Sve što se dešava, dešava se sa dobrim razlogom, bar tako kažu. Akterima dešavanja nije jasno zbog čega i zašto. Uvek se pitamo:
- Zašto baš meni?
Uopšte, teško je razumeti dešavanja bez obzira da li su ona dobra ili nisu. Na žalost savremeni način života utiče na naš životni vek. Hranimo se nezdravo, udišemo vazduh prepun otrova...
Nekada se zapitam šta bi bilo drugačije u mom i životima ljudi oko mene da su neke staze preskočene, neke nekim čudom izbegnute, a neke otkrivene. Bezbroj je tajnovitosti koje nas okružuju.
Danas me, od ovog ludog vetra koji već danima duva banatskom ravnicom, jer ne postoji sila koja će ga zadržati, obuzela neka praznina, neko opominjanje , neka nejasna vizura o nedostatku nečega. Praznik Blagovesti, pa se ne rade obavezni kućni poslovi, te uzeh mobilni da pregledam i uradim ažuriranja.
Onda ugledah njeno ime , broj telefona... Pritisnuh taster Uređivanje i obrisah podatke, da ne dođem u iskušenje da je pozovem. Dugo je nema. Napustila je ovaj svet koji je toliko volela.
Niska, živa, pokretna, uvek za rad, razgovor i dobru knjigu ili film. Sitnih iskričavih očiju koje su upijale bogatstva prirode, odajući njihovu beskrajnu ljubav prema Majci Zemlji i svim njenim stanovnicima.
Odavno su posečeni bagremovi koji su ponosno stajali pored puteva. Kada sam počela da radim postojao je drvored uz dugu sivu traku. Senke su padale na prepune autobuse. Plesali su zajedno svoje igre smene svetla i lake tame. Kada se s proleća rascvetaju, zamiriše cela okolina.
Onda je ONA održavala svoj čas botanike govoreći o vrstama i podvrstama ovog višekorisnog rastinja. O lekovitosti ovih gorostasa ravnice. Profesor biologije sa ogromnom narastajućom količinom razumevanja za biljke i životinje.
Odjednom su trave, ptice i stabla dobijali imena i bivali su primećeni u svojoj usamljenosti.
Znala je da, dok čekamo autobus prebira po korovu pored stajališta i da samo sebi znanim putokazima pronalazi najzanimljivije vrste. Ljutić, koji je otrovan, maslačak koji je jestiv, bokvica...
Vesele i blistave oči su osvajale sve koji bi stupili u razgovor. Umela je glasno da se nasmeje, ali i da glasno izrazi svoje neslaganje. Nije imala problem da oćuti, jer joj je životna filozofija govorila
- Živi i pusti druge da žive!
Delile smo ljubav prema književnosti, razmenjivale smo naslove koje je obavezno trebalo pročitati. Zajedno smo se otisnule u upoređivanje radnje u Tolkinovim delima sa radnjom u filmskoj trilogiji.
Još pamtim rečenicu
- Gde je Legolas bio kada je trebalo?
Obožavala je scenu u kojoj se Legolas onako baletsko- vilovnjački -elegantno spušta niz surlu elefenta, bez ikakvog znaka napora posle dugotrajne borbe.
Nasuprot tome bila je i veliki romantik. Volela je one britanske serije , sa mnogo uzdržanih emocija i silnim osećanjima nabijene razgovore, iz kojih se oseća nepregledno more ljubavi. Naravno i Kolina Firta u ulozi g Darsija u ,,Gordosti i predrasudama". Zajedno smo se radovale kada je britanski glumac dobio oskara za ulogu kralja u ,,Kraljevom govoru".
U rano jutro je volela pekarske kifle, onako fine, tople , mirisne... Male stvari su joj pričinjavale radost, a onaj ko je hteo i mogao da prepozna tu radost, mogao je i da je deli sa njom.
Njena bolest me je dočekala nespremnu. Nedostajale su mi razmene stihova pre početka posla. Nedostajali su mi dobri naslovi na putu za biblioteku. Nadala sam se da će ozdraviti , da će se pojaviti i da će onim blago promuklim glasom svima podići raspoloženje.
Filantrop kakav je bila, nije dozvolio da prijatelji gledaju njenu patnju. Koliko je delila život, toliko nije želela da deli bolest.
Vest o završetku njenog života me je veoma pogodila. Jednom sam na putu do grobova mojih roditelja naišla na njenog Dragog, kako ga je sama nazivala. Onako skrhan bolom, bez reči je primio nekoliko cvetova iz moje bašte da odnese na mesto njenog večnog počinka. Tuga je lebdela oko njega i širila se bez granica. Vazduh, nebo i pogled značili su jedno.
Slagale smo se da je u životu svakog čoveka najvažnije da postoje :
VERA, NADA, LJUBAV i PRIJATELJSTVO. Imala je to.
Jedan buket na svili za moju dragu koleginicu!
- Zašto baš meni?
Uopšte, teško je razumeti dešavanja bez obzira da li su ona dobra ili nisu. Na žalost savremeni način života utiče na naš životni vek. Hranimo se nezdravo, udišemo vazduh prepun otrova...
Nekada se zapitam šta bi bilo drugačije u mom i životima ljudi oko mene da su neke staze preskočene, neke nekim čudom izbegnute, a neke otkrivene. Bezbroj je tajnovitosti koje nas okružuju.
Danas me, od ovog ludog vetra koji već danima duva banatskom ravnicom, jer ne postoji sila koja će ga zadržati, obuzela neka praznina, neko opominjanje , neka nejasna vizura o nedostatku nečega. Praznik Blagovesti, pa se ne rade obavezni kućni poslovi, te uzeh mobilni da pregledam i uradim ažuriranja.
Onda ugledah njeno ime , broj telefona... Pritisnuh taster Uređivanje i obrisah podatke, da ne dođem u iskušenje da je pozovem. Dugo je nema. Napustila je ovaj svet koji je toliko volela.
Niska, živa, pokretna, uvek za rad, razgovor i dobru knjigu ili film. Sitnih iskričavih očiju koje su upijale bogatstva prirode, odajući njihovu beskrajnu ljubav prema Majci Zemlji i svim njenim stanovnicima.
Odavno su posečeni bagremovi koji su ponosno stajali pored puteva. Kada sam počela da radim postojao je drvored uz dugu sivu traku. Senke su padale na prepune autobuse. Plesali su zajedno svoje igre smene svetla i lake tame. Kada se s proleća rascvetaju, zamiriše cela okolina.
Onda je ONA održavala svoj čas botanike govoreći o vrstama i podvrstama ovog višekorisnog rastinja. O lekovitosti ovih gorostasa ravnice. Profesor biologije sa ogromnom narastajućom količinom razumevanja za biljke i životinje.
Odjednom su trave, ptice i stabla dobijali imena i bivali su primećeni u svojoj usamljenosti.
Znala je da, dok čekamo autobus prebira po korovu pored stajališta i da samo sebi znanim putokazima pronalazi najzanimljivije vrste. Ljutić, koji je otrovan, maslačak koji je jestiv, bokvica...
Vesele i blistave oči su osvajale sve koji bi stupili u razgovor. Umela je glasno da se nasmeje, ali i da glasno izrazi svoje neslaganje. Nije imala problem da oćuti, jer joj je životna filozofija govorila
- Živi i pusti druge da žive!
Delile smo ljubav prema književnosti, razmenjivale smo naslove koje je obavezno trebalo pročitati. Zajedno smo se otisnule u upoređivanje radnje u Tolkinovim delima sa radnjom u filmskoj trilogiji.
Još pamtim rečenicu
- Gde je Legolas bio kada je trebalo?
Obožavala je scenu u kojoj se Legolas onako baletsko- vilovnjački -elegantno spušta niz surlu elefenta, bez ikakvog znaka napora posle dugotrajne borbe.
Nasuprot tome bila je i veliki romantik. Volela je one britanske serije , sa mnogo uzdržanih emocija i silnim osećanjima nabijene razgovore, iz kojih se oseća nepregledno more ljubavi. Naravno i Kolina Firta u ulozi g Darsija u ,,Gordosti i predrasudama". Zajedno smo se radovale kada je britanski glumac dobio oskara za ulogu kralja u ,,Kraljevom govoru".
U rano jutro je volela pekarske kifle, onako fine, tople , mirisne... Male stvari su joj pričinjavale radost, a onaj ko je hteo i mogao da prepozna tu radost, mogao je i da je deli sa njom.
Njena bolest me je dočekala nespremnu. Nedostajale su mi razmene stihova pre početka posla. Nedostajali su mi dobri naslovi na putu za biblioteku. Nadala sam se da će ozdraviti , da će se pojaviti i da će onim blago promuklim glasom svima podići raspoloženje.
Filantrop kakav je bila, nije dozvolio da prijatelji gledaju njenu patnju. Koliko je delila život, toliko nije želela da deli bolest.
Vest o završetku njenog života me je veoma pogodila. Jednom sam na putu do grobova mojih roditelja naišla na njenog Dragog, kako ga je sama nazivala. Onako skrhan bolom, bez reči je primio nekoliko cvetova iz moje bašte da odnese na mesto njenog večnog počinka. Tuga je lebdela oko njega i širila se bez granica. Vazduh, nebo i pogled značili su jedno.
Slagale smo se da je u životu svakog čoveka najvažnije da postoje :
VERA, NADA, LJUBAV i PRIJATELJSTVO. Imala je to.
Jedan buket na svili za moju dragu koleginicu!
Туга.
ОдговориИзбришиTuga.
ИзбришиHvala Veselinka.