Putopis: Božić u Svetoj zemlji

U Vitlejemu

Pod svetim nebom se nađe čovek
Milost ga obaspe
Oseti
Doživi
Hoda.

Pod  nebom obojenim duhovnošću doživeh miran san.
Jutro je osvanulo obasjano sunčevom svetlošću. Miriše narandžin plod na beskrajnim plantažama, mirišu palmini listovi koji skrivaju bogatstvo urminog ploda. Opija vazduh i zadrhti srce u panonskim grudima.

Ulaz u Crkvu rođenja Hristovog

Ustali smo rano. Čeka nas put. S poštovanjem smo prošli pored Jafa i nastavili do Damaskus kapije gde je i autobusko stajalište. Ulazimo u autobus. Pomoć dobijamo od ljubaznog mladića sa kipom na glavi. Na dobrom smo putu. Kilometri ne
znače ništa osim pojačavanja želje da stignemo u Vitlejem.
Badnji dan je.
Smenjuju se jerusalimske i vitlejemske ulice.
Bele građevine.

Unutrašnjost crkve

Čistota vazduha i mnoštvo ljudi. Upućujemo se prema centru Vitlejema, do mesta gde se nalazi Svetinja. Obraća nam se mlada žena.  Iz Indije je. Sa suprugom i sinom od nekih sedam - osam godina su pošli do Crkve Hristovog rođenja. Iako su Hindu, žele da u Svetom danu posete i dodirnu Zvezdu. Žele da svom sinu i sebi pokažu  značenje poštovanja svetinja drugih vera. Saznajemo da se Crkva  zatvara u jedanaest časova, jer se pripremaju Bogosluženja, a  očekuje se oko trista hiljada posetilaca. Radost me preplavljuje. Jedna sam od njih.  Na vreme smo pošli. Imaćemo vremena za sve.
Koliko se puta u čovekovom životu može doživeti takva milost?

Srebrna zvezda

Posle dvadesetak minuta stižemo do malog ulaza. Kamen na kamenu. Kameni ulaz u nekadašnju pećinu, danas Crkvu Hristovog rođenja. Pognuh leđa i uđoh. Svetlošću obasjana unutrašnjost me dodiruje božanskom energijom. Mnoštvo je u redu. Čeka se uz lagani zadivljeni žamor. Prilazimo oltaru, sija Vitlejemska zvezda na njemu. Sve je spremno za obeležavanje velikog praznika. Lagano se krećemo do mesta na kome je ulaz   na mesto gde je Devica Marija rodila Hrista. Mali prostor zahteva veliko strpljenje i tolerantnost. Ljudi  je mnogo. Svi smo  tu sa istim ciljem. Saginjem se i lagano prilazim mestu na kome je Mali Hrist ugledao svet. Na mestu je Zvezda koja je davno ukazala  na rođenje spasitelja. Od srebra je sa svetim rečima ispisanim kao radost, predskazanje, ukazivanje na čast što se nalazim pored nje.  Iznad  vise kandila. Šest ih je. Trepere žiškice u nima.
Mala sam i ponizna.
Dodirujem Zvezdu.
Hladi i greje.
Uzdiže  dušu.
Miriše tamjan u vazduhu i miris brojnih sveća. Izgovaram molitvu. Puštam da me dodirne Sveti duh. Puštam suze. Pred očima su svi koje volim i koje poštujem. Molitva je za sve njih, za nas , za mile i drage, za radost života.
Lagano se pomeram. Ostala bih još, ali brojni čekaju.  Prolazim pored niše koja predstavlja pećinu u kojoj su sedela tri mudraca, koja su došla da pozdrave rođenje Spasioca. Ona je prazna, bez ukrasa. Onakva kakva je nekada bila. Izlazim iz kripte. Dajem prilog, uzimam sveće i palim ih. Mirišu po Vitlejemu, sjaj im je poput zvezda na visokom nebu. Uzdižu se.Dodiruju visine.
Radost.

Radost

Poginjem leđa i izlazim napolje. Prostor kroz koji je malopre bio dozvoljen prolaz,  sada je zatvoren. Mnoštvo se uvećalo.
Ulazimo  u metež. Mešamo se. Deo smo kolektva, obuzima nas ista radost. Sledi procesija. Mažoretkinje, bubnjari, narodni instrumenti brojna mladost i svirači. Svi u istom ritmu. Čuju se gajde.
Zastajemo. Divljenje nas preplavljuje u naletu pozitivne energije.  Bogosluženja počinju uskoro. Gužva je sve veća. Polako se izvlačimo.
Vraćamo se u Jerusalim.
Počinje božićno veče.
 Želimo da ga provedemo u Starom gradu. On je podeljen na četiri dela: Hrišćanski, Jermenski, Muslimanski i Jevrejski. Visoke zidine obložene jerusalimskim belim kamenom( upotreba  u gradnji se zadržala još iz vremena kralja Davida i traje do današnjih dana) otkrivaju vrh okićene jelke. Kroz  Jafa kapiju se upućujemo u tom pravcu. Prvi sumrak pojačava osećaj praznika. Utapamo se u kolonu dobronamernika i svečano obučenih ljudi. Ne razlikujemo se.
Isti smo na istom.
Hrišćani smo.

Detalj pećine

Od nekud do nas dopire miris cimeta i zvuk  anđeoskih glasova. Pevaju se božićne pesme. Devojka sa kapicom Božić Bate nudi kolače i poziva na sa na proslavu Badnje Večeri. Ulazimo. Osmeh i osmeh.
Sreća u vazduhu.
 Radost davanja i primanja.  Ponuđeno se ne odbija. Lagano ispijamo kuvano slatko božićno vino začinjeno cimetom i grickamo ukrašene medenjake i  kuglice sa bademima. Svi se raduju i jedni drugima čestitaju.  Pozitivna energija koja vlada u Hrišćanskoj zajednici prelazi s jednog čoveka na drugog. Radost svuda, na svakom koraku.
Srećna sam što sam doživela milost Gospodnju da se nađem na ovom mestu.
Umor na savladava. Upućujemo se do našeg malog stančića. Vrata na većem su otvorena. Slavi  se Božić. Pozvani smo. Čestitamo i puštamo mladost da nastavi slavlje.

U Vitlejemu

Badnje Veče u Jerusalimu

Proslava Badnje Večeri Jerusalim