Vavilonska kula!

Mogo je vremena prošlo od kada se Svevišnji naljutio na ljudski rod. Stvoreni smo savršeni po merilu svoga Tvorca. Koliko je nepredvidivo ljudsko ponašanje  ni on sam nije mogao pretpostaviti.
Lepo smo se sporazumevali, svako je mogao da kaže šta ima i  da bude saslušan. Naravno da to ovom homosapiensu nije bilo dovoljno. Počele su svađe, svako je govorio ono što mu je bilo na umu,  bez namere da ikoga sasluša. Nastala je nepodnošljiva buka. Bog se na svoje delo naljutio, kaznio nas je tako što nam je oduzeo taj univerzalni jezik kojim smo se lepo sporazumevali. Tako je do dana današnjeg. Svi govorimo, a niko ne sluša.
Koliku odgovornost snosi ljudski rod prema prirodi, toliko je snosi i prema sebi jer je on deo te prirode. Nikada nećemo naučiti onu praiskonsku lekciju. Zauvek ostajemo na početku!.
Ako se usudimo da rano ujutro saslušamo vesti ništa lepo nećemo čuti. Ubistva, pogibije, neodgovornost vozača, pešaka, roditelja , dece...Samo tuga .
Osećam se potpuno bespomoćnom. Ako se podigne glas i povede razgovor o nekoj vrućoj temi  preovlada mišljenje da ipak to ne treba da nas dotiče, da je ipak to daleko od nas.
Sa pojavom modernih komunikacija čitava Zemlja je jedno globalno selo. Svi se nalazimo pod istom nebeskom kapom i trebali bismo da delamo u istom pravcu.
Šta znači granica? Šta znači to što neko govori drugim jezikom?
Postoji dugme koje će ako ga pritisnemo sav posao odraditi za nas.
Ipak!
Neke vrednosti su neuništive. Ako se osvrnemo u ne tako daleku prošlost, mislim na vreme današnjice, dakle pre dve hiljade godina, ono dalje je daleka prošlost. Postojalo je znanje koje je bilo aktivno. Šta se moglo dogoditi da se ta količina znanja izgubi?
Postavlja se pitanje da li se izgubilo ili je samo preovladao onaj nerazumljivi jezik i nesporazumevanje, pa su posle velikih civilizacija, došle divlje horde koje su sve uništile.
Zamislite sada dvadeset prvi vek. Sve više se oslanjamo na internet i informacije koje se mogu dobiti preko njega. Šta bi se dogodilo ako bi naišle neke nove divlje horde i uništile  taj danas neophodan izvor informacija?
Krah bi bio neminovan.
Pošto radim kao prosvetni radnik zalažem se za znanje.  Ne može se sve znati na paste- copi  sistem. Potrebno je ČITATI, UČITI , VEŽBATI,  SLUŠATI. Ne smemo dozvoliti da znanje jednoga dana nestane, da nam se dogodi još jedan mračni srednji vek. Prilično me uznemiruju vesti koje stižu iz ratovima zahvaćenih područja o uništavanju kulturnih spomenika, o nestajanju umetničkih predmeta...
Čovečanstvo ne sme dozvoliti još jedan lov na veštice, još jedno jednoumlje, još jedan mrak koji uništava.
Jedna slika na svili na ovu temu.
Izlaz uvek postoji!