Šta učiniti

U odbrani od četiri zida koji znače hladovinu otkrih Dažboga jednog od bogova

Starih Slovena. Bio je bog sunca i kiše. Kada na nebu nema oblaka Dažbog se smeje. 

Sam, zaboravljren i odbačen od onih kojima je darivao život. U najboljim godinama darivao je  kišu i sunce. Smenjivao ih je i svojom milošću  darovao vredne i  odane. Danas sam  osetila njegovu srdžbu.

Širila sam veš, pogledala u nebo bez senki, staklo od načara je upilo veliku količinu svetlosti i u sredini, baš i spred oka se pojavio mali žuti krug. Ispred drugog takođe. Dva kruga su se pretvorila u jedan veliki blještav i nimalo prijatan. Sunčanica? Upozorenje? Požurila sam, završila posao i ušla u zamračenu kuću. Krug je narastao i oživeo.

,,Šta si se napravila kao da ne znaš ko sam ja? Jednak među jednakima! Kažeš vrućina, toplota, nemaš ti pojam o tome! Nemoj se truditi da daš odgovor, moćan sam , čitam misli i  ne dozvoljavam da mi se smrtnik suprotstavlja. 

Grešni ste. Skromnih moralnih vrednosti. Danima vas upozoravam i  opominjem. Vi ništa. Počeo sam i da se poigravam, ne biste li prepoznali šta vam je činiti. Opet ništa. Sve gore. Svaki put kad bacate otpad, palite rastinje i uništavate svet koji potpuno zavisi  od čoveka tonete  sve dublje. Nagledao sam se jada , gorčine i nemoći prirode. Sad imate sunce i njegovu toplotu, pa da vidim kako ćete?

 Misliš, na kišu, dajem i kišu, ali kad zaslužite. Trgnite se, podignite, zaboravite na sebe i mislite na druge. Omekšajte svoje srce , možda ćete me smilostiviti. Danas sam udružen sa đavolom, darovani ste paklenim ognjem. Gledam ga kako poskakuje preko krovova kuća i kako od njegove jare ptice imaju otvorene kljunove. 

Ne radujem se.  Nisam srećan, opet greh tvojih misli...

Ako se smilostivim, ako me se setite,popravite...poslaću i kišu...".

Krug je nestao, toplota je ostala, tama u sobi je postala prijateljska. Ostalo mi je pitanje: Šta učiniti?

Ilustracija slika na svili.