Veličanstveni.
Ogromni.
Neponovljivi
Isleksani iz jednog komada kamena, trežine oko sedamsto pedeset tona. (Za poređenje o veličini : jedan kameni blok na piramidi je težak dve i po tone) .
Šta reći kada pogled na njih oduzima i dah i glas?
Umorni, iscrpljeni neverovatnom aprilskom vrućinom,(potpuno normalnom za južni Egipat, ali ne i za severni Banat) skupljamo poslednje atome snage i u predvečerje izlazimo iz klimatizovanog autobusa da se poklonimo veličini nad veličinama- Memnonovim kolosima.
Ne može se, a ne postaviti pitanje: Kako?
Ko? Na koji način?
Bezbroj je pitanja koja se množe i proleću ispred nas. Sivi granit s ponosom stoji
baš kao što je stajao pre tri i po hiljade godina, odoleva zubu vremena , iako oronuo s izbrisanim hijeroglifama i obeležjima mnogih epoha. Stameni stoje okruženi brojnim turistima, ali i prodavcima suvenira. Opstaju i pričaju.
Prate pogledima Nil i rugaju se ljudskom neznanju posle nekoliko prohujalih milenijuma.
Sa platoa koji je parking za autobuse silazimo strmim stepeništem koracima koji ne podrazumevaju odustajanje iako je posle napornog dana telo iscrpljeno, a kolena podrhtavaju.
Dočekuju me dva KOLOSA. Spremni ste na grandiozne piramide, hramove, ali ovo je nešto posebno i nezaobilazno na putu turiste u pokloničkom putovanju po Starom Egiptu i jedinstveno po svojoj veličini.
Zapadni kolos: ukupna visina sa postoljem je oko osamnaest metara, ukupne težine oko hiljadu trista pedeset tona.
Istočni kolos: ukupna visina više od osamnaest metara , a težina zajedno sa postoljem oko hiljadu trista šezdeset tona. Razmak između njih je petnaest metara. Kamene gromade zbog svoje visine nisu putovale Nilom kao kamen za piramide , već kopnom , na koji način ostaje naučnicima da otkriju.
Kao što rekoh, kada se nađete licem u lice sa egipatskim starinama verujete u sve, a ispred kolosa verujete i u ono što ni sanjali niste da ćete poverovati!
Iako nose naziv Memnonovi kolosi oni predstavljaju faraona Amenhotepa III koji je vladao pre oko tri hiljade četirsto godina. Licem okrenuti prema Nilu i Luksoru ispisuju egipatsku istoriju na svoj način. Većina hramova je istočnoj strani Nila, a oni su na zapadu baš kao hram Hatšepsut.
Dugo su bili čuvari velikog hrama kog je Nil svojim stalnim poplavama razrušio, a kasnije su mnogi osvajači kamen hrama koristili za neke druge graditeljske poduhvate. Iza njih se tek u naizgled razbacanim gomilama nalaze ostaci kamenih zidova nekadašnjeg hrama.
Bili su čuvari faraona i slavili ga kao Boga, kako za vreme života, tako i posle smrti u zagrobnom životu.
Naziv ,,Memnonovi " su dobili po grčkim rečima ,,Gospodari zore" jer se posle jednog zemljotresa negde oko dvadeset sedme godine pre nove ere pojavila pukotina u istočnom kolosu. Ona je svakog jutra(zore) stvarala neobičan zvuk koji je po vermenu pojavljivanja dobio naziv gospodar zore -Memnon.
Na temeljima su dugo odolevali zapisi koji su svedočili toj pojavi. Kada su Rimljani pokušali prvu restauraciju negde oko dvestote godine nove ere zvuk je
nestao.
Naučna tvrđenja su da do stvaranja zvuka dolazi zbog razlike u noćnim i dnevnim temperaturama. odnosno zagrevanja i hlađenja kamena. Danas se takve pojave dešavaju u velikom hramu u Karnaku.
Ovde se veruje u sve: zvuk je imao mogućnost predviđanja i proricanja , a oni koji su ga čuli su imali milost Bogova.
Milost je naći se na ovom jedinstvenom mestu, osetiti mirise istorije i daljine, doticati kamen izložen Bogu Suncu i ostaviti otiske svojih stopa nekim budućim posetiocima. Uz pomoć mašte zaiskri duša faraona Amenhotepa i njegovo žaljenje zbog nestalog hrama. Možda nas, dok prati sunčev disk podrugljivo posmatra u našem traženju odgovora.
Upijam plavetnilo neba u predvečerje, dotičem pogledom razbacano kamenje i zamišljam hram u nekadašnjoj lepoti.
Doći ću opet.
Fotografija Dragan Đukanović
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!