Čekanje!

Sedela je na pragu svoje  kuće i čekala. Stalno je čekala. Činilo joj se da je ceo život provela u tom neobičnom  poslu.

Čekala je polazak u vrtić!
Čekala je polazak u školu!
Čekala je prve jagode!
Čekala je prve lubenice!
Čekala je malu maturu!
Čekala je prvi poljubac!
Čekala je rezultate prijemnog ispita!
Čekala je da se pojavi prava ljubav!
Čekala je svoje venčanje!
Čekala je da testo za krofne uskisne!
Čekala je svoj posao!
Čekala je praznike!
Čekala je rođenje deteta!
Čekal je prvu reč detetovu!
Čekala je muža da se vrati kući!
Čekala je godišnji odmor!
Čekal je vreme da poseti svoje roditelje!
Čekala je uspeh svoga deteta!
Čekala je posao svoga deteta!
Čekala je muža, a znala je da se neće vratiti!
Čekala je prijateljicu na  šoljicu kafe!
Čekala je unuke da sa njom provedu deo raspusta!
Čekala je novo jutro!
Čekala je lepu reč!
Čekala je ...!

Već je davno zaboravila šta čeka. Unutrašnje biće ju je teralo i tera je na stalno čekanje. Oči su joj se zamaglile, postale su bezbojne i čekaju da se pridruže svome životnom saputniku! Činilo joj se da je još juče ušla na jedna vrata, a da već danas treba da izađe na druga. Tek je sada u svojoj vremešnosti razumela pravo značenje životne mudrosti!

Sedi na svojoj sigurnosti, na svome basamku, stopila se i postala skoro nevidljiva u svome čekanju... Čeka njega da je pozove, čeka nju  koja nikoga ne zaboravlja...
Čeka i dalje!

Za sve one koje čekaju jedan buket suncokretovog cveta na svili! Oni stalno čekaju Sunce!