Putopis: Dolina Kraljeva

Teče Nil.

Posle kratkotrajne plovidbe  stižemo na njegovu  Zapadnu obalu. Plavi se danas
kao nekada, a njegove vode u svojim dubinama kriju tajne. 

Dugo vremena je planirano ovo putovanje,  pokušavala sam da se pripremim i bezbroj puta zamišljala sebe kako se nalazim u Dolini kraljeva kako koračam stopama faraonskim , graditeljskim  pokloničkim, avanturističkim. 

Ono što me je sačekalo je bilo nestvarno u  svakom pogledu. Surovost prostora na kome su sahranjivani faraoni i visoki državnici Egipta Novog kraljevstva zaslepljuje i ne samo to, u ovoj prirodnoj sauni je nešto što nikada nisam osetila niti doživela. Neopisiva vrelina i sparina. Ovde nikada kiša ne pada.

Dolina kraljeva

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Zamislite Sunce  u punom zenitu, kamen ispod nogu vreo , kamen okolo vreo,

,,Silazak"

,,Stepenište"

Detalj grobnice

toplota se emituje odasvud. Greje sa svih strana. Prosto se čini kako telo u svakom trenutku isparava. Verujte i pored šešira toplota je bila nepodnošljiva. Diše se i kroz nos i otvorena usta. Mnogo puta sam se zalivala vodom tako da mi je košulja bila vlažna(ali je osećaj bio dobar), mada je olakšanje bilo kratkotrajano. Zaista moraju se poštovati uputstva : laka zatvorena  obuća, šešir  naočare za sunce i voda, mnogo vode. 

Mislim da je mnogo gore bilo onima u papučama i sandalama.

Merenptahova grobnica

Komples sadrži glavnu zgradu, dobro klimatizovanu ,u čijoj se sredini nalazi velika maketa Doline kraljeva sa otkrivenim grobnicama (smatra se da ima i  neotkrivenih) njih šezdeset tri. Na izlazu  čekaju mali otvoreni strujni mini- busevi koji  nas odvoze do  nekropole. Grobnice su obeležene imenima vlasnika i rednim brojevima. 

Merenptahova grobnica je jedna od onih koju smo posetili. 

Ako je u Luksoru, koji je na levoj , istočnoj obali Nila, bilo trideset devet stepeni u dolini Kraljeva je bilo četrdeset pet, bez daška vetra. Disali smo suv, vreo vazduh. Unutra u grobnici je bilo oko trideset, što je za razliku od spoljašnje temperature bilo ponošljivo, ali uz veliku količinu vlage. 

Detalj grobnice RamzesaIX

Skarabej

Ramzes IX i Horus

 

Zbog visokih temperatura vodičima nije dozvoljen ulazak u grobnice, ali i zbog vlage koja oštećuje predivno oslikane zidove. U Merennptahovoj grobnici je kanal koji vodi do sarkofaga dug oko sto šezdeset metara. Silazak ide nekako uprkos velikoj strmini,  zato je izlazak neuporedivo teži i zahteva, bar što se mene tiče nekoliko zastoja da dođem do vazduha. Ipak srećna sam što imam priliku da posetim večna prebivališta faraona. 

Merenptah je trinaesti sin Ramzesa drugog, koji se dobro načekao da dođe na presto(posle šezdesete godine života). Grobnica je veličanstvena, zidovi su ispisani uklesanim  hijeroglifima, a  oni prikazuju i slave dela vlasnika. 

Tu  su slike živih boja faraona i njegovih sledbenika. Tu su bogovi koji olakšavaju faraonov put u večni život. Da bi ga dobio, faraonovo srce treba da bude lakše od pera. Zbog toga sa sobom nosi i Knjigu mrtvih koju daje lično faraon bogovima. Lik faraona u rukama drži Ank sveti krst života. Tu je i skarabej čuvar faraonovog srca. Faraonova mumija je imala samo srce, tako je duh pronalazio svoje telo. Svi ostali organi su uklanjani. 

Grobnice su prazne, sarkofazi u muzejima širom sveta, a ukrasni predmeti koji su trebali da služe faraonu u zagrobnom životu su davno opljačkani.  

Sledi i poseta grobnici Ramzesa IX, ona je manja, ako mogu reći plića, ali ne i manje zahtevna što se tiče utrošene energije, Zadivljuju me tavanice lapis lazure sa blistavim sjajnim zvezdama u koje je gledalo uspavano lice faraonove mumije. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Zidovi su ispisani kartušima, hijeroglifima, slikama koje pokazuju graditeljske posduhvate Ramzesa IX.

Jedva dolazim do daha od vreline vazduha. Predah pronalazim u hladovini drvene nastrešnice. Sedam na kamen. Bukvalno- vreo je, ali bar sunce ne prži. Skupljam snagu za dalje. 

,,Otvorena vožnja"

 

Dođosmo do daha

 

 

 

 

 

 

 

Ne odolevam ni Tutankamonovoj grobnici. Tužna je. Prazna. 

 U njoj je Tutankamonova mumija oslobođena svih simbola moći koje je imao.  Grobnica je slučajno otkrivena 1922. godine, otkrio ju je Hauard Karter. Ono što se manje zna jeste da je Tutankamon imao veoma nesrećan život. Kao dečak je došao na vlast.  Venčao sa svojom sestrom opet zbog vlasti. Deca su se rađala bolesna i umirala. Njihove mumije su u muzeju u Kairu. Voleo je konje, kočije, lov. Jednom prilikom dok je vozio kočije pao je i povredio nogu. Umro je od trovanja krvi. Na brzinu je sahranjen u tuđoj grobnici. Čak je i proces mumifikacije tekao brže nego inače. Njhegov glavni savetnik je preuzeo vlast i ženu, na brzinu ga sahranio i izbrisao iz istorije sve do nekoliko milenijuma kasnije. 

Kada je Kartetr otvorio sarkofage, poslednji je bio nagoreo kao i mumija. Naime zbog brzine mumifikacije laneno ulje koje se koristilo nije dovoljno dobro osušeno, te je došlo do samozapaljivanja. Sreća je da je u sarkofagu bilo malo kiseonika. Bogatstvo iz njegove grobnice je nemerljivo. 

Jedan od Tutankamonovih sarkofaga

 

Na pitanje: ,,Šta vidiš ?" Karter je odgovorio ,,Predivne stvari!"

Tutankamonove  Kanopske vaze

 

Tutankamonov,,čuvar"

Anubis iz Tutove grobnice

Grobnica odiše velikom tugom. Ostao je sam,   u skromnoj tuđoj grobnici bez ,,divnih stvari"  koje su mu olakšavale  večni život. Sebična sam: lepo ih je bilo gledati u Nacionalnom  muzeju Egipta.

A putnik mora dalje.