Dobrota, nedostajuća osobina!

      Nedostajuća ljudska osobina! Dobrota! U surovom svetu današnjice sve je manje dobrih ljudi, ako ih i ima povlače se, čine dobro nezavisno od drugih i dobri su sebe radi, jer ih je sama priroda takvima stvorila. Mnogo je više onih koji se prave dobrima, onih koji su puni licemerja i prigušene zavidnosti na sve i svašta.
      Svakodnevno se srećemo sa različitim ljudima, poznaniku se obratimo, pored nepoznatih prođemo. Svaki čovek, novi lik, novo razmišljanje, novo ljidsko  biće. Da li ikada razmišljamo o njima ili samo prođemo?
   Prolazimo pored njih žurno, ustreptalo, polako, bez misli i osećanja.
Uopšte smo skloni kritici svake vrste.  Lud je svaki čovek koji uopšte razmišlja o tome šta će drugi reći  ili pričati o njemu.
Postoji narodna priča koja kaže da su otac i sin krenuli u grad. Otac je jahao magarca, a sin je išao pored njih. Naišli su na čoveka koji im je savetovao da to nije lepo i da dete treba da jaše. Treći ih je savetovao da jašu obojica. Četvrti da idu peške. Peti im se rugao kada su posle toliko saveta poneli magarca, Na kraju su ipak uradili po svome.
Bez obzira da li je osoba javna ličnost ili potpuno običan čovek spremni smo da dajemo niz najčešće
 bezveznih saveta. Kako treba pevati, kako treba igrati košarku, vaterpolo ili tenis i tako redom.
 Zameramo Bogatima što ne daju siromašnima, poznatima što ne poklanjaju svoj novac, slavnima što previše troše. Mogao bi se načiniti poduži spisak.
Žao mi je tih koji samo kritikuju. Eh, da sam ja na njegovom mestu...
Na najvećem udaru su sportisti, po mnogima bi trebalo samo da pobeđuju , što je po svim zakonima je to nemoguće. Za bilo koji rezultat je potrebno mnogo napora i rada, mnogo odricanja i beskonačni treninzi. Pa i ako izgube, pobediće drugi put.
Jedino što im mogu poručiti jeste da se ne sekiraju.
U jednom romanu živi jedna žena koja je toliko nadmena i narcisoidna da je jednom prilikom izjavila :

-Da sam učila da sviram klavir bila bih pravi virtouz na njemu!

Retki su oni sa drugačijim razmišnjanjima. Retki su oni koji nikome ne zavide i koji su srećni onim  što imaju. Vredno rade, žive svoj život i ne mešaju se u tuđe.
Kod nas Srba važi nepisano pravilo da se uspeh ne prašta.

   Želim da pomenem jednu osoobu, jer sličnu njoj nikada nisam srela. Možda i jesam, ali nisam znala da je prepoznam.
   Osoba je ženskog pola.
  Zamislite da energija ima oblik, da je živa, da može da se kreće, da zuji negde oko vas.  Uzdiže se i lebdi šireći oko sebe nevidljivu snagu koja pokreće i navodi na dobra dela. Ona doprinosi da se osećate bolje, iako možda sami niste učinili ništa.
  Pomenuću samo inicijale MI. Poznajem je dosta dugo. Sigurno znam da nikome nije svesno učinila nikakvu pakost, a kamoli zlo.
    Čista energija, čista  dobra duša uvek spremna za akciju. Pomoći, raditi, uputiti, učiniti, činiti dobro. Čitav zivot u službi dobrote. Retki su takvi. Sve to nesebično, ne zadržavajući ništa za sebe, samo dajući.
   Zamislite disnator ,polovina disnatora: mesa, hurki ,kobasica ,majuški, ,čvaraka se podeli siromasnim porodicama. Svakome jednak deo, a u kuci koliko ostane. Jednom prilikom sam pitala kako može tako? Zašto to čini?
Važno je da napomenem da nema velika primanja. Nema u vlasništvu nikakvo bogatstvo.
   Dobila sam odgovor:

,,...Ako sam ja dobra prema nekome ,daće Bog da će neko negde biti dobar prema nekom mom.."

   Ne čini li vam se da je to velika životna istina?

   Od ove izuzetne žene sam naučila šta znači dobrota, požrtvovanost, lepa reč. Naučila sam šta znači davati bez obzira dobija li se nešto. Naučila sam da pružam pomoć.
  Za ovu dobru ženu jedan mali cvetić na svili! Anemone!