Kazu da vreme brže teče kako ljudi nižu godine. Bas prava istina. Dani, meseci, godine lete uzdižu se i ostaju samo sećanja.Radujem se praznicima i običajima.
Radim u malom vojvodjanskom selu mešovitog stanovništva. Bogata tradicija, dve reke. Manja i veća, obe medjunarodne: Tisa i Zlatica. Što je još važnije divni ljudi, jednostavne panonske duše, sa svojim usponima i padovima, tugom i radostima. Ako sam negde nešto naučila ovde sigurno jesam.
Slave se dupli praznici. Bas danas je obeležen po ko zna koji put praznik koji je uvod u božićne praznike. Obeležava se Sveti Nikola kod katolika, poznatiji pod nazivom Mikulaš.
Mikulaš dolazi večeras ili sutra ujutro i donosi poklone deci. Poklone dobijaju sva deca. Obično su to slatkiši. Pokloni se stavljaju u dečje cipelice. S večeri cipele se moraju dobro očistiti da se Mikulaš ne predomisli, pa ne ostavi poklončić. Velika je radost primiti poklon od Mikulaša.
Žene udruženja penzionera Padej pripremaju tradicionalni kolač neobičnog imena langos.
Ono sto je najlepse langošima se poslužuju svi prolaznici i sva predškolska i osnovnoškolska deca. Čitavo selo miriše. Sve se puši ,a ponosne domaćice uživaju gledajući kako nestaju njihovi ukusni proizvodi. Nasmejane, vedre, obučene u debele rukom rađene prsluke, utrkuju se raznoseći tople kolače. Deci osmeh, odreslima lepa reč. Kostimirani Mikulaš prilazi mališanima upozoravajući ih da dobro očiste svoje cipele.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!