Putopis: Prevlaka

Evo me na samoj obali. Tačkica naspram Prevlake.

- Da li biste hteli da vidite Prevlaku? - prevalilo  se s usana čoveka za volanom. Usledilo je
ćutanje koje se magijom radoznalosti pretvorilo u odgovor.
Uska, pomalo istrošena staza je nosila turistički kombi. Radoznalo smo posmatrali rastinje i divlje smokve koje su zanosno šepureći se, nadvijale  grane nad kolovoz.
Ivičnjak s oštećenim kamenjem  iz kojih su izrastali grmovi narandžastih cvetova sa tek začetim narom, i miris mora izmešan s mirisom mediteranskog bilja, uokvirivali su visoki borovi. Šišarka je pucala pod točkovima, a smolasti miris je carovao. Agava se svojim vrhovima uzdizala do  plavetnila neba. Sve je odzvanjalo dobrodošlicom.

Činilo se da  je udaljena. Ipak bliža nego što smo se nadali. Belo kameno utvđenje koje je služilo raznim vojskama, a koje je i Napoleon osvojio, i dogradio,  zablistalo se svojom belom bojom ispranog  i suncem pojedenog

kamena.
U tvrđavu se nije moglo. Na vratima je veliki katanac.  Možda je primao organizovane grupe, a nas nekolko znatiželjnika smo ipak bili suviše malobrojni. Nad kamenom kulom,  ponosno stasitom na rtu Oštra, koja je sastavni deo poluostrva Prevlaka, su se u magijom nevidljivog razvijale mnoge zastave. Tu su i branioci i branjeni. Tu su Mleci i Dubrovčani, tu je Napoleon, tu je sadašnjost. Sve je izmešano u skoro opipljivo punoj samoći mesta.
Pustoš je zvonila.
Bistro more se snagom talasa razbijalo o stenje rta, a oko je zavaravalo ostrvo Mamula. Nekada je u njemu bio zatvor i logor za vreme drugog svetskog rata. Trenutno je odavao beživotnost kao i uska kamena staza koja se spuštala do same granice mora i kopna. Čist vazduh oslobođen od ljudske nečisti i goli kamen prepušten suncu bili su spremni da svoju lepotu podare slučajnim posetiocima.
Spuštam se do mora.
Nemam strah od zmija, guštera i zverki koje će braniti svoju teritoriju.
Nisam napadač.
Imam dušu slobode i ljubavi za bližnje.
Dotičem kamen, upijam deo njegove istorije.
Nisam sudija, ni porotnik.
Biram lepotu i sunčev zrak.
Biram osmeh i zeleno.
Biram svetlost i sunce.
Na ovom mestu ih ima  i daju se nesebično.



Fotografije : Dragan Đukanović