Nemoć

Ruke su joj,
Otežale od nemoći,
Bile spuštene pored tela.
Mlitave,
Neupotrebljive.

Lako su drhtale obojene srcem.
Iz tela je izbijala tuga
Oči su se borile da zadrže bol koji je rastao.
Pokušala je sve,
Davala
I davala
Bodrila
Osmehom,
Rukama,
Očima.
Ulivala
i slivala misli svoje.

Radovao ju je
pomak
U boljitak.

Taman kad je pomislila da je to to,
Da je uspela da otera očaj
Dogodilo se bekstvo obavijeno velom tajne.
Devojka je nestala.
Onako brzo kako je i došla,
Kako joj je stala na put,
Tako je izbrisala svoje tragove u prolećnom snegu.
Ponela je sa sobom 
Nemaštinu i siromaštvo,
Glad i beznađe.
Prijatelje stare.

Svetli put košta mnogo
Visoka je  cena koju će platiti.

Puštala je da bol narasta
Nemoćno
Slušajući samo tupe otkucaje dubina.