Čoveče šta radiš Zemlji?

nisu ovo koraci šetnje večernje

nije ovo osmeh u ruci i pogled uprt u nebo

nije ovo nadanje s verom u novo jutro

 

ovo je tugovanje pesnikovo u otkinutoj grani

plač polomljenog drveta i bora iščupanog iz korena.

Čoveče šta radiš Zemlji?

U ZAGRLJAJU VEČNOSTI zbornik posvećen Milunki Savić

Zbornik U Zagrljaju večnosti   posvećen Milunki Savić 

• Enheduana
• 
  
• • 20 hours ago

Objavljen zbornik poezije u čast Milunke Savić

Srpska književnica Ana Stjelja u suizdavaštvu sa Udruženjem Alia Mundi za promociju kulturne raznolikosti, priredila je i objavila zbornik poezije pod naslovom U zagrljaju večnosti povodom jubileja - 50 godina od smrti srpske heroine Milunke Savić.

Na konkurs koji je raspisan krajem aprila 2023. javilo se preko skoro autora iz Srbije, regiona i sveta. Svi autori dali su nemerljiv doprinos obeležavanju ovog značajnog jubileja u čast znamenite srpske heroine.

U zborniku su zastupljeni:

1. Nebojša Stojoski

2. Dušan Stojkovi

3. Marija Aleksić

4. Biljana Maksimović

5. Senahid Nezirović

6. Radoslav Mandić

7. Slavka Klikovac

8. Ljubica Katić

9. Žaklina Mančić

10. Senka Rakočević Đekić

11. Tamara Dragić

12. Ana Atanasković

13. Miloš Belić

14. Melita Ratković

15. Milorad Kuljić

16. Oliver Janković

17. Bojana Bogojević

18. Dušan Dojčinović

19. Zorka Čordašević

20. Vesna Đukanović

21. Natali Biso (Natalie Bisso)

22. Milovan Mićo Petrović

23. Jasmina Kokot

24. Snežana Todorović

25. Emilija Veljković

26. Duška Kontić

27. Miroslav Mišel Boltres

28. Milan Drašković

29. Ljuba Žeželj Petković

30. Svetlana Praskić

31. Sanda Ristić Stojanović

32. Ljiljana Gligorijević

33. Slađana Belko

34. Snežana Ćurčić

35. Bogdana Gageanu (Bogdana Găgeanu)

36. Dajana Petrović

37. Razija Buharalija

38. Norbert Gora (Norbert Góra)

39. Zorica Bamberger

40. Bojana Radovanović

41. Milinko Spasojević

42. Srećko Aleksić

43. Prvoslav Vučković

44. Jelena Trajković

45. Danijela Milojković

46. Marina Matić

47. Marina Nikolić

48. Branka Popović

49. Ljiljana Tamburić

50. Jelena Ilić

51. Svetlana Pešić

52. Marija Ranđelović

53. Snežana Šolkotović

54. Ljiljana Fijat

55. Tanja Jocić Stamatović

56. Ljiljana Stojadinović

57. Katarina Jurčević

58. Ruža Stojaković

59. Danijela Cvetković

60. Biljana Grošin

61. Silvana Dimitrievska

62. Siniša Rudan

63. Slobodan Cvitković

64. Nikolina Kjorveziroska (Nikolina Kjorveziroska)

65. Dragan Mitić

66. Tanja Ajtić

67. Borka Miličić

68. Miro Kovač

69. Ljiljana Mirić

Zbornik se može čitati na ovom linku.

• U zagrljaju večnosti
• Zvornik poezije
• Milunka Savić
• Udruženje Alia Mundi
• Ana Stjelja

Putopis : Šetnja Petrovaradinom

Verujete li u legende?

Kažu, kad čovek kaže ,,ništa nije kao pre" počinje starenje. Neću to reći. ali da se sve menja, menja se. Nekada su Petrovaradinom odzvanjali zvuci tambura, pevalo se i sviralo do duboko u noć. (Doduše svirka nije prestajala za vreme Egzita, a vatromet je  bio predivan.) Pesnici su na obalama Dunava stvarali čuvene stihove uma pomućenog od popijenog vina.   Danas se čuju brojne mešalice, podižu se nove zgrade, stare se urušavaju, ali ostaje ono mistično, zagonetno , nešto što fruškogorski vetar pronosi niz ulice,  te one dobijaju zagonetno ruho.   Staro drveće šumom svojih širokih krošnji broji dane uz tihi žal.

Uvek tačno vreme!

S večeri dok je vrućina na zalasku hvatam zlatni sat i počinjem uspon na Tvrđavu, kako je Novosađani zovu Đava. Uredna i čista, kamenitih staza uglačanih od brojnih koraka onih koji su prolazili pre mene. Hodam obazrivo da ne probudim duhove koji tu počivaju, ničim ne želim da poremetim njihov mir. Teški debeli zidovi u sebi kriju mnoge tajne, sve odiše mistikom i tihim pevom ptica u krošnjama starih stabala.

Opservatorija

Novi Sad s Petrovaradina

Zlatni sat

Stepenište

Svetlost

 

 

 

 

 

 

 

 

Duboki su joj temelji, kameniti,  s mnoštvom laguma koji i danas kriju svoje tajne.   Naselja su na njoj postojala još u  preistoriji kada je Dunav, kao i dana, značio sve.  Pronađeni su brojni artefakti koji svedoče tome. Bogato trajanje je  donosilo i mnoga razaranja, ali i mnoge obnove, od srednjeg veka, austrougarskih popravki ,do onih koje traju i danas.  

Ljudi su u svim vremenima od nje tražili i dobijali spas.  Neki su u njoj prolazili kroz najteže razdoblje  svog života,  jer su u lagumima bile tamnice.  Mnogo je istorijskih podataka koji svedoče svemu tome, ali uzevši u obzir da je doživela dvadeset prvi vek, ostaviću istoriju istoričarima.

Ono što osvaja na svim putovanjima su legende. One su brojne. Možda mi se kao putniku u traženju avantura  najviše sviđa ona o skrivenom blagu Habzburgovaca, s obzirom na večičinu njihovog carstava i trajnje,  izgleda mi  sasvim  moguće. 

Jedna opet vezana za njih, odnosno caricu Mariju Tereziju govori da se u lagumima i dan danas mogu videti  duhovi njenih okovanih ljubavnika i ljudi koje je zatvarala da nikad više ne ugledaju svetlost dana i ne odaju njene tajne.

Legenda o Kokošijem biseru je takođe verovatna, naime u malter za vezivanje  su po legendi stavljana belanca iz jaja, pa što ne bi, ne bi bili jedini koji su to činili.

Pominje se legenda o živim zakopanim mačkama, zbog verovanja da one žive devet života. Sreća je pa danas slobodno šetaju i uživaju u hladovini brojnog zelenila.

Dok hodam zavojitim strmim stepeništima,   možda me iz tamnog zelenila posmatraju oči Petrovaradinskih nemani koje se pominju u nekim legendama.  Pa svaka tvrđava ih ima, što ne bi i Petrovaradin? U mojoj šetnji se nisam srela sa njima, ali sa brojnim posetiocima jesam. Čuju se mnogi jezici, ljudi uživaju na terasama s pogledom na Dunav koji opet donosi mirise svetskih metropola uz neizotostavne taktove ,,Na lepom plavom Dunavu" samo što su ga  večeras obasjali zapadni zraci sunca, te je zlatan.  

Neizostavno se zadržavam i molim tri prelepe devojke za fotografisanje isped čuvenog Varadinskog sata poklon  carice Marije Terezije.  Sat i dalje radi, Zahvaljujući   gospodinu  Lukač  Lajošu koji o njemu brine već tri  decenije. Napomena, kod ovog sata velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute.  Postoji i priča da se u vreme postavke sata plaćala satarina, za sve one koji su mogli videti iz svojih dvorišta tačno vreme na njemu.

Postoji još jedna legenda, kada bi se komšija na komšiju naljutio, rekao bi: ,, Dabogda ti duša gradila Varadin"-toliko o lakoći gradnje.

Do nekog novog susreta...

Bez komentara.

 

Beskućnik

 

U gradskoj ulici s opustošenim džepovima

u rasparanim istrošenim košuljama

bez dugmadi i raskošnih kragni

leže životni tragovi zaboravljeni.

Na staroj klupi beskućnik spava

na kartonu položena seda glava

Usahle usne u bledi osmeh stisnute

pod nebom vedrim uz zvezde nedodirnute.

U snovima plovi svodom plavim

kapetan pravi u kaputu starom

Pod noktima raspuklim biser crni

pozajmljen iz bajke o otetoj srni.

Na tren se prenu, oči otvori

podiže ruku da demon ne progovori

ne oda tajne daljina maglenih

rodni dom u mnoštvu misli čistih.

Uhvatih pogled, osmeh podarih

u dlan mu hleb beli stavih

S tugom idem domu svom

ptica sam tužbalica na svetu ovom.

 

Ilustracija -slika na svili

Molba grešnika pred Ivanjdan

 

dok se koraci nižu

pletu se venci maleni 

da procvetaju spomenici uspavanih

 

preliju se boje sunčevim svetlom

cvetovi zamirišu okupani bistrom vodom

zasvetle duše zaboravljenih

 

ako me ne poznaješ ostavi  cvet na mom grobu 

obasjaće se  dubine dobrotom tvojom

 a dar će te čekati negde

 

 

Nešto između

Između  dva kamena zida

 put kojim samo vetrovi pesme izvijaju

između dva temelja

 blatni grumen priča nekadašnju sreću

između dva koraka

besplodna čistina peva  tihom  tugom.

 

Nešto između

Između  dva kamena zida

 put kojim samo vetrovi pesme izvijaju

između dva temelja

 blatni grumen priča nekadašnju sreću

između dva koraka

besplodna čistina peva  tihom  tugom.

Dan obojen tugom

 Jutro je počelo neželjejnim ustajanjem  iz kreveta.

Popijen čaj sa limunom i medom,  jutarnja navika, pa se kreće dalje. Kupovina, obnoviti malo zaliha  i izbeći letnju vrućinu dok se može. 

Onda se dogodi iznenadni susret koji izmeni čitav dan i oboji  ga na svoj način. Kada god sretnem svoju drugaricu iz osnovne škole ne vidim u njoj ženu od šezdesetak  već devojčicu od desetak,  koju su pozvali da izađe sa časa. Oživi tišina koja je prelila učionicu punu đaka. 

Stanovala je daleko , na rubu grada. Mnogo joj je trebalo vremena da stigne do škole. Išla je peške uvek zaneta nedokučivim  mislima. Znali smo da joj je mama bolesna.

Onako tiha i povučena samo je stisnula usne i bez glasa pokupila svoje stvari. Kamen koji se nadvio nad svima nama je bio ogroman,  imao je težinu svog kamenja pod kapom nebeskom  i dalje, tišina i hladnoća čitavog svemira je  toga časa zajedno sa njom načinila nekoliko koraka do izlaznih vrata. Znali smo šta je. Došli su po nju jer joj je mama umrla. 

Kad god je vidim slika se ponovi i  neviđena tuga me preplavi. Posle izmenjenih par reči je rekla; ,,Da li zanš da mi je sestra umrla?" 

Nisam znala , a oči su mi se napunile njenim suzama.

Nikako me ne napuštaju iako je kasno popodne.

Za nju: Cveće

U dobrom društvu

U dobrom društvu

Susretoh se sa Svetlošću.  Nije davala život, hranu, ni belinu dana. Davala je duhovno, obećavajuće...davala je nadu. U moru tamnih dana i vesti koje nisu bile  ni najmanje lepe u Kikindi je osvanuo novi mural. Ne pokazuje zmajeve,  izmišljene likove, lavirinte i sve ono što bih očekivala od govora slike na zidu. Na njemu su knjige, slavna  imena književnosti i njihova deca, pa ko voli i želi može do biblioteke , knjižare... Ko ne voli može da se oproba u svetu pisane reči. 

Svi  možemo da se potrudimo da postanemo bolji i da se okrenemo umetnosti i književnosti umesto da vreme koje nam je poklonjeno na divnoj Zemlji trošimo na mehure od sapunice.

Mural je rad Stefana Bjelića. 

fotografija : Dragan Đukanović

Suncokret

 

Спуштене главе окупане небом

сунцокрет покорно стоји

у славу лета сјајних испреда древну причу:

Од јутра до вечери у славу Сунцу

извијам врат у кораку лаком

без умора, празних дана

док траје лета сјај.

 

 

Устаните подигните главе Сунцу захвални

људи, пчеле, птице небеске, упијте сунчев дар

закорачите кроз поља непрегледна

сви као један у песми бескрајној.

Боје се дани моји жутим златом

у златном дану свом

ноћу спавам под звезда хладним сјајем

да јутро дочекам истоку одан.

Песник се диви глави мојој и круни жутој

кити се цветом, листом, семеном благим

дотиче врхове блажене у погледу непресушном

певајући оде небеске мени сунцокрету.

 

 

 

SUNCOKRET 

 

 Spuštene glave okupane nebom

suncokret pokorno stoji

u slavu leta sjajnih ispreda drevnu priču:


Od jutra do večeri u slavu Suncu

izvijam vrat u koraku lakom

bez umora, praznih dana

dok traje leta sjaj.


Ustanite podignite glave Suncu zahvalni

ljudi, pčele, ptice nebeske, upijte sunčev dar

zakoračite kroz polja nepregledna

svi kao jedan u pesmi beskrajnoj.


Boje se dani moji žutim zlatom

u zlatnom danu svom

noću spavam pod zvezda hladnim sjajem

da jutro dočekam istoku odan.


Pesnik se divi glavi mojoj i kruni žutoj

kiti se cvetom, listom, semenom blagim

dotiče vrhove blažene u pogledu nepresušnom

pevajući ode nebeske meni suncokretu.

 

 Ilustracija  na svili : Suncokret.

 

Pesnički maraton Novi Bečej

 Hvala domaćinima na pozivu i prilici da budem deo ove prelepe pesničke večeri.

Sa Snežanom Tomin

Poziv pesnicima za učešće na Pesničkom maratonu „Tisa reka ljubavi”

Dragi pesnici,

Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo da uzmete učešće na Pesničkom maratonu Tisa reka ljubavi u okviru turističke manifestacije KAD TISA CVETA u Novom Bečeju.

Pesnički maraton Tisa reka ljubavi održaće se u četvrtak 15. 6. 2023. s početkom u 18 časova u Turističkoj organizaciji na keju (adresa: Tiski kej bb, Novi Bečej) u saradnji Banatskog kulturnog centra i manifestacije KAD TISA CVETA.

Pozivamo Vas da uzmete učeće i nastupite sa jednom svojom ljubavnom pesmom (dužine do 1 A4 strane, može biti i objavljena i neobjavljena).

Program:

17:30 časova - skup pesnika i prijavljivanje za program

18:00 časova - Pesnički maraton Tisa reka ljubavi

19:30 - koktel i zakuska

Molimo Vas da potvrdu učešća pošaljete najkasnije do ponedeljka 12. 6. na mejl adresu banatskikulturnicentar@gmail.com

 

Više o manifestaciji KAD TISA CVETA

 

U Novom Bečeju je fenomen cvetanja Tise povod za manifestaciju Kad Tisa cveta, koja će ove godine biti organizovana od 9-18 juna. Već 15 godina, sredinom juna, iz cele Vojvodine i šire, okupljaju se ljubitelji ovog retkog prirodnog fenomena da bi mu se divili. Po lokalnoj legendi, Tisa tih dana ispunjava ljubavne želje, ako u nju spustite licidersko srce, u koje je utisnuta plamteća svećica od pčelinjeg voska. Svi materijali su biorazgradivi.

U našoj zemlji cvetanje reke dešava se u Novom Bečeju i na još po nekim delovima obale Tise, dok je u ostatku sveta ovaj fenomen skoro potpuno iščezao. Kada zbog zagađenja Tiski cvet na nekom mestu nestane više se ne vraća.

Na ovom linku https://youtu.be/MLdwDCmIsdo u jednominutnom video klipu možete videti na koji način setokom godina manifestacija razvijala i koliko estetike i romantike je prati.

Kad Tisa cveta juna 2023. tokom deset dana slavljenja prirodnog fenomena cvetanja, ljubavi, prirodnih lepota i podizanja ekološke svesti, organizuje niz aktivnostiu ovim oblastima.

Manifestaciju Kad Tisa cveta zajednički organizuju Turistička organizacija Novi Bečej, Udruženje građana Tri reke i agencija Promolajn uz podršku opštine Novi Bečej.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Više o manifestaciji KAD TISA CVETA

 

U Novom Bečeju je fenomen cvetanja Tise povod za manifestaciju Kad Tisa cveta, koja će ove godine biti organizovana od 9-18 juna. Već 15 godina, sredinom juna, iz cele Vojvodine i šire, okupljaju se ljubitelji ovog retkog prirodnog fenomena da bi mu se divili. Po lokalnoj legendi, Tisa tih dana ispunjava ljubavne želje, ako u nju spustite licidersko srce, u koje je utisnuta plamteća svećica od pčelinjeg voska. Svi materijali su biorazgradivi.

U našoj zemlji cvetanje reke dešava se u Novom Bečeju i na još po nekim delovima obale Tise, dok je u ostatku sveta ovaj fenomen skoro potpuno iščezao. Kada zbog zagađenja Tiski cvet na nekom mestu nestane više se ne vraća.

Na ovom linku https://youtu.be/MLdwDCmIsdo u jednominutnom video klipu možete videti na koji način setokom godina manifestacija razvijala i koliko estetike i romantike je prati.

Kad Tisa cveta juna 2023. tokom deset dana slavljenja prirodnog fenomena cvetanja, ljubavi, prirodnih lepota i podizanja ekološke svesti, organizuje niz aktivnostiu ovim oblastima.

Manifestaciju Kad Tisa cveta zajednički organizuju Turistička organizacija Novi Bečej, Udruženje građana Tri reke i agencija Promolajn uz podršku opštine Novi Bečej.

bavi

19:30 - koktel i zakuska

Molimo Vas da potvrdu učešća pošaljete najkasnije do ponedeljka 12. 6. na mejl adresu banatskikulturnicentar@gmail.com

 opštine Novi Bečej.

Jun

 maj je otekao u jun obojen sivim nebom 

prošaran mekim belim oblakom

iza kog stidljivo proviruje Sunce

koraci se ljudski ne broje

ostavljeni  se u zaboravu roje

pognutih glava na braniku istine

a ona spava u sobi bez vrata

ne poznaje prijatelja ni brata

stazama snova mirno plovi

Pesma posvećena Milunki Savić

 

 

Zahvaljujem Ana Stjelja na prilici da budem deo Zbornika posvećenom pedesetogodišnjici  smrti Milunke Savić.

 

 Милунка


Седи ли поред Тебе Мајко

Мајка достојна престола Твог?


Има ли утеху у речи Твојој

И песми анђела на небу плавом?


У Голготи Сина Твог види ли

Голготу синова и кћери српских?


Љуби ли ране незарасле другова својих палих

моли ли сузом тешком окупана?


Као некад стоји ли поносна на бранику

слободе држећи малу Србију у руци?


Носи ли у оку знамење свето

пречисте душе и срца снена ?


А на грудима ордење сјајно

нетражена признања добијена?


Окајава ли грехове туђе

погрешне кораке и дубоки јаз?


Под теретом заборава српско небо пева:

Живела Милунка у скромности својој

за краља, отаџбину и слободу у строј страдални стала.

У миру децу подизала никад молила и плакала

мирис слободе заувек у грудима носила.


Седи ли поред Тебе Мајко

Мајка достојна престола Твог.

 

Zaboravljenoj heroini : 

Milunka

Sedi li pored Tebe Majko

Majka dostojna prestola Tvog?

Ima li utehu u reči Tvojoj

I pesmi anđela na nebu plavom?

U Golgoti Sina Tvog vidi li

Golgotu sinova i kćeri srpskih?

Ljubi li rane nezarasle drugova svojih palih

moli li suzom teškom okupana?

Kao nekad stoji li ponosna na braniku

slobode držeći malu Srbiju u ruci?

Nosi li u oku znamenje sveto

prečiste duše i srca snena ?

A na grudima ordenje sjajno

netražena priznanja dobijena?

Okajava li grehove tuđe

pogrešne korake i duboki jaz?

Pod teretom zaborava srpsko nebo peva:

Živela Milunka u skromnosti svojoj

za kralja, otadžbinu i slobodu u stroj stradalni stala.

U miru decu podizala nikad molila i plakala

miris slobode zauvek u grudima nosila.

Sedi li pored Tebe Majko

Majka dostojna prestola Tvog.