke Stojković.
Zahvaljujem svima koji su deo svoga vremena posvetili meni i mojoj knjizi.
Zahvaljujem svojoj porodici na podršci.

Zahvalnosti su mnoge, reči je premalo.
Nepoznatih lica je u publici bilo malo. Poznatih i dragih toliko da mi se duša ispuni radošću. Prepustila sam se trenutku i dozvolila da se draga lica rasplinu i preplave moju dušu.
Mladost se vratila.
Unela je mnoštvo boja i svetlosti. Radost žute lubenice se mešala sa radošću duše moje. Mešala se sa nekima koji su živeli, poletala je, dodirivala je sve prisutne. Tekle su reči bez prepreka i  vremena.

Moja radost se može porediti samo sa naslovom knjige.


    Osnovna čovekova potreba jeste prijateljstvo.  Ono nas povezuje od praiskona do dana današnjeg.

  Jedne letnje večeri suprug i ja slučajno sretosmo našeg prijatelja. Kako se dugo nismo videli, iznenađenje je bilo obostrano.  Ono što ću zauvek pamtiti jesu njegove reči:

  ,,Kako je lepo videti draga  lica moje mladosti".

   Prisetih se stihova  Desanke Maksimović

,,Mladosti, mladosti da brzo prolaziš
ljudi kažu,
ali ja te nikada neću pustiti,
oko srca svoga postaviću stražu jednog
bola i jedne radosti!
OJ MLADOSTI!"...





Dok je mene, dragi moji prijatelji, imаćete  samo mladost.

HVALA!