U rukama nosim

U rukama nosim nebo!

Jer se plavo proteže kroz duge godine postojanja
Plavo se nalazi u svakom meni dragom
Neko nosi plavo oko,
Neko nosi plavu dušu,
Neko nosi plavu suzu,
A neko  neko se raduje plavom.

U rukama nosim dugu!

Jer je život obojen njenim bojama.
One se prelivaju i čine život lepšim i poletnijim.
Dugu u srcu nose svi meni dragi,
Kroz njih raste ljubav i preliva se zlatnom lepotom svetlosti i vode.

U rukama nosim reku!

Jer se svakoga jutra prevozim preko nje.
Čini se mirnom i uspavanom.
Živi.
Ona nosi tajne života i lepotu sunčeve svetlosti.
U njoj se oslikava i nebo i jutro i drvo i šuma.

U rukama nosim reč!

Jer reč čini čudo
Reč je moje bogatstvo najveće
Rečju radim,
Rečju kazujem unutrašnje i spoljašnje
Rečju podižem i spuštam
Rečju delim i uzimam.

U rukama nosim travu!

Jer volim Lorku,
Volim zeleno.
Volim zeleni odsjaj sunčeve svetlosti kroz razgranate krošnje drveća.
Volim ples visoke trave kroz koju vetar raznosi nemir.
Volim  tanku vlat bogatu semenom
Puštenu da odnese neki novi život.

U rukama nosim snove!

Jer vidim daleko i duboko.
Vidim nedostižno i usamljeno.
Vidim skriveno i tajno.
Vidim drago i daleko.

U rukama nosim...

Slika na svili  ,,Negde između".