Putopis.- Luksor- Karnak

Prvi pilon
Sledi još jedan izlet, ovoga puta  na jug Egipta.  U najveći od svih hramova, tokom pet hiljada godina svog postojanja- u Karnak. 
Put vodi kroz pustinju. Suva, jalova, sa tek po kojom naznakom života. 
Onda slike postaju drugačije. 
S približavanjem Nilu slike se menjaju. 
Na neki čudan, volšeban naćin , se vraćam u prošlost, u vreme velikih faraona, i svakako, ako ne najvećem, ono najstarijem po godinama života i   po vladarskom stažu, velikom Ramzesu II.

Pre nego što putnik ugleda Nil, ugleda njegove vode kako se ulivaju u mnoštvo kanala koji navodnjavaju plodno tlo njegovih dolina. Način obrade zemlje je potpuno isti kao u drevnoj prošlosti. 

Na neki način, seljak je zarobljen u prošlosti, većina radova se obavlja ručno. Jedino što se ponegde mogu videti motorne pumpe za navodnjavanje. 

Siva traka puta vodi kroz brojna sela u dolini Nila. Kuće su skromnije nego one na severu.Ljudi još skromniji. Sivu traku puta ukrašavaju brda lubenica tamnozelenih kora. Nevelike su i brojne, poređane  u piramide  čekaju kupce. Njive su zelene, uredno obrađene. Vide se polja šećerne trske. Ponegde tek posečene, a ponegde u punom zamahu svoga rasta. 

Rano je jutro, radi se na njivama.One donose nekoliko žetvi godišnje. Tu su i neizostavni magarci u svom svakodnevnom poslu. Još jedna suprotnost: klimatizovan autobus marke Mercedes i magarac. Deli ih kanal ispunjen vodom Nila. 

Nil kao biće, darodavac i odvajalac, moćan, opominjujuće tih, nestvarno plav kao nebo iznad njega.

 

Kroz pustinju
      


 

Kanal

Sfinga sa ljudskom glavom

Grad Luksor je najveći grad Južnog Egipta. Najbogatiji po dva velika ,
veličanstvena hrama: Karnak i Luksor. Rekla bih da oni zajedno čine jedan monumentalni hram,  jer ih vezuje avenija sfingi sa ovnujskim glavama. Uredno poređane jedna do druge čine čvst lanac u službi ujedinjenja dva hrama, kao njihovi čuvari od davnih dana do današnjih, dug je više od jednog kilometra. Njime turisti  ne mogu do Luksora.

 

Kompleks je uvećavan i menjan mnogo puta, njegova gradnja je počela hiljadu šesto godina pre nove ere. U gradnji je učestvovalo trideset faraona od kojih su najpoznatiji Seti I i Ramzes II, oni su podigli Salu stubova, kao i mnoge građevine oko nje.. 

Hram u Karnaku je  i čuven zbog svojih 134 masivnih stubova organizovanih u 16 redova u Sali stubova. Od njih su 122 stuba visoka 10 metara, a preostalih 12 stubova su visoka 21 metar, sa prečnikom od preko tri metra. Na vrhu ovih stubova su   monoliti teški su 70 tona. Na njima je boja potpuno očuvana kao u danima kada su nastajali. Ovde kiša ne pada skoro nikad.

 Još nije sasvim jasno kako su Egipćani podigli ovako teške konstrukcije na tu visinu. Jedna teorija je da su korišćene poluge, a druga je da su korišćene rampe od cigle i blata. A  postoje i druge mnogo ekstremnije teorije...

Kamen  za izgradnju haramova i stubova dovlačen je iz kamenoloma Gebel Silisila, oko sto pedeset kilometara južnije. Kad se suočite s njihovom veličinom ,ne možete da se ne zapitate kako je to moguće. 

Kompleks je podeljen je na tri, zidovima odvojena, dela koja su posvećena bogovima: Amonu(samo taj deo je otvoren za turiste) , Mentuu i Mutu.

Hram ima deset vrata-pilona, odvojenih palatama i dvoranama.

Amonov hram
Karnak je veličanstven u svojoj grandioznosti. Gradnju je počeo Ramzes II,  slaveći život, svoju dugovečnost i  obezbeđujući  sebi besmrtnost. U vremenu kad je živeo, prosečan vek Egipćanina je bio trideset godina, on je živeo devedeset, više od šezdeset godina je vladao Egiptom.  Smatran je živim bogom, generacije su slušale priče o njemu od svjih dedova. Kako god,  Karnak je građen dve hiljde godina, s namerom da traje... 



Obelisk Tutmozisa



Kod Ramzesa

Podignut u slavu bogova  velikih  dobrotvora  i zaštitnika egipatskog naroda.

 

 

 

 

 

Kada se nađete licem u lice s njegovom veličinom, lepotom građevine, predivnim stubovima neverovatne visine. Reljefima na njima , bojama, mistikom i velelepnošću, dozvoljavate da srce brže kuca, ne smeta ni vrućina, ni nedostatak strujanja vazduha. Izdržaće se sve, samo da se upije što više lepote ovog jedinstvenog mesta koje je pod zaštitom Uneska. A nebo se plavi iznad stubova s  pretnjom da se nad hramom oblaci nikada neće nagomilati.

Duboko sam potresena bojama koje su jasne i vidljive, iako broje mnogo godina,  žive su , jasne, otkrivaju svoje tajne i u tišini broje svoje dane. 

Ledenda kaže da su  sto trideset četiri stuba za  Ramzesove sinove- toliko ih je imao.  Ne znam koliko je imao žena, verovatno je broj impozantan, ali bio je živi bog, a bogovi su svemogući. Prva i najvoljenija žena mu je  bila Nefertari. Kolosalna statua  u hramu pokazuje njega i nju ispod njegovih nogu. Hram je okićen reljefima koji veličaju njegove državničke i ratničke pobede. 

Kartuš

Mali je čovek pred tolikom lepotom. Ono što me je zapljusnulo baš poput  blica fotoaparata jeste količina svetlosti. Odjednom se, uprkos fotogrej staklima, oči napune velikom  količinom sunčevih zraka.  Bila sam primorana da potražim i najmanju senku kamenog stuba, da se iskre svetla prorede. Bez šešira ne bih izdržala.

Na ulazu u kompleks

Reč vodiča - obelisci
 

Dvorana


Tu su obelici, sfinge sa ovnujskim  glavama, figure faraona, skarabeji, tu je Sveto jezero iz kog se Karnak snabdevao vodom.Sve se kupa u svetlosti , danas kao u pre toliko hiljada godina. 

Sfinga sa ovnujskom glavom koju pridržava statua Ramzesa

Ljubazni vodič sa besprekornim znanjem srpskog jezika nas upoznaje sa kartušem koji sadrži četiri znaka: živa slika faraona, lotosov cvet, skarabej i horusovo oko. To je nešto najlepše što se nekome može poželieti: život u harmoniji, ljubavi i zdravlju sa čuvarem skarabejem. 

Kod statue Ramzesa sa Nefertari

 

Teška srca napuštam ovo predivno mesto. Gde se stavrala, pisala i gde se čuva istorija jednog predivnog naroda.

Doći ćemo opet! 

Fotografija Dragan Đukanović

Коментари

Постави коментар

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!

Популарни постови са овог блога

Приповедање о човеку званом Голуб

Ivanjdan!

Нови дан