среда, 20. фебруар 2019.

Mesec

Dan se ugasio tihim hodom
Znanom stazom.
Izgubiše se sati svetla .

Smeh je zamro
Okačen o prvi oblak noći.

Ruke  radnika  su u strahu mrtvila pale
Oplakivale su duboke rane dana.

Noć zavlada
Tama svoje carstvo bez milosti raskrili
Silom svojom pokri stope ostavljene.

U snazi svojoj

Zagrli nemim rukama uzdahe para
Što nade šalje prvoj zvezdi.
Ponese dah devojke do nebesa bez svetla
Milošću duše pravedne rastopi se hladno srce noći
Ukaza se mesec pun.

2 коментара:

  1. Ах тај месец ПОНЕСЕ младе, али и нас мало маторе, још увек...
    Дивно си ово рекла: Zagrli nemim rukama uzdahe para
    Što nade šalje prvoj zvezdi.
    Ponese dah devojke do nebesa bez svetla
    Milošću duše pravedne rastopi se hladno srce noći
    Ukaza se mesec pun.
    Настави, лепи су ти стихови!

    ОдговориИзбриши

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!

Možda bezgrešan

Ako bi se čovek u kap pretvorio Kroz oblake bi leteo Zemlju  darovao Cveću  miris otimao Suncu  prkosio U krugu staze ostavljao. Ako...