Радости су многе: Беч- Аустрија Похвала

РЕЗУЛТАТИ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА - КРОЗ ВУКОВО
СЛОВО - ЋИРИЛИЦА, ОБИЧАЈИ И МИ

Kulturverein Goldenes Wort Lassee NÖ Austria. Српско културно друштво „Златна реч“ Аустрија и МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону расписала је конкурс у периоду од 12. јан. -15. феб. 2021. год. Приспело је 392 радова, од тока одлуком жирија у зборнику биће заступљено 51 радова. Комисија је имала тежак задатак око одабира књижевних радова. Када је упитању одлука наградити ауторе у питању су мале разлике а у неким категоријама није их ни било. Треба дати заслужене награде. КОМЕ?! Комисија је

одлучила да ипак додели више награда него што је пракса досадашњег рада.

Преседник комисије,

- Признајем да ми је било врло тешко одабрати најбоље ауторе. Одредиле су их нијансе у квалитету. За похвалу највећу награду сам одабрала најмлађе као подстрек, јер они настављају тамо где су старији стали. Награђени су заиста досегли највиши ниво стваралачке писмености, наравно према мојим критеријима. Задане теме су обрађене у скали успешности од оних који се тек сижејно дотичу теме до оних који су овладали поетским и наративним изричајима...

Беч, 20. фебруара 2020 Др. Вјера Рашковић Зец

Награђени су и похваљени :

Плакета за текст : Драган Вилић -У.С.А

Прва награда до 30 год :

- Наталија Томић - Будимпешта, Мађарска

- Марија Васовић - Врњачка Бања, Србија

- Милица Боровчанин - Соколац, Р.Српска

- Јована Глиџић - Ниш, Србија

- Тијана Нашпалић - Кикинда, Србија

- Димитрије Дмитровић - Врњачка Бања, Србија

Прва награда старијих од 30 год:

- Весна Секулић - Београд, Србија

- Љиљана З. Терентић - Смедерево, Србија

Друга награда:

- Драгана Ђурковић Тошић - Чачак, Србија

- Драгица Бека Савић - Бачка Паланка, Србија

Трећа награда:

Милка Васић Глушац - Београд, Србија

Милан Чорак - Вуковар, Хрватска

Похвале:

Радмила Бојиновић - Београд, Србија

Владимир Радовановић - Чачак, Србија

Света Цакић - Параћин, Србија

Инес Ерцег -Нови Град, Р. Српска

Весна Ђукановић - Кикинда, Србија

Слободан Врховац – Бања Лука, Р. Српска

Љерка Петковић - Беране, Црна Гора

Сретен Бошковић - Чачак, Србија

Миладин Дабетић - Београд, Србија

Учесници зборника;

Александар Павловић – Бечеј, Србија

Бранка Благојевић – Градишка, Р. Српска

Валентина Дабић - Петровац, Србија

Весна Ђукановић – Кикинда, Србија

Весна Секулић – Београд, Србија

Владимир Радовановић – Чачак Србија

Димитрије Дмитровић – Врњачка Бања, Србија

Дафина Милутиновић - Пожаревац, Србија

Десанка Ристић - Кикинда, Србија

Драган Вилић - У.С.А

Драган Савић – Бечеј, Србија

Драгана Ђурковић Тошић - Чачак, Србија

Драгица Бека Савић - Бачка Паланка, Србија

Дубравка Ранђеловић – Ниш, Србија

Ева Ранчић – Пирот, Србија

Зорана Гавриловић – Лесковац, Србија

Зорица Станковић – Ниш, Србија

Ивана Уна Ненадовић - Пецка, Србија

Инес Ерцег -Нови Град, Р. Српска

Јасмина Исајлов - Црепаја, Србија

Јован Н. Бундало – Београд, Србија

Јована Глиџић – Ниш, Србија

Лазар Ђ. Станојевић – Земун, Србија

Љерка Петковић – Беране, Црна Гора

Љиљана З. Терентић – Смедерево, Србија

Мага Јованова - Валандово, Македонија

Маја Ст. Ђукановић – Чачак, Србија

Марија Васовић - Врњачка Бања, Србија

Миладин Дабетић – Београд, Србија

Милан Чорак – Вуковар, Хрватска

Милан М. Рајовић - Подгорица, Црна Гора

Миланка Кузмић – Добој, Р. Српска

Милица Боровчанин - Соколац, Р.Српска

Милка Васић Глушац – Београд, Србија

Милорад Куљић – Лединци, Србија

Милош Марјановић – Београд, Србија

Мирослав Мишел Болтрес - Београд, Србија

Наталија Томић – Будимпешта, Мађарска

Наташа Радуловић – Београд, Србија

Radmila Vojinović – Београд, Србија

Света Цакић – Параћин, Србија

Славица Агић - Бачка Паланка, Србија

Слободан Врховац – Бања Лука, Р.Српска

Слободан Цвитковић - Шид, Србија

Снежана Васић – Беч, Аустрија

Снежана Тодоровић – Шумице, Србија

Сретен Бошковић – Чачак, Србија

Тијана Нашпалић – Кикинда, Србија

Цвијетин Баја Лобожински - Лаћарак, Србија

Још увек није познато када ће бити додела награда и представљање зборника у Србији, а о

детаљима ћете бити накнадно обавештени.

У име организатора конкурса захваљујем се и честитам свим ауторима на учешћу.

Слика Вука С. Караџића на корицама зборника је нашег познатог бечког сликара академика Звонка Димитријевића.

Организатор

 

 Богојављење

Високи младић се будио онда када су сви одлазили на спавање. Није хтео да буде виђен. Године су га научиле тајанствености и само су упућени знали његове ноћне авантуре.

Облачио је најбољу одећу. Ону најмодернијег кроја, која му је итекако добро пристајала. У њој се стаситост истицала, а младост обнављала.

Имао је срећу да је својом строгом унутрашношћу успевао да се прилагоди времену. Свеже избријан најоштријим бријачем на свету , заплесао би на познате ноте ,,Играле се делије” заборављеног учитеља Миодрага Петровића Сељанчице, само што је мноштво делија представљао он сам.

Лаконог, у помоћ би позивао ледено свежи ноћни ваздух и мало водене паре, тек толико да се ради свечаности тренутка ухвати иње на небеским гранама, па да се опијен лепотом и свежином раскрили.

Блистао је.

Блистале су звезде на небу.

Блистао му је осмех у ледом окованој ноћи. Понекад би га посипала разноликост белих пахуљица. Као седефни бисери су се лепиле за његову уредно ошишану косу. Стварале су вео савршености и вечите непресушне младости.

Да га је неко упитао која је ноћ најбоља за плес и у којој ноћи се најбоље скрива, не би одговорио. Све су му биле драге.

Волео је Бадљу ноћ. Волео је ноћ првог дана Божића. Волео је Светостефанску ноћ. Волео је ноћ када се Свети Василије својом добротом и веселошћу спуштао са Небеса и хватао се до њега у невидљиво коло.

Понекад је са Неба стизао глас:

- Немој ме тражити. Нећеш ме видети. Не желим да ме види ико од вас, који нисте осетили лепоту Неба и милост Раја. Не желим да ме ико упрља рукама или ме оскрнави погледом варљивог ока.

Понекад сам милостив и пустим да ме бирани осете најситнијим делом душе, оним најчистијим, безазленим.

Они ме само назру, тек толико да нису сигурни да ли је то јава или недостижни сан.

Волим и ову посебну ноћ -Богојављенску. Тада је мој плес јединствен. Плешем на озвездасном ведром небу, а они очију упртих у Небеса ме не виде. Чекају да се Небо отвори и да им се Господ јави.

Господ ми се осмехује.

Ја сам први у његовом новом лету. Ја га најављујем.
…

-Бако , зашто данс морамо да легнемо тако рано?

-Данас треба рано да се легне...Не испитуј ме толико!

-Бако, а зашто и ти идеш тако рано да легнеш?

-Идем. Не питај, мала си. Жмури и спавај!

- Зато што ћемо рано устати! - дошло је из суседне собе.
- Зашто ћемо рано устати?

-Мир! Спавање!

У неко доба када сви мирно спавају испод топлих вунених јоргана, у тренуцима када је дисање најтише, а душа се налази у најдубљем сну, неки чудни сат је будио баку. Некада док је б ила млађа и док није имала унуке на чувању, одлазила је у Храм, на службу , па на литију за Богојављење.

Кад су је године пристигле, у одређени час после поноћи, излазила би у хладну јануарску ноћ. Преко спаваћице би облачила вунени џемпер и сукњу. На ноге би навлачила чарапе, оне штрикане , од грубе вуне. Горе би обукла стари Громби капут, тежак као свих седам грехова човекових. Красиле су је и ујакове ципеле- због величине.

Излазила би у двориште, на месечином посут подијум баште. Гледала је горе.

У чистоту и мир.

У безвремерје.

У широкост.

Свој плави поглед је сједињавала са тегет бојом ноћног неба.

Чекала је знак.

Чекала је отварање Небеских врата.

Чекала је сједињење са милошћу Господа.

Чекала је да се Господ јави.

Дуго би стајала на хладноћи и мразу. Дуго је њен поглед путовао до најудањеније звезде видокруга.

Тек када би јој ноге потпуно промрзле, улазила би у кућу. Завлачила се у кревет, онај који је био испуњен мирним дечјим дисањем.

- Можда ћу следеће године имати више среће. - прочишћена би себе враћала у миран сан.

За Светог Јована смо јели крофне.