Slučaj ili opomena

Kroz prolaz između dva groblja okrunjeni beton je pričao svoje priče. Znao je
mnogo, ali je prećutao više.

  Na nekim mestima okrunjenje je značilo rupu ispunjenu vodom. Negde je postojalo samo udubljenje koje je takođe bilo ispunjeno vodom. 

S leve strane sive trake je nekada postojao zid od crvene pečene cigle. Terakota dostojna vavilonske kule,  u svojim živopisnim nijansama. 

S desne strane je postojala  metalna ograda s uredno potkersanim bršljanom. U miru su zeleni listovi štitili one s unutrašnje strane. 

Groblja su ličila na sva groblja pod kapom nebeskom. 

Nekada je   na ulazu u groblje stajala kapija od kovanog gvožđa. Visoka i  lepo oblikovana rukama veštih kovača,  opomena onima koji ulaze u njega na ovaj ili onaj način.

 Tiha i mirna sa upokojenim svojim stanovnicima. Oba groblja su posećivale starice glava uvijenih u crne marame koje su im dodavale godine. U svojim mimohodima su spuštenih glava izbegavale poglede slučajnih prolaznika.

Deo puta bi prelazile u tišini, a deo u tihim molitvama za upokojene. Put je bio od cigala uredno složenih u mozaik po kom su deca o  verskim praznicima skakutala izgovarajući brojalice. Njih je zamenio beton.

Danas su tu rupe koje treba preskakati da bi se izbegle neprijatnosti koje one pružaju. Nestale su starice, pridružile su se svojima  na putu nepovrata. Retki prolaznici bi žurno prolazili noseći u rukama  pokoji struk mimoza koje su ovih dana preplavile pijace. 

Nestao je zid od cigala, urušio se, a cigle koje su se mogle koristiti su odnešene rukama slučajnih ili namernih prolaznika. Njega su zamenili polomljeni ili zaboravljeni spomenici davnih vlasnika.  Ponegde bi u manjim komadima bili poređani u kakvom-takvom skladu, a negde su zbog težine bili nemarno razbacani, kao posledica čišćenja. Jasno su se na sivom i belom kamenu videla imena...Mermernih nije bilo.

 S desne strane su nestale metalne ograde, zamenila ih je iskidana šica koja je svojim vrhovima parala nebo i retke poglede. Iza nje su se videli spomenici pokrivceni mahovinom i ubledela imena na njima. Većinu je krasio osušeni visoki čičak i izdanci mlade trske.

Praćena hukom januarskih prazika,  žena se pod teretom pogurila.

Ilustracija - Beli Anđeo na svili.

Седми међународни Трифундански распис- песма ,,Кажеш".

 Част ми је што сам део  Седмог међународног Трифунданског зборника. Заступљена сам својом песмом,, Кажеш". Хвала жирију.

 

Кажеш

Кажеш правио си вино
од грожђа зрелог страшћу  обојеног

Кажеш далеко се чује мирисом својим,
прелама светлост у чаши старинској

Кажеш године ми  не могу ништа
као старо вино сам , опијам у главу улазим

Кажеш дотичу те моји дланови
док ходаш међу распуклим тешким лозама

Кажеш милују те очи моје
речи изговорене,  зачињене зрелим гроздовима

Кажеш тихо ходаш путевима винским
пратиш моје трагове на њима

Кажеш одмичем кораком по стазама
пухура грожђаног, праха свемоћног

Кажеш дишеш пролећне ноћи обојене мирисом
грожђаног цвета и мојим дахом

Кажеш видиш ме међу чокотима
чувам их грожђаним соком на рукама

Кажеш да сам део небеског свода
тајна одстојалог вина  добро чуваног

Кажеш понећеш ме до непознатих светова
У тихим вечерима у којима се пије црвено вино

Кажеш…или то чаша  вина  у којој се светлост прелама
уместо тебе говори ?

АУТОРИ ЗАСТУПЉЕНИ У ЗБОРНИКУ 7. МЕЂУНАРОДНОГ ТРИФУНДАНСКОГ РАСПИСА

ПЛАКЕТА ЗЛАТНО ПЕРО

1.-Милан М. Тривунчић - Шипово

ПЛАКЕТА СРЕБРНО ПЕРО

2.-Александар Деспотовић –Зворник

ПЛАКЕТА БЕЛО ПЕРО

3.-Јелена Трајановски Станковић-Београд

ПЛАКЕТА БЕЛО ПЕРО

4.-Драгица Ранковић-Ваљево

ПОХВАЛА

5.-Јадранка Ћулум-Вршац

ПОХВАЛА

6.-Јован Бундало – Београд

ПОХВАЛА

7.-Снежана Гагулић Обрадовић - Мајур

ПОХВАЛА

8.-Љиљана Терентић – Смедерево

9.-Александра Мишић - Чачак

10.-Ани Стаjкова /Иванова/ – Пловдив

11.-Ана Миливојевић - Доња Мутница /Параћин/

12.- Ана Мирковић -Пожаревац

13.-Ана Злопорубовић – Лесковац

14.-Балша Рајчевић – Београд

15.-Бисерка Томић – Лучани

16.-Борка Миличић -Зворник

17.-Божица Везмар - Зубин Поток

18.-Бранкица Божовић – Прибој

19.-Бранислав Јевтић – Смедерево

20.-Валентина Вања Дабић – Смедерево

21.-Валентина Радојичић – Ниш

22.-Виолета Цветковић – Јагодина

23.-Весна Ђусић Ераковић - Београд

24.-Вера Степановић – с.Ракари

25.-Весна Ђукановић – Kикинда

26.-Дара Мусолиновић – Врњачка Бања

27.-Дејан Николић - Шабац

28.-Драган Митић – Ниш

29.-Драган Величковић – Грделица

30.-Драгиша Ераковић – Ниш

31.-Драгојла Дивјак Топаловић –Стара Пазова

32.-Драгољуб Јанојлић –Смедеревска Паланка

33.-Душан Мијајиловић Адски - Ниш

34.-Душан Стојковићв – Грделица

35.-Душица Деспотовић – Лозница

36.-Душка Контић –Никшић

37.-Емир Симеон Дураковић – Београд

38.-Жаклина Манчић – Ниш

39.-Зоран М. Грумић – Прњавор

40.-Зорка Чордашевић- Франкфурт

41.-Илинка Матић – Зворник

42.-Јасмина Кокот – Ниш

43.-Јелена Шкрбић – Брод

44.-Јелена Сарић Цветковић – Власотинце

45.-Јелена Јеремић –Фоча

46.-Kатарина Kукурузовић – Београд

47.-Kатарина Вићентијевић – Београд

48.-Катарина Ковачевић – Земун

49.-Лепосава Пејовић – Чачак

50.-Љиљана Тамбурић – Крушевац

51.-Љубиша Војиновић – Петроварадин

52.-Маид Чорбић – Тузла

53.-Марија Лазаревић – Лозница

54.-Марија Бајић – Kикинда

55.-Миланка Лазић – Зворник

56.-Марина Николић – Шабац

57.-Милош Милојевић – Ниш

58.-Милан Радовић – Београд

59.-Миленко А.Поповић –Брод

60.-Милован Петровић – Смедеревска Паланка

61.-Милорад Ђурђевић – Дервента

62.-Милош Белоица –Подгорица

63.-Милош Марјановић – Београд

64.-Миодраг Чабаркапа – Подгорица

65.-Момир Васиљевић – Чајниче

66.-Момчило Тубић – Бијељина

67.-Мирјана Абрамовић –Београд

68.-Неда Радосављевић - Јагодина

69.-Никица Банић – Инђија

70.-Оливера Синђелић – Шабац

71.-Пајо Бркић – Пелагићево

72.-Пантелија Илић – Лозница

73.-Рада Јанкуловски – Зрењанин

74.-Рада Пауновић – Чачак

75.-Радица Илић - Крушевац

76.-Ратко Поповић – Шњеготина Доња

77.-Салкан Ићић – Пожаревац

78.-Сандра Орозовић – Лозница

79.-Славко Марковић - Нови Пазар

80.-Славојка Кокић – Теслић

81.-Снежана Марков-Мусинов – Земун

82.-Снежана Тодоровић – Краљево

83.-Соња Ранђеловић - Ниш

84.-Срећко Алексић – Београд

85.-Тамара Драгић – Бања Лука

86.-Татјана Биорац - Нови Сад

87.-Татјана Милановић – Јагодина

88.-Тања Тошић - Kозарска Дубица

89.-Тијана Хил - Нови Београд

90.-Теодора Илић - Владичин Хан

91.-Хелена Химел - Београд

92.-Цвија Митровић – Зворник

93.-Чедиславка Поповић – Бачко Добро Поље

 

 

Конкурс: Ћирилица исповедаоница српског језикословља - Пишем и учим друге

 Велика ми је част што се моја песма ,,Пишем и учим друге" нашла у овом јединственом Зборнику Ћирилица исповедаоница српског језика". Конкурс је отворен  у оквиру пројекта ,,Писмо Ћирилово".  Песма је објављена  у категорији ,,Песме посебног надахнућа". 

Хвала жирију, члановима Књижевне заједнице Крагујевац, професору Владимиру Средојевићу председнику Програмског одбора.

Овде је линк према -Зборнику:

 

Зборник радова Ћирилу у част

Пројекат „Писмо Ћирилово“ 2022. године

Град Крагујевац је ове године подржао предлог пројекта „Писмо Ћирилово“ у оквиру кога је организована истоимена међународна манифестација и такмичење ученика осмог разреда у познавању историје српског језика и ћирилице.
Књижевни конкурс на тему „Ћирилица – иповедаоница српског језикословља“ је инспирисао 62 аутора из Србије и земаља региона, а најуспешнији радови су се нашли у Зборнику.
За ученике осмог разреда основне школе припремљен је образовни материјал „Родослов нашег језика и писма“ који је ученицима служио за припремање за такмичење. Креиране су и две слагалице, са појмовима из историје језика и писма, у програму Tarsia и добиле су их све пријављене школе. На такмичењу је учествовало 13 школа са територије града Крагујевца. Све екипе су биле изузетно успешне у показаном знању, а о првим местима је одлучивала брзина
давања одговора. Најуспешнији су били ученици из ОШ „Наталија Нана Недељковић“ Грошница, Софија Петковић и Милањи Стојановић (ментор Неда Цвејић), на другом месту је била екипа из Прве крагујевачке гимназије, Александра Милошевић и Тијана Андрејевић (ментор Маријана Гуглета), а на трећем ОШ „Јован Поповић“, Александра Божовић и Магдалена Томић (ментор Сузана Матић).

 

ПИШЕМ И УЧИМ ДРУГЕ

У времену трновитом

обавијеном густом маглом

ходила су браћа монашка.

Светлели су се кораци њихови

од Солуна , Аја Софије, Рима

преко мука и непроходних шума.

Темеље дубоке и чврсте поставише

Словенима отворише врата писмености

народ описменише , главе окитише.

Научише Наума и Климента вредностима правим

они захвалише најлепшим даром

у част Ћирила створише писмо.

Пишем и учим друге да пишу

монашку хаљу Ћирилову у углу душе носим

говори ми језиком јасним

слушам понизна под погледом благим

као чувар тихо молитву зборим.

Кроз високо горје манастира славних

белих кула где се соколови гнезде

где ћирилица корен има

где задужбина снове снива

Ћириловим стазама ходам

Хватам се словом ћирилице

за рукав мајке своје, за очеву руку,

братовљеву благу реч.

Пером рајске птице слово ћирилице китим

велико и мало, опточено миром хиландарским

гласом монашким стопама просветитељским.

Захвална у реду стојим.

Srećno u Novoj godini

Poštovani čitaoci, 

posetioci ovog bloga,

dobronamernici 

i putnici  na putovanju koje nam je dato,

budite  dobri, veseli i zdravi.

Imajte ljubavi  za  drage, 

strpljenja za susretnike, 

molitve za nepoznate. 

S ljubavlju davali i primali

s osmehom ispraćali i dočekivali

u tišini i miru dane provodili!

Svega vam dobroga u Novom letu želim. 

 

Hvala.

 

Minuli dan

Spada poslednji sloj minulog dana

u tankim nitima ispreda priču 

kako kratko prožive do rane večeri.

Lako se stresao, otkinuo komad 

providnog pokrivača sačinjenog  od izgubljenih reči

nestalih melodija  i ugaslih očiju.

Dugom rukom mahnu  tuđoj stopi na telu svom

s obećanjem hladne noći,

 a ona se rugnu znajući da će sutra zakoračiti u novi dan.

Počinak

 Kroz obezglavljene krošnje 

severni vetar raznosi srebrni prah.

Drhte u nevinom strahu usamljene grane 

 a poslednji list završava svoj samrtni ples.

 

Zgrčen na tankoj grani drema vrabac

spuštenog kljuna, nem

iz pomodrele trave ga vreba  

letos rođeni mačak gord i britak.

Ječe dojučerašnji prijatelji 

glasovima udaljenim

samo tuga i samotna tišina paraju nebo

dok se veče na počinak sprema.

Izdavača kuća Alma - Krila anđela čuvara

 Zahvaljujem izdavačkoj kući Alma na objavljivanju moje priče ,,Krila anđela čuvara"

Knjiga u PDF formatu 

 

I na latinici: 

Krila anđela čuvara

U sivo veče , kada oteža kap,

kada misao izgubi trag

A izgubljeni potraže skriveni raj

Blesne mala zvezda, osvetli put.

Tiho, osunčano popodne donelo je vreme za odmor. Uzimam knjigu. Počinjem sa čitanjem. Stigla sam do dna stranice. Vraćam se na početak. Misli su mi negde drugde i muti ih prijatelj koji nosi tajne mnogih. Duša mu je velika kao nebo iznad nepregledne ravnice, bogata milosrdnošću kao dno ravničarske reke darovano brojnim stanovnicima vidljivih samo dobro uvežbanom oku. U njemu se stapaju sva vremena i njihovi stanovnici, prepliću se rat i mir, sjedinjene suparničke vojske odmaraju, a zavađena braća se mire. Okuplja duše zaspalih i čuva ih. Pomaže živima i brine o onima koji nisu sa nama. Hrabrosti ima, ali se skriva od ljudi, koji se lako navedu na zlo i povodljivi su. Još lakše zaboravljaju dobrotu i samilost datu im od strane Gospoda. Ne plaši se da će mu ljudi nauditi (oni to ne mogu), već da će svojom nesposobnošću da čuvaju tajne uništiti vrednost življenja, umiranja, vrednosti ljudskog postojanja...

Želim da mi predah pruži utehu, zaborav straha i tužnih, sivilom obojenih misli.

Dozvoljavam da me budi šum krila.Treptajima činim igru svetla i senke zanimljivom. Dopuštam lake prevare i teška kazivanja.

-Budna si?

- Ko pored tebe može spavati? Dugo te nije bilo. Lutao si?

-Ja ne lutam. Uvek sam tamo gde treba da budem.

-Da i sad si potreban. Želim da čujem tvoje reči, melem za um.

- Video sam. Danima te pratim. Za tebe danas imam čas istorije.

-Učitelj je uvek na času, ako kome smeta duboko se izvinjavam. Hajde da čujem …

- U srednjem veku je bila kuga. Umirali su mnogi od crne smrti, pomagao sam svojim belim krilima. Nosio sam duše do vrata raja. Onda je stala. Ostao je samo strah. Isti taj koji vidim kod tebe.

- Da. Plašim se, ne bolesti. Plašim se nemoći.

-Oduvek je tako bilo. Želim da ti kažem još nešto pre nego što me moja krila ponesu dalje.

Ostani razumna. Okrenuta razumu. Propadala su carstva: Kartagina, Sparta, nestajali su faraoni i rimski carevi, nestao je Vavilon i Mesopotamija. Nestajale su granice i države, ali su ljudi preživeli. Oduvek sam ih čuvao. Čuvam ih i sada. Čuvaću ih kada se od tebe načini prah...

Čekam

 

Kratki dan se  pretvara u dugu noć 

svežina  neprozirna

i maglina teška 

ne praštaju  grehe.

 

Čekam da mi san  pruži utehu 

 i zaborav tmurnog  dana 

a pev pasa lutalica neizgovorene reči.

 

Oproštaja nema

ni  preskočenih vlagom ispunjenih koraka

što ostavljaju  vlasnika.

 

Čvrsto zatvaram oči 

čekam blagost  i krila 

anđela čuvara. 

Словословље: Весна Ђукановић: Бахајски вртови

Словословље: Весна Ђукановић: Бахајски вртови:            Не може се Израел посетити без путовања до плаветнила Средоземног мора. Непоновљив је осећај видети га са азијског континента.   ...

Radost ždrala

Preleću jata  ptica

krilima šumnim krnje tišinu 

hode sebi znanim putevima.

 

U trenu  sleću,  korakom snenim

pokleknu, pa sporo  grabe

tek uzoranom njivom.

 

Plene 

bez glasa svoga

bez znanja  o gordosti čovekovoj

 

Spremno otimaju  mrazu dah

rasteruju maglu krilom svojim 

 i daruju  radost oku.

У част Десанке Максимовић- Плетем

 

 

 

PLETEM

Gornjačka kupola

Gledam: Gornjak se beli u kosi zelenih šuma

Ogleda u bistroj vodi reke svoje

I ispeltenim stihovima Desankinim.


Opčinjena pletem, pletem

Reči od glasova, dane od časova,

Godine od snova.


Pletem, pletem misli neizgovorene

U tajnosti krilima darovane

Svilom neba obavijene.


Pletem, pletem korake svoje

Tihohodom šumom gornjačkom.

Verom i nadom hodočasnom poniznom.


Pletem, pletem molitvu

Belu čistu miropomazanu

Plamenom sveće umivenu.


Molitveni glas Gornjak prima

zidovima svojim belim, šumama svojim zelenim

monahinjama svojim smernim.



Dodirnuta dahom nebeskim

Ispovedam grehe svoje, oprost molim

Prenosi se glas do visina Gospodnjih.


Hukom reke idem dalje

tamjan miriše i osmeh prijateljski

Pletem, pletem, pletem…



 

ПЛЕТЕМ

Гледам: Горњак се бели у коси зелених шума

Огледа у бистрој води реке своје

И испелтеним стиховима Десанкиним.

Опчињена плетем, плетем

Речи од гласова, дане од часова,

Године од снова.

Плетем, плетем мисли неизговорене

У тајности крилима дароване

Свилом неба обавијене.

Плетем, плетем кораке своје

Тихоходом шумом горњачком.

Вером и надом ходочасном понизном.

Плетем, плетем молитву

Белу чисту миропомазану

Пламеном свеће умивену.

Молитвени глас Горњак прима

зидовима својим белим, шумама својим зеленим

монахињама својим смерним.

Додирнута дахом небеским

Исповедам грехе своје, опрост молим

Преноси се глас до висина Господњих.

Хуком реке идем даље

тамјан мирише и осмех пријатељски

Плетем, плетем, плетем…

ХВАЛА жирију и организаторима.

Lov

 

Preko davno posivelog krova, načinjenog od nekada crvenih crepova šetao gušter. Retka, sasušena
mahovina mu je golicala tabane , toliko mu je prijalo da se osmehivao. Bio je svoj na svome. Uživao je.

Nije se obazirao na bele oblake na nebu. Kiša mu nije ništa značila. Nije se obazirao ni na laste koje su se u niskom letu spuštale upućujući mu najlepši cvrkut donešen iz daljina. Nije ga interesovalo ni cveće na prozorima ispred starih zavesa. 

Pošto je dobro zagrejao telo, bio je spreman za nove ratničke pohode. Otpevao je odu Suncu koje mu je ugrejalo  hladnu krv. 

Odjednom se trgao. 

Bio je gladan. Vreme je za lov.

Brzo se niz oluk u senovitom uglu zgrade spustio u dvorište. U svojoj obuzetosti lovom nije primetio mačka u lovu. Snažne kandže su se zarile u rep. U strahovitom trzaju i nepodnošljivom bolu koji je strujao kroz celo telo bez nade da će stati, zacvileo je. Telo se uvilo, odskočilo, pa se naglo vinulo uz zid s koga je opadao malter. Krunilo se pod njegovim nožicama, ali se nije obazirao.    Grabio je napred opsednut strahom lovine. Terao ga je bol. Najzad je stigao do svog skrovišta ispod betonskog krova. Obazro se, mačka nije mogla za njim. Pogledao, je u svoje osakaćeno telo:

 ,,Nije to ništa. To je samo rep. Izrašće ponovo” - pa se okrenuo svojoj svakodnevici. Lovu.

Ilustracija slika na svili.

Ne tražite me na dlanovima svojim

Ne tražite me na dlanovima svojim

rasejana  sam po njivama  uzoranim

 

prahom  darivam vlažnu zemlju

izgaženu stopama pradedova

ne tražite zrno mene u rukama svojim

hodam   tragovima razvučenim

 

na uvalama  izgubljenog mora zaustavljam dah

dinama crnim pevam kroz večeri snene

 

ćute  magle  zarobljene otiscima nepoznatim

ne tražite me u dlanovima svojim. 

 

Ilustracija slika na svili