недеља, 10. мај 2015.

Magla


Gledala je, kroz ne baš čisti prozor i nikako nije mogla da odagna zle misli koje su joj već danima bile u glavi.  Teška magla se baš kao što se toga jutra spustila na još uvek uspavan grad , spustila i na njene misli. Gospodarila je sivim prostranstvom njenog uma. Igrala je svoje zamršene igre i stalno isplivavala kao pobednik.
 Bila je sigurna da je čitavog života činila samo dobro. Ipak ta magla ...govorila je promuklim glasom i strašno je opominjala.
Živela je u  patrijarhatu. U stvarnosti to nije bilo tako. Otac je samo figurirao, samo je bio jeka ženinih glasova. Majka joj je uvek bila tu. Prisutna. Svemoguća i  pravi vlastodržac skučenih misli i još skromnijih dela. Svoje dete je doživljavala kao kaznu.
Godine su odmicale. Kako, tako, se bar na momente mogla naći u drugačijem okruženju. Retki su bili ti trenuci, ali ipak.
 Prvi fizički kontakt sa mladim čovekom je bio čist eksperiment. Sram koji ju je proganjao je bio jači od svega. Jači od nje same. Vratila se u majčino okrilje, vratila se na tešku robiju u kojoj nije mogla da traži, niti da očekuje pomilovanje.
Mrak oko nje je bivao sve gušći , jedina svetlost je bilo dete koje se rodilo u karatkom na brzimu sklopljenim braku, koji se završio razvodom  u još većoj brzini.
Imala je poštovanje sredine u kojoj je živela i u kojoj se trudila da sagradi svoj kakav takav mir. Sve nade je polagala u svoje dete. Potpuno mu se posvetila. Igrala se sa detetom, išla u duge šetnje pored reke , upućivala ju je u tajne života i u to da su ljudi sebični, dvolični, da nemaju poštovanja i da su nadasve prljavih duša. Posebno mesto u toj prljavosti su bili muškarci.
Ona sama je rasla bez roditeljske ljubavi, pa je svome detetu svu ljubav koju je nosila u sebi i koju je trebala da deli na mnoge delove, davala samo njoj.
Kada je bilo vreme za školu išle su zajedno, domaće zadatke su radile zajedno, zajedno su odlazile u pozorište i na izlete. Sve su radile zajedno. Dete koje je prestajalo da bude dete, je raslo da bude samo dete. Raslo je bez svoga stava, raslo je da nikada ne bude samostalno. Raslo je bez druga ili drugarice. Raslo je samo u društvu poznatih. Raslo je sa saznanjem da je majka sve na svetu. Majka je i drugarica i drug i savetnik, i prijatelj. Majka je bila sve. Za majku je ona bila najbolja, čista, savršena, dete za uzor. Morala je imati sve petice, morala je biti najbolji đak, morala je... i bila je.
...
-Odakle tolika magla?
-Kako mi se samo to nalazi u glavi?
-Zašto mi je glava toliko teška?
-Odakle se toliki tumor stvorio?
-Zašto ne može da s odstrani operacijom?
-Kako će moje dete bez mene?
-Želim da živim!
-Kako ću ja tamo gde moram da idem bez nje?
...

Kroz poslednje svesne dane samo joj se to pitanje nametalo. Stalno se javljalo iznova, počinjalo je beskrajnim ravničarskim poljima pokrivenim rascvetalim bulkama, počinjalo je idilično, ali bi se brzo iz prelepih crvenih cvetova uzdizao mali plamičak koji se brzo pretvarao u pitanjeKAKO; KAKO...
Nekada je počinjalo kao vedro prolećno nebo  biserno sjajno i umiveno plavo,  da bi se naglo naoblačilo, naglo bi se pojavili tamni oblaci iz kojih su izletale munje sa istim pitanjima. Nekada se pre samog svitanja rana zora na trenutak budila u svetlosti da bi je vrlo brzo prekrila teška magla kroz koju nije mogla videti pitanja, ali je znala da su tu!

...

Isti prozor, više nije nečist, već  pokriven prugama koje je napravila kiša kroz slojeve višegodišnje prašine, a on sam ne pamti kada je poslednji put bio opran. Majke nema , nema  ni pomoći, ni podrške, ni ko da ode u kupovinu, ni ko da napravi reda po kući, nema drugarice za priču, ni drugarice za igru, nema... Nema nikoga. Pokušala je da ostvari ljubav, iako to što je pravila nije ličilo na to , bar  ne sa njene strane.
 On je bio suviše muško, bio je kako je majka govorila pravi prljavi muškarac koji je mislio samo na jedno. Samo na to kako da je uprlja. Zato ga je oterala. Nije mogla da ga prihvati ni kao druga. To je bila samo njena majka.
Zatvorila se u sobu. Baka je kuvala , donosila iz prodavnice one najosnovnije ženske stvari koje joj je samo majka kupovala. Majka nije dozvoljavala da se ona ponižava i da kupuje tako nešto.  Majka je želela da ona bude najbolja, da mnogo zna, da bude bolja od svih. Ona je to. Niko joj ne treba. Samo znanje. Učiti, učiti...
Sama je.
- Bežite, bežite, prljavi ste , grozni.  Niko mi ne treba. Ja sam najbolja. Ja sam naj..... odjednom su joj suze pošle. Gušila se u njima, davila , ali ipak...
- Ne treba mi niko !-postepeno se , a da nije videla pretvarala u mršavicu devojku bez želje za životom, izbuljenih očiju koje nikada nije smela da podigne, koje nikada nikoga nisu pogledale u oči...
 U drugoj prostoriji leži starica, sanja neko vreme kada joj je ćerka donosila čašu vode. Neponovljivi ukus vode se pretvara u gorčinu, gorčina u težinu života. Razum joj je pomućen i sama živi neki nejasan život.
 Govor joj je nerazuman, dela još nerazumnija. Živi kao da nema nikoga, kao da u drugoj prostoriji nije njena jedina unuka. Čak i ne govore međusobno. Jedini razgovor je kada jedna drugoj dovikuju pogrdne reči  i kada se optužuju za smrt majke i ćerke.

- Gde sam, ko je to?...odjednom se iz svoga skrovišta našla na otvorenom putu prema reci.
- Šta tražim...tražim...idem da pijem one vode...
-Hajde, lepo se vratite kući, sa mnogo strpljenja joj se obratio prolaznik koji ju je prepoznao.
- Idemo , ja ću Vas odvesti,  pri tome guta zastalu suzu u oku i jecaj iz grla. Starica na sebi ima samo staru košulju, a na nogama iscepane papuče iz kojih vire promrzle noge uvijene u  nagorele novine.
Kuća je bila otključana, nered kakav se zatiče u kućama koje se kreče ili renoviraju. Hladno, pusto.
- Tu je ona...
- Ko?
- Unuka, Sara...
Poznanik, viče, lupa, doziva...Niko se ne javlja. Posle pretnje da će policija biti pozvana, iz sobe dopire samo glas :
-  Sad ću!
Posle sat vremena poznanik odlazi , ostavlja staricu, ostavlja unuku u sobi, a da je nije video. Ostavlja mrak. Ostavlja hladnoću, ostavlja težinu pogrešne odluke roditelja koji je sve činio za svoji ćerku. Izlazi napolje i duboko udiše hladan i gust jesenji vazduh,  jer se ona teška magla spustila na uspavani grad.



2 коментара:

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!