Putopis: Rusanda

Tako blizu , a tako daleko. Putevi nekako uvek prolaze pored nje. Nikada dovoljno veremena, volje, želje...
Lako je zatvoriti oči i pustiti da vreme čini svoje. Ničim ne uticati na stvari i događaje. Otežane kapke stisnuti i na nevidljivim nitima skrivenih težnji i neostvarenih ambicija uletati u tuđe poslove i nebrige.
Tuga me je snagom svoje neobuzdane moći pritisla.  Nemar ljudski u dopuštanju gubljnja velike prirodne  lepote. Ipak uočavam, primam , dajem.
Pomešala su se prošla i sadašnja vremena, dok su ona buduća toliko nedostižna , neuhvatljiva i slobodna da ih niko ne može dosegnuti. Dotičemo ih rečima, obećanjima, upućivanjem na neka nova, bolja vremena sa više vremena, uviđavnosti, novca.
Stojim na ulazu u jednu od najstarijih banja na teritoriji Vojvodine.
Ponosno se uzdiže taba zagonetnog imena:
Banja Rusanda, u Melencima,   selu na severu Vojvodine.
Prelepi parkovi i fontane neprestanog rada sa skromnim malim prelivajućim kaskadama vode. Iako je jul, u nedostatku vlage trava se osušila, kesten je požuteo, pa se pre čini da je rana jesen nego bogato leto.
U daljini se čuje lako brujanje kombajna u svom danonoćnom poslu. Jedini zvuk, pored crvkuta ptica,  koji remeti tišinu.
Možda je postojala Rusanda devojka  bez lepote, pogrbljena i bilnih otežalih nogu, koja se otkrivši malo jezero s neobičnim gustim, masnim blatom, u želji da skrati svoje muke, uputila prema samoj sredini plitkog jezera i dubokog mulja.
Blato ju je podstaklo da se uspravi i opet uroni u njegovu okrepljujuću toplotu. Sva nemoć i nedostatak borbe za opstanak su nestali. Devojka je zablistala lepotom svoje mladosti. Uspravila se i obema rukama prigrlila život. Ostavljajući zaveštanje svima koji dolaze.  Onda  je otišla u traženju novog života, ali je blato ostalo da  leči one koji dolaze .
Tužno je što u Rusandu dolaze samo bolesni. Tužno je što se zdrav čovek ne uputi da svoje umorno telo oporavi u gustom lekovitom blatu.
Da bi namernik stigao u Rusandu potrebno je da skrene s puta i parkira auto ispred ulaza. Svima je dozvoljena šetnja i boravak. Kafa i hladno osveženje.  Moguć je pregled lekara i uput za korišćenje blatnih kupatila.
Hodajući Stazom zdravlja, vijugavom , spretno postavljenom između aleja sa cvećem i travnate ravnice dobrom oku ne promiču obrisi slanog jezera zaostalog iz perioda postojanja Panonskog mora.
Prirodno jezerce iz kog se uzvađeni mulj doprema u posebna kupatila. Masažom se poštižu čuda. Blato postaje čarobno. Topla voda iz samih zemljinih dubina daje snagu pa se do oporavka lakše dolazi. `

Na raznolikom visokom drveću su postavljene kućice za ptice. Otuda naziv ulice: Ulica čavki.
Tu je i zimovalište za sove. Tu su i vrapci i labudovi. Mnogo neotkrivene zagonetne lepote čeka posetioca.

Oj Rusando u Banatu!

Vična svome zanatu
I za tatu
I za Batu
Blato tvoje i za baku,
Mama u sumraku
Lako diže bolnu ruku. 
Zdravlje nudi
Nadu budi! 


Oj Rusando u Banatu!