Vetrenjače

Mnogo je vetrenjača ovih dana

niču iza nemirnih oblaka

ujedinjene očekuju novog viteza 

uzvišenih ideala

 

u iskušenju prkose vetru i očima snenim

boje svojim dahom vedre noći 

krila  uzdižu do sjajnih zvezda

grabe vreme u okraćalim danima

 

odnekud je posle duge suše 

udario vlažni talas pun besa

odletela su krila pokidana tuđim gnevom

ostali su temelji duboko posađeni.

 

 

Razgovaram

 Razgovaram

 bez reči

 udaha 

pomeranja usana

razgovaram 

u nevidelu nevida 

glasa nepuštena 

zatvorenih očiju 

 

razgovaram 

tražim oprost 

dane svetle 

i razum nerazumnih

 

razgovaram 

odušak dajem 

nadanjima

neutabanim stazama 

razgovaram 

bez glasa

pratim neispunjena obećanja

 i  zaboravljene želje.

nemam sagovornika.

Greje zvezda

greje zvezda s neba čistog

teku zemaljski dani okupani suncem

zašarilo se pa u punoj snazi 

bez milosti oduzima dah

 

ispod oraha u bogatoj hladovimi  

kos potražio spas

otvorio kljun, pa po ugledu na dvorišnog psa

zgrabio vrelinu kratkim dahom

 

sažalio se čovek

uzeo plastičnu posudu  staru 

usuo vodu

počastio kosa i usamljene ulične pse 

greje zvezda s neba čistog

Словословље: Весна Ђукановић: Прича бескућне виле

Словословље: Весна Ђукановић: Прича бескућне виле:      - E, лепа моја госпођо, да баш ти што ме гледаш кроз замагљени прозор старог аутобуса. Ти дотерана, нашминкана жено, коју негде неко че...

Ravanica sva u sjaju- Раваница сва у сјају

 

 Na konkurs posvećen našem čuvenom  manastiru Ravanici u kome počivaju mošti kneza Lazara i kneginje Milice, poslala sam svoju pesmu ,,Palim sveće".  

Ne može običan čovek da ne zastane pred lepotom i zdanjem manastira, a tek pesnik... Imala sam sreće da se dva puta nađem na  moravskom ravaničkom osveštanom tlu i nekoliko puta na fruškogorskom ravaničkom, kao rezultat toga nastala je ova pesma koja je opet pronašla svoje mesto u ovom jedinstvenom zborniku. 

On sadrži pesme o Ravanici koje su podeljene u nekoliko ciklusa

Narodne -  koje je sakupio  Vuk Stefanović Karadžić : Zidanje Ravanice, Miloš u Latinima, Obretanje glave kneza Lazara...

Stare pesme o Ravanici -  u kom se nalaze između pesama monaha ravaničkih,  pesma Kneza Lazara, Daskala Stefana ...

Nove  pesme o Ravanici - među čijim se autorima nalaze poznati pesnici Dobrica Erić , Milovan Vitezović, Mira Alečković, Vladika Nikolaj Velimirović... 

Citiraću prof. dr Goluba  Jašovića iz Pogovora - Uzdarja srpskih pesnika svetoj Ravanici: 

,,Na naš poziv odazvali su se pesnici iz celog sveta. U našoj knjizi naći će se 157 pesnika zastupljenih sa 211 pesama ...njihove poetske tvorevine opevaju  ne samo 

manastir Ravanicu, sjajnu zadužbinu čestitoga kneza već i istorijske ličnosti koje su imale veze sa ovom svetinjom..."

 Danas je primerak  Zbornika ,,Ravanica sva u sjaju"  stigao na moju adresu. 

Hvala  g prof dr Golubu Jašoviću, gospođi Slavici Jovanović i  svima koji su dali doprinos izradi ove knjige. Zbornik je štampan  s blagoslovom episkopa braničevskog Gospodina Ignjatija Midića.

Зборник је штампан на ћирилици: 

ПАЛИМ СВЕЋЕ

Док мрси косе лагани поветарац

од танких свилених нити упреда приче.

Уткао у њих времена разна

зачинио уздасима, појем монахиња

храброшћу славном и чашћу витезова.

У кивоту спава мирним сном Лазар

без гласа приповеда

свете му мошти благосиљају ходочаснике.

На светом тлу спајају се две Раванице

бех у фрушкогорској, што беше дом Лазару

поздраве рукама панонским пред кивот стављам.

Дарујем душом својом мошти Миличине

Молим за мир под светлим небом српским

за изгубљене, грешне, неразумне , гладне...

Вођена анђеоским певом монахиња ходам

с високих зидова одмеравају очи Лазареве

хватам погледе и приче далеке , дубоко дишем.

У миру Лазаревом и Миличином

у славу дана минулих, гласова монахиња умилних

Раваници се клањам , на колена спуштам.

Палим свеће.

 

Za prijatelje koji pišu latinicom: 

PALIM SVEĆE

Dok mrsi kose lagani povetarac
od tankih svilenih niti upreda priče.
Utkao   u njih vremena razna
začinio uzdasima, pojem  monahinja
hrabrošću slavnom i   čašću vitezova.

U kivotu spava mirnim snom Lazar
bez glasa pripoveda
svete mu mošti blagosiljaju hodočasnike.

Na svetom tlu spajaju se dve Ravanice
beh u fruškogorskoj,  što beše dom Lazaru
pozdrave rukama panonskim pred kivot stavljam.

Darujem dušom svojom  mošti Miličine
Molim za mir pod svetlim nebom srpskim
za izgubljene, grešne,  nerazumne , gladne...

Vođena anđeoskim pevom monahinja hodam
s visokih zidova  odmeravaju oči Lazareve
hvatam poglede i priče daleke , duboko dišem.

U miru Lazarevom i Miličinom
u slavu dana minulih, glasova monahinja umilnih
Ravanici se klanjam , na kolena spuštam.
Palim sveće.

Idejna mreža- Rezultati konkursa

Hvala organizatorima i žiriju.
 

Duhovi

 

 

 Pruženu ruku duhovi dodiruju

Igraju se njome kao igračkom
Ne dozvoljavaju da padne
Teraju je na smeh i traženja

Otimaju od tela i odnose
Nekuda daleko na neka druga mora
Na neke druge horizonte
Prepuštaju je  vetrovima
Dalekim rođacima i dubokim jezerima
I tako od jutra do večeri
Dok u sebi imaju dobrote
Noću je prepuštaju onim zlim mračnim
Što remete mirne snove

I tako u nedogled,

Ilustracija - slika na svili.

Šta učiniti

U odbrani od četiri zida koji znače hladovinu otkrih Dažboga jednog od bogova

Starih Slovena. Bio je bog sunca i kiše. Kada na nebu nema oblaka Dažbog se smeje. 

Sam, zaboravljren i odbačen od onih kojima je darivao život. U najboljim godinama darivao je  kišu i sunce. Smenjivao ih je i svojom milošću  darovao vredne i  odane. Danas sam  osetila njegovu srdžbu.

Širila sam veš, pogledala u nebo bez senki, staklo od načara je upilo veliku količinu svetlosti i u sredini, baš i spred oka se pojavio mali žuti krug. Ispred drugog takođe. Dva kruga su se pretvorila u jedan veliki blještav i nimalo prijatan. Sunčanica? Upozorenje? Požurila sam, završila posao i ušla u zamračenu kuću. Krug je narastao i oživeo.

,,Šta si se napravila kao da ne znaš ko sam ja? Jednak među jednakima! Kažeš vrućina, toplota, nemaš ti pojam o tome! Nemoj se truditi da daš odgovor, moćan sam , čitam misli i  ne dozvoljavam da mi se smrtnik suprotstavlja. 

Grešni ste. Skromnih moralnih vrednosti. Danima vas upozoravam i  opominjem. Vi ništa. Počeo sam i da se poigravam, ne biste li prepoznali šta vam je činiti. Opet ništa. Sve gore. Svaki put kad bacate otpad, palite rastinje i uništavate svet koji potpuno zavisi  od čoveka tonete  sve dublje. Nagledao sam se jada , gorčine i nemoći prirode. Sad imate sunce i njegovu toplotu, pa da vidim kako ćete?

 Misliš, na kišu, dajem i kišu, ali kad zaslužite. Trgnite se, podignite, zaboravite na sebe i mislite na druge. Omekšajte svoje srce , možda ćete me smilostiviti. Danas sam udružen sa đavolom, darovani ste paklenim ognjem. Gledam ga kako poskakuje preko krovova kuća i kako od njegove jare ptice imaju otvorene kljunove. 

Ne radujem se.  Nisam srećan, opet greh tvojih misli...

Ako se smilostivim, ako me se setite,popravite...poslaću i kišu...".

Krug je nestao, toplota je ostala, tama u sobi je postala prijateljska. Ostalo mi je pitanje: Šta učiniti?

Ilustracija slika na svili.

Ода сунцокрету- Сунцокрет сам

 Иде јул, а сунцокрет цвета...Ода сунцокрету:

Сунцокрет сам

Расти и прати сунчеве стазе

дочекуј га јутром уз пев славуја

уз кликтај фазана што између стабала твојих има дом

уз дрхтај срне што лане своје у теби скрива.

У подне усправних леђа, дигнуте главе

одај почаст плавом своду и Сунцу у зениту

с вечери, у радости испрати светлост и на починак пођи,

спреми снагу за нови дан.

Гледам те, поноситог витког, молим:

Покупи моје разбацане мисли

допусти да полетим стазама твојим

да се купам у бљештавилу светлости цвета твог,

засени ме, обоји очи моје, цветом залуди.

Загрли ме, прими под окриље своје

учини да постанем жути лат главе твоје

Дозволи да пратим жуто Сунце с тобом

да кликћем гласом предака својих

што су са длана свога семе твоје уз наду сејали.

Дозволи да с ватрене главе твоје мирис понесем

да певам, да се радујем, дишем

да у рукама држим њиве твоје

да се таласа златно поље другова твојих у мојим очима.

Певаћу с тобом, скрушено пратити стазе твоје

одвојићу душу од тела, постаћу сунцокрет жут.

Сунцокрет сам расцветани, жути

пратим Сунце и певам , певам.

 

 

Илустрација слика на свили :  Сунцокрети.

Putopis : Memnonovi kolosi

Veličina pred okom .

Veličanstveni.

Ogromni.

 Neponovljivi

Isleksani iz jednog komada kamena, trežine oko sedamsto pedeset tona. (Za poređenje o veličini :  jedan kameni blok na piramidi je težak dve i po tone) .

Šta reći kada pogled na njih oduzima i dah i glas?

Umorni, iscrpljeni neverovatnom aprilskom vrućinom,(potpuno normalnom za južni Egipat, ali ne i za severni Banat)  skupljamo poslednje atome snage i u predvečerje izlazimo iz klimatizovanog autobusa da se poklonimo veličini nad veličinama-  Memnonovim kolosima. 

Ne može se, a ne postaviti pitanje: Kako? 

Ko? Na koji način?

Bezbroj je pitanja koja se množe i proleću ispred nas. Sivi granit s ponosom stoji

baš kao što je stajao pre tri i po hiljade   godina, odoleva zubu vremena , iako oronuo s izbrisanim hijeroglifama i obeležjima mnogih epoha. Stameni stoje okruženi brojnim turistima, ali i prodavcima suvenira. Opstaju i pričaju.

Prate pogledima Nil i rugaju se ljudskom neznanju  posle nekoliko prohujalih milenijuma. 

Sa platoa koji je parking za autobuse silazimo strmim stepeništem koracima koji ne podrazumevaju odustajanje  iako je posle napornog dana telo iscrpljeno,  a kolena  podrhtavaju. 

Dočekuju me dva KOLOSA. Spremni ste na grandiozne piramide, hramove, ali ovo je nešto posebno i nezaobilazno na putu turiste  u  pokloničkom putovanju po Starom Egiptu i jedinstveno po svojoj veličini.

Zapadni kolos:  ukupna visina sa postoljem je oko osamnaest metara, ukupne težine oko hiljadu trista pedeset  tona.

Istočni kolos: ukupna visina više od osamnaest metara , a težina zajedno sa postoljem oko hiljadu trista šezdeset tona.   Razmak između njih je petnaest metara. Kamene gromade zbog svoje visine nisu putovale Nilom kao kamen za piramide , već kopnom , na koji način ostaje naučnicima da otkriju.

 Kao što rekoh, kada se nađete licem u lice sa egipatskim starinama verujete u  sve, a  ispred kolosa verujete i u ono što ni sanjali niste da ćete poverovati!

Iako nose naziv Memnonovi kolosi oni predstavljaju faraona Amenhotepa III koji je vladao pre oko tri hiljade četirsto godina.  Licem okrenuti prema Nilu i Luksoru ispisuju egipatsku istoriju na svoj način. Većina hramova je istočnoj strani Nila, a  oni su na zapadu baš kao hram Hatšepsut.

Dugo su bili čuvari velikog hrama kog je Nil svojim stalnim poplavama  razrušio, a kasnije su mnogi osvajači  kamen hrama koristili za neke druge graditeljske poduhvate. Iza njih se tek u naizgled razbacanim gomilama nalaze ostaci kamenih zidova nekadašnjeg hrama.

Bili su čuvari faraona i slavili ga kao Boga,  kako za vreme života, tako i posle smrti u zagrobnom životu.

Naziv ,,Memnonovi " su dobili po grčkim rečima  ,,Gospodari zore" jer se posle jednog zemljotresa  negde oko dvadeset sedme godine pre nove ere pojavila pukotina u istočnom kolosu. Ona je svakog jutra(zore) stvarala neobičan zvuk koji je po vermenu pojavljivanja dobio naziv gospodar zore -Memnon. 

Na temeljima su dugo odolevali zapisi koji su svedočili  toj pojavi.  Kada su  Rimljani pokušali prvu restauraciju negde oko dvestote godine nove ere zvuk je

nestao. 

Naučna tvrđenja su da do stvaranja zvuka dolazi zbog razlike u noćnim i dnevnim temperaturama. odnosno zagrevanja i hlađenja kamena. Danas se takve pojave dešavaju u velikom hramu  u  Karnaku.

Ovde se veruje u sve: zvuk je imao mogućnost predviđanja i proricanja , a oni koji su ga čuli su imali milost Bogova.

Milost je naći se na ovom jedinstvenom mestu, osetiti mirise istorije i daljine, doticati kamen  izložen Bogu Suncu  i ostaviti otiske  svojih stopa nekim budućim posetiocima. Uz pomoć mašte zaiskri duša faraona Amenhotepa i njegovo žaljenje zbog nestalog hrama. Možda nas, dok prati sunčev disk podrugljivo posmatra u našem traženju odgovora.

Upijam plavetnilo neba u predvečerje,   dotičem pogledom razbacano kamenje i zamišljam hram u  nekadašnjoj lepoti.

Doći ću opet.

Fotografija Dragan Đukanović

Trenutak

 

Oteću rukama svojim 

glasom svojim

dušom svojom 

svaku gorku reč koja ti sklizne s usana.

Upakovaću ih trošne 

u blatne korake 

velike zarobljene životne čvorove. 

Rukama svojim 

uplešću ih u bršljan otrovni

da nikada više ne osete slobodu.

 

Jablanovi će stražu držati

nevolje minulih dana  u ropstvu zadržati 

telima svojim primer gardama davati. 

Milošću darovanom 

zaboravićeš im ukus

moći ćeš samo  da živiš, voliš i 

pamtiš otmice trenutak.

Fotografija -  mozaik iz  koptske crkve u Hurgadi

Oko Ivanjdana

 U vrelini letnjeg dana 

u zenitu Sunca u slavu toplote i leta

pronese se dušom drhtaj.

Pa polako iz sitne iskre orošene tugom

preraste  glas, on u misao 

a misao u grotlo  praznine.

I uvek tako oko Ivanjdana...

 

Vesna Đukanović: Radost žute lubenice

Vesna Đukanović: Radost žute lubenice: Njega su žute lubenice sećale na detinjstvo, na bunar i staru metalnu kantu u kojoj se lubenica hladila. Otac bi je snažnim rukama krupnih šaka spuštao