субота, 02. фебруар 2019.

Putopis : Bukurešt

Palata parlamenta


  Kada se na dar dobije lepota rumunskih šuma gledanih s visine  oblaka srce
zalupa  brže. Rumunski narod je veoma blizak sa nama. Nekada  granice nisu postojale pa se do obližnjeg Temišvara na pijacu odlazilo paorskim zaprežnim kolima. 
Danas  nas Rumunija privlači mnogim lepotama koje su neistražene,turama do Drakulinog dvorca, zagonetnom muzikom koja osvaja i lepotom osmeha slučajnih prolaznika.


U Bukurešt smo stigli u kasnim večernjim satima,  prespavali smo u udobnom hostelu  u neposrednoj blizini aerodroma. Rano ujutro smo bili spremni za obilazak.
Ceo dan je bio pred nama, jer smo avion imali tek u popodnevnim časovima.
Uputili smo se stazom prema autobuskom stajalištu. Na pešačkom prelazu nas je zaustavila žena koja je nudila pomoć. Rekli smo da imamo vremena i da ćemo do centra gradskim autobusom.  Ljubazno nam je ponudila prevoz. Tako smo se sa potpunom strankinjom sprijateljili i osećali se kao da se poznajemo oduvek.
Prevezla nas je nekih dvadesetak kilometara skoro do  samog centra. Pozdravili smo se i izašli u hladan rumunski novogodišnji dan. Parkirani autobus nas nije video pa smo produžili peške. Odjednom smo čuli poznati glas. Vratila se, objasnivši  da se ne oseća dobro što nas je ostavila.
Bez reči sam, dobrota do dobrote koja nas je pratila svo vreme putovanja. se nastavlja.
U torbi imam božićni medenjak uvijen u celofan, ima oblik zvezde. Dobila sam ga  za sreću. Putovao je u Izrael i vratio se. Poklonila sam  ga kao poklon za sreću iz Srbije.
Spremni smo da se posvetimo lepotama glavnog grada Rumunje. Veliki široki bulevar i i ulice spremne za doček gostiju nas oberučke prihvataju. Utapamo se u ljude koji govore pevljivim jezikom. Nižu se zgrade i trotoari. Smenjuju se veliki tržni centri i prodavnice koje ne nalikuju nekadašnjim. Sve je čisto, uredno, sve miriše na praznik  i dobrodošlicu.
Pravimo fotografije ispred poznatih zgrada. Tu je najveća od najvećih  koju je nekad izgradio Čaušesku, kažu da je posle Pentagona najveća zgrada valade na svetu. Onoliko koliko je spratova gore isto toliko ih je i u podzemlju. Ne koristi  se sav prostor. Interesantno  je da je svaka cigla, kamen staklo ili nameštaj od isključivo rumunskih resursa. Zboh nje su čitava naselja srušena , a stanari raseljeni širom Rumunije.
Dan je proleteo.
Hvatamo autobus prema aerodromu. On nas lako prenosi pokazujući brojne lepote i bogatstvo ulica. Pogled mi pada na Trijumfalnu kapiju kja je potpuno identična pariskoj.
S prvim sumrakom ostavljamo svetla Bukurešta. Oko ih miluje, pozdravlja i obećava novi susret.

2 коментара:

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!