Srećan Vaskrs!

Sve je spremno za Vaskrs.
Jutros sam u saradnji sa svojom svekrvom već rano ujutro obavila posao farbanja vaskršnjih jaja. Malo pričamo, malo radimo, pa mala pauza za kaficu. Uporedo s tim, par telefonskih poziva da vidimo kako poslovi napreduju... Nasmejana lica i prilično obojene ruke. Naravno da je prvo obojeno jaje crveno, ono je Čuvarkuća,  njime se pređe preko obraza domaćica da bi bile zdrave i rumene cele godine.  Čuva se cele godine na počasnom mestu u takozvanom kredencu- vitrini.
Radujem se ovim praznicima. Porodica se okupi, priča se , bar na par dana se ne misli na probleme.
Kod nas u Vojvodini postoji običaj da se na dan Vaskrsa maloj deci u komšiluku odnose obojena jaja. Kako se sve menja menjaju se i običaji pa uz obojeno jaje ide i Kinder jaje. No,
moraju se pratiti i trendovi.
Postoji još jedan običaj. Nedelju dana posle Vaskrsa , odnosno u drugi ponedeljak opet se farbaju jaja. Taj praznik se zove Mali Vaskrs ili kako se kod nas to kaže Ružičara.
Toga dana kada se vratim sa posla prvo stavljam crvenu boju i jaja da se kuvaju. Neverovatno je da ta jaja uvek imaju intenzivno crvenu boju. Jaja se nose na groblje za duše umrlih. Koliko je grobnih mesta koja treba obići toliko je i obojenih jaja.
Ne dozvolimo da im se imena zaborave. Dok živimo mi živeće i oni u našim sećanjima.
Ovako ove godine izgledaju naša obojena jaja.
Svim pravoslavnim vernicima želim srećan Vaskrs!