Putopis : Vaseljenska patrijaršija Istanbul

Ne može se u Istanbul bez obilaska jedne od najvećih
svetinja u pravoslavnom svetu.  

U svojim ranijim zapisima sam navela da je Istanbul grad na sedam brda.

Jedno od tih brda je Fener, a na njemu s ponosom slovo o Gospodu prenosi Vaseljenska patrijaršija smeštena u Crkvu Svetog Đorđa. Čini je kompleks zgrada sa konacima i hramom  kao centralnom građevinom.

 Crkva je sedište patrijaršije od 1601. godine, a  pre toga sedište Vaseljenskog patrijarha bilo je u desetak različitih crkava, počevši od prvog veka nove ere kada je osnovana. Pre nego što je postala patrijaršija crkva je bila ženski manastir. U jednom periodu sedište patrijaršije  je bila i veličanstvena Aja Sofija, ali to je bilo neko drugo i drugačije vreme. 

 

Ova crkva jedna je od 14 autokefalnih pravoslavnih crkava, a najznačajnija

Patrijarh

nadležnost Vaseljenske patrijaršije je Sveta Gora.

 Zvanična titula vaseljenskog patrijarha glasi: 

 

 

 

 

 

 

 

 

Njegova svesvetost arhiepiskop carigradski, novorimski i vaseljenski

patrijarh Vartolomej I.  

Dakle tog poslednjeg decembarskog dana 2021. godine  smo se uputili pomoću

Delić viđenog

savremenog čuda navigacije u posetu Vaseljenskoj patrijaršiji. Put nas je vodio vijugavo uz brdo nepoznatim i uskim ulicama  četvrti Fener koja je naseljena pretežno grčkim stanovništvom.  Nemali uspon je zahtevao poveći napor. Temperatura prava decembarska za Istanbul oko dvanaest stepeni, uz malo sunčeve svetlosti  doprinosila je utisku veće topline. Na trenutke smo  morali zastajati da uzmemo dah.

Bogorodica

- Ovo treba izdržati. Dobro su je sakrili posle pada Konstantinopolja. 

- Nema kukanja, evo lepo pokazuje -ostalo je još nekoliko stotina metara. Šta misliš, još ako sretnemo Patrijarha?

- Da, baš ćemo mi imati tu čast...

Uskoro su se ukazali zidovi Patrijaršije beli i svečani. Lepo uređeno dvorište sa okićenom jelkom. Unutra u crkvi Svetog Đorđa je trajala liturgija. 

Na naše veliko iznenađenje liturgiju je služio  Patrijarh vaseljenski  Vartolomej I .

Unutrašnjost

Pogledali smo se. 

Gospod nam se smilovao. Malo ko se može pohvaliti da je sreo dva pratrijarha  na svojim putovanjima:  Patrijarha Jerusalimskog na službi u Hramu Hristovog Vaskrsenja i  Patrijarha Vaseljenskog na službi u Vaseljenskoj patrijaršiji. 

Zvonio je glas potpomognut glasovima sveštenika  u Slavu Gospoda i Novog leta.

 Skupi se čovek mali pred svetinjom. Zapoje u sebi onako kako može, upali sveće za upokojene i žive, dok se kroz vazduh obojen mirisom tamjana prostire glas nad glasovima. 

Puno  vrenika. Patrijarh  reže novogodišnji kolač , a vernici i osoblje Patrijaršije u tišini  primaju blagoslov. 

Blagoslov dolazi i do mene, na korak od Patrijarha s velikom nadom u Gospoda i  njegovu veliku milost.

Hvatam tragove mirnih reči dok se vernici polako razilaze. Srećna pod nebom

istanbulskom i rukom patrijarhovom.

Zgrada patrijaršije nije grandiozno velika kao mnoge istanbulske građevine, ali osvaja belinom, čistotom i mirom. 

Naravno pre ulaska u kompleks smo morali pod skener radi bezbednosnih provera. Možda se takve provere čine bespotrebanim, ali one doprinose da se čovek oseća itekako sigurno. 

Pravimo fotografije i  zahvalno uz prvi sumrak napuštamo ovo predivno mesto, s nadom u neki novi susret.

Za nezaborav