уторак, 22. јануар 2019.

Putopis: Haifa, Bahajski vrtovi

 
Ne može se  Izrael posetiti  bez  putovanja do plavetnila Sredozemnog mora. Neponovljiv je osećaj videti ga sa azijskog kontinenta.
Bahajski vrt
Haifa
Prelep osunčani decembarski dan, koji znači sve osim hladnoće,  je osvanuo okupan svežinom. Kako je jutro odmicalo temperatura vazduha se povećavala. Kroz jerusalimske ulice smo se uputili do nove, moderne železničke stanice Isak Navin.
Tačnost prevoza u ovoj gostpljubivoj zemlji  je poslovična.  I ovoga puta voz polazi tačno na vreme. Očekuje nas promena voza na stajalištu Ben Gurion, ali sledeći, koji nas nosi velikom brzinom do Haife, je već tu. Kroz stanični prostor odjekuju zvuci klavira.  Njišu se palme između platformi za stajanje vozova,  iako smo ispod aerodroma.
 Sedamo u drugi voz  koji nas odnosi do  najveće  luke Izraela.
Staza vrta sa Hramom u pozadini
Pruga prolazi kroz mediteranski predeo uz samu obalu.  Negde se vide duge peščane plaže, a negde su one zaklonjene brojnim staklenicima i bezbrojnim plantažama pomorandži.
Na ulazu u Hram
Na jerusalimskoj najčuvenijoj pijaci Mehane Jehuda se mogu kupiti neobične vrste povrća i voća kojima ne znam imena.
Cilj nam je novo svetsko čudo podignuto u ovom mediteranskom gradu: Bahajski vrtovi.
Kaktusi
Zapljuskuje nas šum talasa i miris mora. Odzvanjaju sirene brodova, a na drugoj strani je tu užurbani žamor grada.
 Lete galebovi i svojim krikom paraju sunčano jutro.  Ubrzo smo prinuđeni da se oslobodimo  viška odeće. S jerusalimskih sedamsto metara iznad nivoa mora za kratko  vreme smo na istom sa svim stanovnicima mora na svetu. Sve nas spaja beskrajno plavetnilo i daruje isto  bogatstvo. Duša mi se raduje.
Lep i moderan grad bogat različitim zgradama koje dosežu nebeske visine. Osvajaju na s i mame na nove vidike.
Spremni smo na uspon do čuvenih vrtova. Očekuju nas i mame pričama o sebi : Bahajski vrtovi.
U traženju najkraćeg puta nam pomaže savremeno čudo telefonske navigacije. Pravimo fotografije na uređenom stepeništu. Naoružani vojnik nas upozorava da se tim putem ne sme ići, a fotografije se ne mogu praviti. Ipak nas pušta. Mi smo tek bezazleni turisti u želji za duhovnim bogatstvom.
Čeka na brdo Karmel.
Pogled sa terase
Uspon je velik, ali tamo se pružaju beskrajni zeleni travnjaci podšišani preciznošću kraljevskog berberina. Živice podrezane do savršenstva,. Pogled prelazi s jedne lepote na drugu, nezasito uzimajući sve što  se pruža.
Kroz vrt vode staze posute sitnim belim kamenom. One se opet vijugavom elegancijom kreću između žardinjera s rastinjem  iz svih krajeva sveta. Nebrojene  su vrste kaktusa, četinara, biljki neobičnih listova koji mame na dodir, ali se to ne sme .
Zadovoljavm se uživanjem u pogledu.
Vrtovi imaju brojne terase od kojih su tek neke otvorene za turiste. S jednog nivoa na drugi se može okolnim putem i  drugim  ulazom. Tada bivate nagrađeni: fontane bogate vodom, kamene klupe postavljene između visokih stabala i tišina.
Na ovom mestu je zabranjeno konzumiranje hrane i cigareta. Može se čuti samo tihi zadivljeni šapat. O bezbednostii se takođe vodi računa: na svakom ulazu su naoružani čuvari i sve stvari idu pod skener.
Na srednjem nivou se nalazi  svetilište. Hram u koji ulazim izuvena i u tišini.
Savršena tišina me dočekuje  uprkos brojnim posetiocima. Neobičan mir  obavija ovo mesto.
Iza stakla su  svećnjaci i vaze prepune raznobojnog  cveća. Na zidovima debele tapiserije. U četiri ugla su postavljene velike vaze napunjene mirisnim laticama. Stičem utisak da se nalazim u velikom, sa grma,  pažljivo odrezanom cvetu.
Slika govori više od reči
Kao ukras ispred vrta stoje na jednom mestu ravnopravno simboli tri velike religije: tu su hrišćanska jelka, jevrejska zvezda i muslimanski polumesec. Saživot je moguć.
 Na svom putu po Izraelu sam hodočasnik, poštujem sve  vere, ne pravim razlike koje postoje među ljudima  i religijama. Bahajska vera  se zasniva na tome da je  moguća jedna religija koja se zasniva na svim religijama.  Oni veruju u sve proroke i jednog Boga.
Kako god,  Bahajski vrtovi su  bogatstvom bilja i ptičjom pesmom  možda delić  raja na zemlji, a sigurno je da su s pravom dobili status novog svetskog čuda.

2 коментара:

  1. Драго ми је да си своје утиске из те за нас далеке земље поделила са нама. Верујем да је то искуство непоновљиво и јединствено! Као и твој запис.

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala Djukanovici i zelimo vam jos mnogo ovakvih avantura a tebi Vesna sto pre sledecu knjigu,pozdrav

    ОдговориИзбриши

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!