четвртак, 5. мај 2022.

Putopis: Plato Giza Egipat

Keopsova piramida
 Teći  će priče o Egiptu dok je Nila i  vrednih ruku koje obrađuju njegovu dolinu.

Menjao je Nil korita, igrao se  podanicima svojim, davao i oduzimao,  plavio  i bogatio one koji su živeli od njega.  

Teče danas baš kao nekada, plave se njegove vode, a brojni turisti traže rashlađenje u  na  njegovim obalama. Po nemirnoj površini na kojoj talase pravi prolećni vetar,  plove brojni čamci koji otkrivaju lepotu Kaira , a on u svojim  dubinama krije mnoge tajne. Prosečan turista se zadovoljava pruženim, trudi se da za kratko vreme posete  Egiptu uhvati i ponese što više.

Uprkos svemu razlog dolaska  je poseta Platou Giza  i najvećoj od svih znamenitosti , jedinoj preživeloj od sedam svetskih čuda Starog veka: Keopsovoj piramidi kao i čitavom kompleksu Giza.

 

 







Ispred Keopsove piramide
Na izlet se, iz Hurgade, kreće odmah posle ponoći, do Kaira je dalek put, potrebno je oko osam sati putovanja u jednom pravcu. Nije lako, ali nagrada je veća od svakog napora. 

Već na prilazu Gizi  se vide vrhovi triju veličanstvenih građevina. Čine se tako blizu, gotovo nadohvat,  ne samo pogleda, nego i ruke. Ipak , sve je to samo nazgled. Udaljene su jedna od druge, a zajedno troše svoje milenijume.

Na ,,stepeniku"

Sahara  okupana žutim  svetlom doprinosi veličanstvu prizora. 

Ponosne kamene građevine napravljene za večni život njihovih graditelja nemo pripovedaju svoje priče. Ne obaziru se ,visoke, stabilne, ponosite , na reke turista koje pristižu sa svih strana. Stoje mirno i  čekaju da se duša faraonska zasiti svetlosti i vrati u njihovu tajanstvenu unutrašnjost.

Kada se nađete licem u lice sa Velikom piramidom -  koju je gradio Kufu- grčki Kepos, ostajete bez glasa i daha. Sve što ste čuli, videli u raznim dokumentarnim emisijama ili knjigama  nije dovoljno za razumevanje njihove gradnje, grandioznosti, kao i shvatanje razloga nastanka. Sve teorije imaju korene i smisao usvojim postavkama. Verujete Denikenu, istoričarima, egiptolozima, svima koji su pisali onjima. Ovde je sve moguće.

Zatečena sam veličinom kamenih blokova, preciznošću njihovog slaganja,

Ne odolevam

jednostavnim alatima koje su koristili drevni graditelji( jedna od mnogih je ,,faraonski lakat").  

Zatečena sam znanjem koje su posedovali. Kroz misli mi proleću bezbrojne emisije koje su u traženju istine svoja viđenja zasnivali na tome da su  Egipćani imali pomoć od nekoga ko je van Zemlje.  Ko god da je pomogao, smislio,  bio  vešt, uradio je težak zadatak čije rešenje ni do dana današnjeg nema  potpuno objašnjenje. 

Ona je veličanstvena, savršena,  od obrađenog kamena  uzdignuta, uredno složena  puna svetlosti i neobične energije koja se prenosi na sve koji su u njenoj blizini.

Ne odolevam, penjem se na prvi ,,stepenik", potom na drugi, treći. Nije lako.

U pozdini sve tri građevine


Vazduh je suv, ovde kiša ne pada gotovo nikad. Jedino olakšanje je što vetar prividno daje svežinu. Tu su i brojni prodavci suvenira i vodiči kamila koje svojim blagim pogledima časte  sve oko sebe. Iz poštovanja prema veličanstvenoj životinji odbijam da se popnem na nju. Suviše mi se dopada da bih joj bila teret. 

Nekada je Velika piramida bila obložena belim glatkim granitom, koji je odavno skinut i odnešen ko zna gde, za ko zna kakvu gradnju.  Keops ju je načinio sebi kao grobnicu , a gradili su je Egipćani oko dvadeset godina. (ne robovi). Svaki muškarac  je bio dužan da tri meseca besplatno radi na njenoj gradnji, a  svakom od njih je to bila čast, radio je za svog faraona, za njegov večni život, čime je i sebi obezbeđivao milost bogova.

Kod Kefrenove

Postoji legenda: 

Kada se pronađe vrh Keopsove piramide ( koji nedostaje), svi problemi čovečanstva će biti rešeni. Ljudi će steći saznanje o besmislu ratovanja i svi će živeti u slozi.

 Tačnu visinu Keopsove piramide je izračunao Tales iz Mileta, mnogo godina posle njene gradnje, pomoću senke i štapa, naravno i velikog znanja iz matematike.

 Bezbroj je teorija o njenoj veličini, udaljenosti od Severnog pola do  središta zemlje, broja kamenih blokova (2,5 tona jedan)  kojima se dva puta može opasati Zemljina kugla, načinu gradnje. Ipak Nil  je u vreme plavljenja širio svoje korito, tekao do samih piramida, a kamen je dopreman iz Asuana na brodovima. Snažne ruke su ga vukle preko nasipa koje su postavljali oko piramide, da bi na kraju gradnje oni bili otklonjeni.

Stojeći ispred nje verujem u sve. Četiri hiljade trista godina je  Keopsova piramida bila najviša građevina na Zemlji...

Slaba sam. 

Postavljam jedno jedino pitanje: Šta čovek može danas?

Vreme prebrzo prolazi. Iako se čini da su tri piramide blizu jedna drugoj, nije tako. Od Keopsove do Kefrenove se vozimo autobusom. Ona je  niža, ali pošto se nalazi na uzvišenju u odnosu na Keopsovu čini se da je viša. Jedna od mnogih optičkih varki.  Njen vrh je tu , a na njemu se nalaze ostaci granitnih ploča. U njoj je bio sahranjen Kefren sin Keopsov. Ona je kao i sve ostale neoslikanih zidova, iz njih su davno nestale mumije faraona, ostali su samo prazni kameni sarkofazi.  

Tu je i Mikerinova, Keopsovog unuka. Zanimljivo je da su priramide : tri velike i tri male za tri kraljice   po  rasporedu građene po uzoru na sazvežđe Orion. Svaki objekat je na položaju zvezde na nebu.( ko ne bi poverovao u sve teorije).

Kod Sfinge
Opet sledi vožnja autobusom do Velike Sfinge. Smatra se da ju je podigao Kefren,


mada neki veruju da je mnogo  starija.  Monumentalana,  isklesana iz jednog komada kamena: telo lava, Kefrenove glave. Velika, divna,  veličanstvena u svojoj tišini , u svome vekovanju, straži, borbi u očuvanju tajni za koje kažu da se kriju ispod njenog tela. 

Prolazimo kroz odaje za balzamovanje, hodnicima prostorija čiji su krovovi davno nestali. 

Bivam zatečena veličinom ,ne uzalud,  nazvane Velike sfinge. Izmami ona osmeh i blagu jezu. Pokunji se čovek današnjice pred lepotom savršeno oblikovanog kamena i zapita kako je moguće? Prolete milenijumi i vekovi  njenog postojanja i zaćuti čovek. 

Ćutim, zaustavljam vlagu u oku. Upijam. Zajezde dnevne zvezde preko plavog neba, zapevaju horovi nebeski u slavu mitološkog stvorenja , stražara i čuvara.

Neposredno u njenoj blizini je iskopan očuvan Sunčev brod.

Sve piramide imaju otvore u svojim zidovima, uske i duboke koji vode od ,,glavne odaje". Jedna od teorija jeste da se duh faraona odvaja od svoga tela, da danju na Sunčevom  brodu dočeka Sunce, prati ga do večeri , a onda se vraća u svoje telo. I tako svakodnevno. 

To je faraonov večni život.

 Možda se i toga dana na egipatskom suncu Kefren zajedno sa svojim ocem i sinom vozio , pratio sunčevo kretanje i rugao se nama koji smo u svom neshvatanju stajali i odavali počast drevnim graditeljima.

Tražim odmor. 

Ispred Velike Sfinge se održavaju operske predstave. Sedam i čekam Aidu. 

Čekajući Aidu




Нема коментара:

Постави коментар

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!