недеља, 26. јул 2020.

Dan treći(putopis)- Manastir Pokrova Presvete Bogorodice, Rtanj, Brestovačka banja, Felix Romulijana, Zaječar

Najzad- Felix Romulijana
Napuštamo resavski kraj.
Vozimo se praćeni tek po kojim vozilom i prolaznici su retki. Srećemo putokaz: Manastir Pokrova Presvete Bogorodice. Podsećamo se da smo u Svetoj zemlji posetili Crkvu Bogorodičinog groba, pogledom se sporazumevamo i skrećemo s puta. Penjemo se strmim kolovozom začinjenim sa dosta rasutog šlkjunka, ali bez odgovarajućeg putokaza, samo oslanjajući se na sopstveni vid. Ne stižemo do pravog ulaza.
Spuštamo se dole u Lešje, pa opet gore. Stižemo do potpuno obnovljenog i uređenog manastira otvorenih vrata za dobronamernike. Obnovljeni manastir je podignut na

U manastiru
temeljima starog koji datira negde iz četrnaestog veka. Okružuju ga guste šume sa dva bistra izvora. Vidi se oštrina kamena koji samo naglašava vrednost i upornost ruku koje su podigle manastir. Ulazimo. S poštovanjem gledamo zvonik i veliki krst Golgote u sredini dvorišta.  Zvonik- kula je dobila ime po velikom junaku Orlović Pavlu. Obnovljena je i obogaćena sa desetak zvona čiji zvuk odjekuje dodirujući svojim zvonom čitavu okolinu, opominjujući smrtnike na smrtnost s pozivom na veru u Gospoda.
U manastiru Pokrova Presvete Bogorodice
Interesantno je da pravila ovde nalažu suknje i marame. Uzimam ih iz drvenog sanduka na ulazu. Dobro su mi došli, jer se neka teška letnja magla nadvila nad nama pojačana udarima hladnog, vlažnog vetra (kao u novembru). Ličim na svoju majku, a na koga bih inače?Pravimo fotografije, uživamo u pogledu pa nastavljamo dalje.
Pred konakom Kneza Miloša
Put nas vodi preko planine Rtanj. Raskrilio se, rasuo, biljem prekrio svoje padine, a gustim šumama svoje obronke i visove. Vreme se popravilo. Sunce obasjava proplanke, još se samo preko  dalekih vrhova prostrla neka letnja izmaglica. Vratili smo se u sadašnjost.
Skriva Rtanj svoje tajne od znatiželjnika. Prolazimo pored napuštenih rudnika i praznih rudarskih naselja. Ipak poneka vrata se uvek nađu otvorena, vazduh je čist obojen mirisima tek skuvanog rtanjskog čaja koji se može popiti u restoranu ispred koga se račvaju putevi prema svim stranama sveta.
Mi ćemo pratiti istok.
Stižemo do Brestovačke banje, Prelepo uređeno šetalište i izvori vode. Pijemo iz svakog: za žeudac- treba, za oči-treba, za živce? I to treba. Možda bi nam na ovom mestu prijao neki duži tretman?
Tu je i konak Kneza Miloša. Unutra se ne može, zatvoreno je. Virim kroz prozor, možda je baš na ovom mestu snimana epizoda o Knezu Milošu- uređena je po starim srpskim običajima. Moglo bi se sedeti u hladovini krošnji koje potpuno zaklanjaju sunce, a posetioca daruju debelom hladovinom, ali put čeka.
Jedan od stubova
Romulijana
Pratimo putokaze. Na sreću put je bolji. Prolazimo kroz Gamzigradsku banju. Cilj nam je Felix Romulijana.


Dobar je osećaj biti u Romulijani
I gle pred okom se prostre ova prelepa carska palata. Bele se njene odbrambene kule, pozivaju posetioce u ovim mirnim vremenima, pričaju i skrivaju svoje tajne. Veličina kompleksa govori o moći njenog graditelja, neupamćenog uvek po dobru ( proganjao je Hrišćane, a priznao pred kraj života ), ali je gradnjom i carskom ličnošću zauzeo mesto u svetskoj istoriji.

Rimski imperator: Gaj Valerije Galerije Maksimijan je podigao palatu davši joj ime po svojoj majci Romuli- Romulijana. Palata je sagrađena u trećem veku. Danas se bele hramovi i odaje po kojima su se nekadašnji vlasnici šetali. Prelepi mozaici kazuju samo delić lepote carske palate. Tu su vitki stubovi, a makete pokazuju izgled nekadašnje palate. Po nekim istoričarima pretpostavlja se da su ovde sahranjeni imperator i njegova majka, a na arheolozima je da utvrde da li je to istina.
Galerijev slavoluk u Solunu
Oduvek me je Felix Romulijana- Romulianum ili Romulijana privlačila( uistorijskim knjigama se koriste tri naziva u različitim vremenskomm terminima) , a sa Galerijem smo se upoznali pre nekoliko godina u Solunu. Legenda kaže da je u detinjstvu čuvao goveda, pa ga je čitavog života pratio nadimak- Govedar. Dakle sveje moguće – da govedar postane car.
Dugo šetamo stazama i stepeništem palate, pokušavamo da zamislimo veličanstvenost ovih građevina u vremenu kada su podignute. Iako su Rimljani bili osvajači za sobom su ostavili tragove koji traju hiljadama godina posle njih. Na nama je da otvorimo umove i učimo ono dobro koje su dali čovečanstvu. Ostali bismo još, ali sunce se približilo zapadu.

Sa Zoranom Radmilovićem
Zgrada Narodnog pozorišta Zaječar






Ulazimo u Zaječar. Prelep grad, sa fontanama i širokim trgovima. U lakoj šetnji 
nas prate golubovi, nebeski putnici baš kao što je čovek putnik na zemlji.
Trg
Želimo da vidimo Narodno pozorište,  spomenik Zoranu Ramiloviću, naravno I spomenik Nikoli Pašiću- hvaljenom i osporavanom, ali ipak jednom od velikih političara koje je Srbija imala. Veče nas je opomenulo na dnevni umor. Ljubazni domaćini M&M nas dočekuju.
Dan je na izmaku , a i naše snage, potreban nam je odmor.

Kod Pašića












Fotografija Dragan Đukanović









Нема коментара:

Постави коментар

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!

Putopis : Pirot

Ulaz u Donji grad S istoka prelazimo na jugoistok i do bisera u njemu. Vodili su mnogi putevi preko njega. Trajanje nosi  još i...