Putopis : Nacionalni muzej Egipta

Nastavljam priču koja nema kraja.

Ispred muzeja

Traje kroz prošlost, sadašnjost joj kradem, a budućnost ću ostaviti nekim novim generacijama. 

Uzbuđenje je veliko. Trenutak kada sam se našla ispred ulaza u Nacionalni muzej Egipta u Kairu je potresan. Sva nadanja, želje, misli o važnosti drevne, neprevaziđene civilizacije i njene artefakte su mi na dohvat ruke. Koraci mnogih su ispred mene, važnih ličnosti, čuvenih arheologa, egiptologa i brojnih turista. Crvena zgrada se smeši , čeka, oživljava u mojim očima i počinje svoje priče. 

Igra svetlosti i senki

 

Vreme koje mi je dato za razgledanje je suviše malo. Zbog Ramazana ono je skraćeno. Opčinjena sam lepotom, bojama, savršeno obrađenim kamenom, monolitnim figurama faraona, službenika, likova koji imaju večni život jer su služili faraone.  Vodim neme razgovore sa Kefrenom. Nefertari me gleda. Tu su oslikani sarkofazi, brojni kartuši i skarabeji...Naš vodič, Egipćanin sa dobrim znanjem srpskog jezika , što me je veoma obradovalo,  se trudio da nam za kratko vreme boravka u muzeju pokaže najvažnije eksponate. Ja bih želela više, ali ...

 

Sarkofag sa mumijom

 

 

 

 

 

 

 

 

Deo eksponata je prenešen u Novi muzej u neposrednoj blizini piramida. On  nije otvoren za javnost, iako je bilo njegovo,,otvaranje" . Većina mumija iz Nacionalnog muzeja je uz velike počasti prenešena u njega. Ostalo je mnogo i za mene koja sam jedna od dva i po miliona turista koji ga godišnje posete. 

Iskorak desnom nogom-život posle smrti

 

Pleni na svakom koraku, svaka statua, eksponat bio on od kamena , alabastera, drveta , zlata,  dragog kamenja, priča svoje priče. Uredno složeni u vitrinama u tišini provode svoje dane i pevaju svojoj bogatoj prošlosti. 

Pored sve lepote, obuzela me je blaga tuga. Ko  je dao pravo, mislim uopšte na savremenog čoveka,  da izlaže predmete koji su imali zadatak da faraonima služe u  večnom životu? Donešeni sa svih strana, uredno složeni po epohama-Staro kraljevstvo, Novo kraljevstvo, a ipak udaljeni od svoje prvobitne namene.

Upijam svaki korak, pratim svaku stazu kojom su prolazili mnogi pre mene i kojom  će prolaziti mnogi kada moje putovanje Egiptom bude završeno. 

Zanimljivo je da se fotografisanje fotoaparatom dodatno naplaćuje, a fotografije koje se čine mobilnim telefonom su dozvoljene. 

Najveće uzbuđenje je oko prostorije u kojoj se nalazi Tutankamonova Zlatna

Na sprat- Maska čeka

maska.Tu nije dozvoljeno nikakvo fotografisanje, a njen sjaj, blagost kojom svojim zlatnim očima oivičenim crnim linijama,  posmatra posetioce izaziva strahopoštovanje. Priča priču o svom vlasniku...Tu  je nakit koji je nosio, obeležja njegovog statusa, bezbrojni predmeti koje je trebao da koristi u večnom životu. Galerija Tutankamona,  kako se naziva deo,  je veličanstvena, okupana u zlatu i sjaju, ostavlja posetioca u razmišljanju kako, zašto, kojom veštinom su načinjeni ovi predmeti. Galerija sa predmetima iz njegove grobnice su  na drugom spratu. Tu su i mumije njegove dece. O potresnim slikama je izlišno govriti. 

,,Sto" za balzamovanje životinja

 

 

Tu je zlatni presto, Anubis čuvar Tutankamonove duše, Kanapske vaze sa četiri zlatne statue devojaka. One se nalaze na četiri strane sveta ,a zadatak im  je da čuvaju organe najmlađeg faraona (takođe balzamovane). U telu mumija je ostajalo jedino srce.

Tutankamonove Kanapske vaze

Ne može se opisati viđeno. 

Mora se doživeti. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vreme je  proletelo, ali  se moram zadovoljiti. Ostaje mi da poslednjih pola sata u Kairu provedem na talasima Nila i da još jednom s, njegove strane uhvatim obrise muzeja.