Putopis: Topkapi palata - Istanbul

Na ulazu

 Iz daleka, sa mora i kopna   se mogu videti obrisi Topkapi palate, koja je
jedna od najvećih atrakcija Istanbula, ali i najveća palata na svetu. Nalazi se na mestu ispod kojeg se Bosfor spaja sa Mramornim morem i odvaja od Zlatnog Roga. Ime palate znači Palata topovske kapije, jer je izgrađena na mestu gradskih vrata Konstantinopolja koja su uništena turskim topovima nakon duge opsade krajem petnaestog veka.

Danas je tek svojim delom otovrena za javnost, brojne turiste i posetioce ovog magičnog mesta na obalama Bosfora. 

Stolica za sultana

Visoki, kameni zidovi se uzdižu na jednom od sedam brda i svojom veličinom zauzimaju veliki njegov deo. Palata se gradila vekovima. Izgradnju je počeo Mehmed Osvajač da bi je svaki naredni sultan dograđivao i činio lepšom. Bila je glavna palata skoro četiri stotine godina. Nebrojeno je bogatstvo iza njenih zidova. Brojne su muzejske postavke: od zbirke satova najrazličitijih oblika , kupljenih i darovanih sultanima sa raznih strana sveta, do predmeta svakodnevne upotrebe i religioznih predmeta. 

Preko Istanbula su vodili mnogi putevi dalje na istok, putevima trgovine začinima i svile, a sve to je donosilo veliko bogatstvo veštim trgovcima, pa i samom sultanu. Znanje trgovine je ostalo do današnjih dana. Ukoliko ste i sami vešti možete postići cenjkanjem bolju cenu za željeni proizvod. 

Palata se prostire na velikoj površini. Obuhvata četiri dvorišta, pa samim tim ima i četvoro vrata: Carska vrata, Vrata pozdrava, Vrata čednosti

Detalj iz dvorišta

(ulazak u harem) i
Četvrta vrata koja gledaju na Bosfor. 

Palata sadrži nekoliko stotina prostorija, samo je deo pretvoren u muzejski prostor, pa su turisti počašćeni njihovim bogatstvom. Prva prostorija u koju smo ušli jeste muzejski prostor sa brojnim satovima svih vih veličina i oblika. Ovde smo uspeli da napravimo par fotografija, dok nismo, kao i svi ostali turisti, opomenuti da je  unutаr zgrada zabranjeno fotografisanje. Ponestane dah od talentovanih starih majstora sa svih strana sveta, teško je poverovati šta sve ljudska ruka može da napravi.

Tu su prostorije sa oružjem, sabljama, lukovima, strelama i štitovima.  Optočeni su zlatom i dragim kamenje. Tu su mačevi iz  krstaških ratova sa obeležjim krstaša,(videli smo jedan koji je pripadao nekom mađarskom velikašu, ne znam koliko je ta osoba mogla biti visoka i snažna, kada je mogla baratati njime. Samo sečivo je dugo oko dva metra, plus drška) , odeća ratnika Krstaša, Janjičara i zlatni panciri sultana. 

Odežede slavnih sultana, odeća sultanija, mnogobrojni predmeti koje su
upotrebljavali stanovnici palate.

Presto od zlata

Šetnja kroz palatu vodi kroz privatne molitvene odaje sultana. Tu se cipele izuvaju, a žene na glave  stavljaju marame. Tokom šetnje vas prati molitveni glas koji čita delove Kurana- uživo. Privatne porostorije za molitvu su u predivnim plavim mozaicima. Čine ih bezbrojne pločice sa ornamentima čuvene vizantijsko plave boje koja se dobijala od kamena- minerala  lapis-lazuli, te je bila izuzetno skupa, kao i proces pretvranja kamena u prah, a on u boju.  Ista boja se koristila za rad na našim srednjovekovnim freskama. 

U tim prostorijama se nalaze mnogi predmeti izuzetnih istorijskih i religioznih vrednosti: ruka Svetog Jovana Krstitelja, Mojsijev štap, kutija za Kabu od zlata, predmeti koji su po predanju pripadali proroku Muhamedu, njegovo oružje, pečat, otisak Muhamedove stope u kamenu  i mnogi drugi artefakti. 

Zaseni se um čovekov, pokušava da shvati veličinu bogatstva sultana, način života, vrednosti koje su imali i način na koji su vladali brojnim zemljama. Treba se napregnuti i videti da li dovoljno imati ovoliko bogatstvo ili je ipak potrebno još nešto... Kako je bilo biti sultan, podanik  ili žena iza visokin zidina. 

U dvorištu

U jednoj prostoriji se nalazi sultanov presto od čistog zlata. Na njemu je sultan sedeo dok je primao delegacije iz razrnih delova sveta,  koje je put nosio kroz Istanbul. Sva dvorišta su lepo uređena. Tu su mnoge fontane , kitnjasti kameni svodovi i kratko podšišana trava u lepo uređenim lejama. 

Na ulazu u Dvoranu satova

 

 

 

 

 

 

 

U sklopu Topkapi palate nalazi se i Crkva Svete Irine.

Crkva Svete Irine

Pravoslavna građevina  podignuta u vreme Aja Sofije, ali potpuno drugačija mada oblikom podseća na nju.

 Skromna u svojim ukrasima, a bogata u svojoj arhitekturi , sa predivnim visokim kupolama  i crvenim svodovima terakote.  Na njenim zidovima nema fresaka niti mozaika. Jedino obeležje hrišćanstva je veliki krst na zidu.  Posle pada Konstantinopolja ona nije pretvorena u džamiju  niti su u njoj služene liturgije ili bilo kakvi religiozni obredi. Služila je kao skladište oružja i janjičarska kasarna. 

Detalj unutrašnjosti

Ispod Irininog krsta

Kako god bilo ostala je sačuvana za sadašnje generacije i reke turista koji je svakodnevno posećuju. Možda praznoća prostorija doprinosi da šapat osdzvanja, kao opominjnje, sećanje , strahopštovanje...Oseti se čovek malim i nedostojnim tolike lepote.

Topkapi palata se ne može obići za kratko vreme kao što se rečima ne može opisati ono što se nalazi iza njenih zidina. 

Ostaje na vama, dragi čitaoci,  da se jednoga dana otrvorenog uma uputite ka Carskom gradu i  uverite u njegove lepote. 

Nastavak sledi...