Treći kamen od Sunca! Zemlja!

Da,  treći kamen od Sunca, predivna plava planeta kojoj svi dugujemo život. Neobična tvorevina praiskonskih vremena darivana za ispunjenje snova. Darivana za neverovatno mnogo oblika života, darivana za dugo postojanje.
Jednoga dana, negde daleko u budućnosti život će prestati da postoji na njoj. Prestaće onoga dana kada se naše Sunce, naša zvezda, pretvori ili u džina ili u patuljka. Srećom do tada je vremenski period koji se broji milionima godina. Ljudsko društvo će napredovati i pronaći neka nova mesta za život. Možda ćemo kao u naučnofantastičnim filmovima živeti pod veštačkim svetlom u orbitalnim stanicama.
Dakle neophodno je raditi različite eksperimente koji će omogućiti život. Neophodno je razvijati društvo i unapređivati mogućnosti ljudskog intelekta.
Uz sve to postavlja se pitanje prirode. Postavlja se pitanje ljudskog opstanka i opstanka života kakav poznajemo na ovoj neverovatno darežljivoj plavoj planeti.
Dokle će ona moći tako? Ako zamislimo da je ona živo biće. da ima osećanja i misli, dokle će ćutati i trpeti naše neodgovorno ponašanje?
Gledano kroz prizmu istorijskih događaja nije li nam Majka Zemlja više puta na razne načine slala signale iz svoje dubine koji su nas upozoravali na velike kataklizme koje su kosile ljudski rod?
Ne čini li ona i sada nešto slično i upozorava nas na loše delovanje naših nedela?
Upozorenja su jasna, samo čovek ili zatvara oči ili umišlja da se loše stvari dešavaju daleko od njega, pa ne želi da prihvati surovu istinu.
 Uništavamo!
Bezbroj je tekstova o globalnom zagrevanju, o promenama temperature na Zemlji. Samo se glas Zelenih čuje u tišini i odjekuje kao njihova sopstvena jeka. Malo ko sluša.
Rast ljudske populacije smanjuje zelene površine!
Potreba za hranom životinjskog porekla je velika!
Ozonske rupe se proširuju!
Evekat staklene bašte je ogroman!
Upotreba automobila, nuklearne probe, a ako nastavim da nabrajam spisak će biti podugačak. Neophodni su nam mobilni telefoni , ima ih više nego što je populacija ljudi na Zemlji.
Možda posledice svega toga ne bi bile toliko strašne da imamo više obzira i da odreknemo nečega.
Ako pogledamo lokalno, u Vojvodini se broj stanovnika smanjio, ali se još više smanjio zeleni fond. Nekada je svaka njiva imala negde u svom uglu drvo, da bi se u njegovoj hladovini napravila pauza posle napornog rada. Malo po malo takvo drveće je nestalo. Nestale su i šume pored ravničarskih reka. Čovek jednostavno uzme motornu testeru, noću se iskrade i seče. Zakon dozvoljava krađu do nekih desetak hiljada dinara, pa tako svake noći...
Nema šuma. Nema ničega da nas štiti ni od letnjih vrućina, ni od zimskih vetrova. Problemi na sve strane, a niko ništa ne preduzima.
Ono što ljudska civilizacija nije uspela od svoga postanka, uspeo je savremeni čovek dvadesetog veka, a nastavio je, još bržim tempom čovek dvadeset prvog veka.
Možda bi se običan smrtnik i promenio, da veliki svetski moćnici  učine prvi korak  i industriju okrenu obnovljivim izvorima energije. Zemlji bi bilo bolje, ljudima takođe. Tada bi profit bio manji pa je bolje da ostane ovako!
Ako želimo život za buduće generacije, moramo svi koji imamo razuma podići glas i ujediniti snage da odbranimo ovaj naš Treći kamen od Sunca!