Putopis: Istanbul

Istiklal ulica

 Putevi nas nose, male iskre iz svakodnevice zasvetle, iznad glave nam preleti ptica
ili nas iz zamišljenih igara probudi  razgovor jata vrabaca. Ponekad se dogodi da se vrata otvore, da nas put ponese do nepoznatih i  zanimljivih mesta o kojima smo samo maštali  i potajno nadali da ćemo  uživati u njima i istražiti ih onoliko koliko možemo i na nama svojstven način. 

Prvi put sam se sa Istanbulom,  susrela pre par godina, ali iz vazduha,  dok je avion preletao njegova svetla. Presijavao se u tami noći , a svetla su budila maštu svojom blistavom bezbrojnošću. 

Tek kad se nađete licem u lice njim, gradom na sedam brda, s njegovim građevinama koje odolevaju osvajačima i teškim  vremenima, koje se u slobodi svojoj daju mnoštvu posetilaca,  osetite potpunu njegovu prevlast i veličinu. 

Pomešaju se Evropa i Azija, stari Istanbul i novi , savremeni , s bezbroj visokih zgrada. Nude se njegovi univerziteti , kojih je preko sedamdeset, što je opravdano jer se na ulicama sreće veliki broj mladih ljudi.  Svi žure, idu svojim stazama, a turistima ostavljaju njihove. 

Od prvih ulica Istanbula pređe se nekih šezdesetak kilometara do Starog grada, onako izmorenim od dugog putovanja, oni najteže padaju umornom putniku. Kad najzad osetite čvrsto tlo pod nogama zaplahne vas miris orijenta pomešan s mirisom Mramornog mora. Potpuno novo iskustveno potresanje čitavog bića  i njegovo povezivanje na jedinstven način, s jednom

Jedan od univerziteta

tačkom oslonca, onom na kojoj stojite...

Menjao je Istanbul vladare i careve. Svaki od njih zadivljen njegovim položajem na obalama Bosfora i izlaskom na dva mora Mramorno i Crno, je davao nešto svoje, doprinosio njegovoj lepoti, veličao njegovu istoriju, a sopstvenu dodavao.

 Zavao se Vizantionom, Konstantinopoljem, Carigradom, a danas  na ponos muslimanske vere Istanbulom. Opravdava svojom lepotom svaki naziv. Što je interesantno, novi vladar nije uništavao  tragove  svoga prethodnika, već je na njima gradio svoje i proširivao postojeće. 

Predanje kaže da je Konstantin do poslednjeg daha branio svoje ne pristajući na predaju. I posle duge opsade Konstantinopolja nije se predavao. Osmanlije su bile brojnije. Da ne bi bio zarobljen Konstantin je skinuo carsku odeždu ne želeći da bude prepoznat. Stopio se sa svojom vojskom. Ostaje nagađanje o njegovoj sudbini. Zvaničnog groba nema. Mehmet Drugi  Osvajač je osvojio Carigrad krajem petnaestog veka. Kao pobednik dozvolio je svojoj vojsci da uzme ratni plen, no zadivljen lepotom grada pokajao se i oteto je bilo vraćeno. 

Blago je nemerljivo gde god da gledate. Osvojeni ste poraženima i osvajačima, ćutite pred njegovim zidinama i hvatate tragove prošlosti onoliko kolko vam vreme boravka dozvoli.

 Kolko god da ga imate- malo je.

Na jednom od sedam brda

Nemerljivo bogatstvo i su ljudi. Predusetljivi i veoma ljubazni. Rado će pomoći, pokazati kako da baratate karticama gradskog prevoza, čak će ustupiti mesto u istom ako izlaze na sledećoj stanici. Bila sam u situaciji da mi stariji čovek ustupi svoje mesto. Bilo mi je neprijatno, mogao bi mi biti otac, ali na njegovo insistiranje,  mogla sam samo da prihvatim ponuđeno. Pokazao je da izlazi na sledećoj stanici, a turisti uvek idu u pravcu znamenitosti i poštovani su od svih.

Bogatstvo je hrana. Orijentalna mirisna i iznad svega ukusna.  Nemojte se plašiti da se izmešate sa domaćinima. Vrlo su ponosni na svoje tekovine i učiniće sve da budete zadovoljni. Morate probati sarmice u zelju, pilav, začinjenu piletinu ili

Tramvaj...

jagnjetinu, ima toga za sve i svačiji ukus.

Sa izloga i brojnih tezgi vas mame slatkiši, ratluci, baklave,  ušećereno i suvo voće... miriše pečeni kesten( svaki istog oblika, veličine).  No  ne može se sve probati za  kratko vreme , previše je toga. Zadovoljavamo se probom baklava. Od, kako mi se činilo bezbroj vrsti, uzimamo tri. Potpuno novog eksplozivnog ukusa, (ne liče na one koje mi pravimo), dole su natopljene sirupom, fil (orasi,  pistaći, bademi...) takođe, zatim je tu sloj srednje natopljenosti, svež i krckav,  u gornjem delu čak suv, raspršujuće drobiv, skoro eksplozivan, na samom vrhu sjajan, preliven šećernom glazurom, ali ne preslatkom( koliko god se trudila ne mogu tačno da opišem). Pravo uživanje. 

Svega ima i za svačije mogućnosti, od velikog luksuza do ulične hrane, koju mi volimo, nekako nam je to način da bolje osetimo domaći život i razumemo običaje. Naravno to je ono što nije skupo. Može se dobro jesti za mali novac.  Ono što bih preporučila i što nigde drugde na svojim putovanjima nisam videla je Balik ekmek. Riba u hlebu. Riba pečena na roštilju se stavlja u  hleb, recimo kao polovina velike kifle, dodaju se začini, razne salate i limunov sok. Izuzetno ukusno.  Interesantno je što se riba peca na Galata mostu, odmah čisti i peče. Ukus je zaista neponovljiv.

Mramorno more

Uz sve to : 

zapevaju njegove ulice, zatrepere svetla, zamiriše more, a galebovi vas ponosno gledaju sa svojih visina.

Šta je mali čovek naspram tolike lepote i zagonetnosti?

Šta sam ja pred njegovim zidinama, palatama, parkovima, pred jednom nad svima,  Aja Sofijom?  

Ko sam ja  uspavana svojom palankom, uljuljana žitom panonskim  i  žalom za davno izgubljenim morem?

Zahvaljujući suprugu lako se krećemo gradskim prevozom, menjamao tramvaje i autobuse, a metro stanice samo proleću.

 Smeška se Mramorno more, a  Bosfor oduzima dah. 

Žedna sam svega, lepote  orijentalne, ljubaznih ljudi i sveže ceđenog soka od nara. Miris orijentalnih začina sa bogate ponude domaće hrane,  bezbroj  orijentalnih slatkiša , pečenog kestena, đevreka uvijenih u susam.  Sve vam se daje   i što je najvažnije prosečan  čovek može sebi ispuniti poneku  želju. 

Slede putopisi...