Putopis : Sionska gora

Davidov Grad

 Smešten na Bliskom istoku u obećanoj zemlji  Jerusalim je oduvek privlačio mnoge koji su u njemu tražili deo sebe. Hvaljen i kuđen, rušen i podizan, 

napravljen je da traje.
Tako je bilo od davnina i tako će se njegov život odvijati kroz buduće vekove. Mnogo je tajni koje krije, mnogo je crkvi koje treba posetiti, mnogo je Svetih mesta kojima se treba pokloniti, mnogo je blaga koje se može videti, a još više je onoga skrivenog, koje samo dušom čovek može osetiti.
 U jugoistočnom delu ovog zagonetno očaravajućeg grada se nalazi Brdo Sion. Magnetizam ovog mesta nas nije zaobišao i jednog popodneva smo se uputili u šetnju do Sionskih vrata na Starom gradu.
 Za razliku od prethodnih,  pošli smo okolnim, ne manje zanimljivim putem, koji vodi kroz deo modrenog Jerusalima.

Ulaz u Sobu tajne večere

Ulaz u Davidovu grobnicu

Ulice su se lagano praznile,  jer se približavao Šabat. Naoružani strpljenjem i željom da dodirnemo građevinu staru više od tri  hiljade godina- Davidov grad,  brzo smo prevaljivali rastojanje.
Davidova kula svojim vrhom nadvisuje okolinu, te se čini da je tu, na dohvat ruke, ali do nje ima dosta pešačenja.  Do tamo se nikako se ne može bez zaustavljanja. Na svakom koraku nam se pogled zadržava na lepoti parkova, uređenosti školskih dvorišta ili na žardinjerama prepunim rascvetalih ciklama svih boja.

Zemlja

 Pomislih da se nalazim u čarobnoj gradskoj šumi, bogatoj mirisima mira, tamjana i neobičnih začinskih trava.  Daruje se  lepota. Na platou zapažamo neobičnu modernu skulpturu. Starina i moderna se veoma dobro slažu. Prikazana je zemlja na poseban način, oduzima dah i mami posetioca da
načini fotografiju.
Putovanje koje smo suprug i ja načinili ( bez vodiča i agencije) je od prvog do poslednjeg dana boravka  donosilo samo dobro, u svemu smo imali sreće, sve kockice velike slagalice su se samom rukom Gospodnjom poklopile i darivale nas.
Davidovu grobnicu smo posetili nekoliko minuta pre zatvaranja. Na ovom za Jevreje i poklonike Starog zaveta, Svetom mestu se odvajaju žene od muškaraca.

Davidov grob

 Idem do prolaza za žene.
Klanjam se Kralju nad kraljevima, onome koji je praćkom uspeo da ubije Golijata, onome koji je pisao najlepše pesme Gospodu, onome ko će živeti dok živi Sveto pismo. Veliki je trenutak biti deo večnosti i svojom pojavom se pridružiti pojavama mnogih koje je put kroz Svetost doveo do ovog mesta. Posle kratkog zadržavanja, jer za Jevreje počinje molitva, nastavljamo  s istraživanjem Davidovog grada. Pronalazimo Crkvu Uspenja  Svete Bogorodice.  Zadivljenim  okom  pratim pogled koji me blagosilja, gledam nežnost kojom u rukama drži svoj porod. Svetle se zidovi i čuju tihi šapati pokloničke poniznosti.  Da bismo imali spasenje ona je žrtvovala sve.

Kroz hodnike Davidovog grada dolazimo do table koja ukazuje na Sobu tajne večere. Zlatni lukovi i neobični, čarobni šapat zadržan između  svetih zidova pripadaju Svetom Savi,  koji je nekada davno Sionsku gornjicu otkupio od Saracena i darovao na poklon svom narodu. Visoki lukovi i praznina sobe zvone odjekom davnine i prohujalih vremena. .
Danas je tu da svojom magijom i zamišljajućim Hristovim glasomi uzdasima apostola,   priča novozavetne priče.

Crkva Svetog Đorđa

Crkva Svetog Đorđa

Vreme čini svoje, suviše brzo prolazi. S prvim mrakom slivamo se u ulice Starog grada  u koji ulazimo kroz S ionsku kapiju.
Uspeli  smo da pronađemo Manastir  Svetih arhangela, koji  je kralj Milutin gradio. Zadivljuje mozaik u predulazu i bokor rascvetalih orhideja.
U svojim istražiačkim pohodima naišli smo na Crvkvu Svetog Đorđa. Na ulazu je tabla .  Sreća koja se doživi i energija koja se pruža na ovom mestu nemerljiva je ljudskom spoznajom. Tišina i lepota freski i mozaika izmamljuje dah.
Tiho se molim i zahvaljujem Gospodu na milosti mi darivanoj.

Glavna ulica Jerusalima - Šabat