Putopis: Dan prvi: Golubac, Manastir Tumane, Pećina Ceremošnja, Gornjačka klisura, Manastir Gornjak, Krupajsko vrelo, Park mminijatura-Despotovacc

Kod Golubačke tvrđave

Putnici smo na skromnom putovanju kroz istočnu Srbiju, naoružani osmehom i lepom rečju, spremni za lepu reč i prijateljski osmeh. Upravo to nas je dočekalo na prvoj tački našeg putovanja.

Tamo gde je Dunav najširi, najplavlji i najtajanstveniji je prvo odredište našeg putovanja: Golubačka klisura sa najlepšim ukarasom- Golubačkom tvrđavom. Prelepo uređena i prostrana sa visokim kupolama usmerenim prema nebu nas je dočekala tog jutra. Sivi kamen utkan u sliku Dunava, neraskidivo vezan temeljima za reku, kulama za nebo, a kapijama za ljude.

Od tih smo.

Manastir Tumane

Zastajemo. Duboko udišemo vazduh vlažan od dugih staza Dunava, obojen mirisima brojnih gradova kroz koje je tekao i mnogim tajnama koje krije u svojim nemirnim vodama. Valjaju se preko njega uzdasi i note, plivaju tajne njegovim dnom, a površina u tišini pripoveda onome ko može da čuje. Dunav je ovde kao more. Uokviren lepo uređenim šetalištem, ogradama i ljudima na njegovoj obali.

Priča tvrđava svoju istoriju, težak put od prvog kamena usađenog u njen temelj do današnjnih dana. Put je dug. Mnogi su ovde počinjali svoj život, mnogi ga završavali, a mnogi su samo tren njenog postojanja utkali u svoj život.
Mi smo tren.
Sunce nas ispraća, a put vijuga dalje.

Ispred gostoprimaonice(TUMANE)

Brzo stižemo do sledeće tačke na našem putu, do manastira Tumane. Svaka reč koja se može pročitati o njemu, svaka slika koja se može pogledati, svaka reč koja se može napisati ne može dati pravu sliku onoga što namernika očekuje pod njegovim svodovima.
Dolazimo u vreme službe. Ispred ulaza u crkvu manastira je mnoštvo koje želi da se pokloni moštima dvaju Svetitelja. Kažu da se ovde molitvama može dobiti izlečenje od bolesti, uteha i nada u neko zdravije sutra. Pod maskom čekam svoj red na ulazak. Dodirne glas monaha dušu vernika, pogne se i pomoli pred kivotima, ućuti pred ikonama i tiho izgovori molitve tako da ih čuju mošti. One će ih dalje preneti u Nebo.
 U gostoprimaonici se može odmoriti, sesti na klupu, popiti kafa.

Kafa ne kupuje, ostavlja se onoliko koliko se može, ako se ne može plaća se osmehom.
Pored manastira je mali zoološki vrt. Ono što raduje jesu brojne porodice sa malom decom i mnogo vernika. Ako vas put nanese ne propustite da udahnete miris dobrote i smernosti ovog nadaleko čuvenog manastira.

Plan pećine Ceremošnja

Put vijuga dalje.

Kao uvek - hteli bismo što više i što bolje za vreme koje nam je dato. Nastavljamo put kroz istočnu Srbiju, cilj nam je resavski kraj. Prenoćište smo našli u seoskom domaćinstvu u blizini Despotovca.

Iako nam nije na putu, skrećemo da bismo posetili pećinu Ceremošnju. Na našu žalost, petnaest minuta do dolaska vodiča kroz pećinu se pretvorilo u skoro sat. Ne možemo da čekamo duže, jer je još puta pred
nama. Ono što smo zapazili na ovom mestu je priroda, prelepe šume okićene bezbrojnim granama i zelenim lišćem kao carskom krunom obavijaju ulaz u pećinu. Sa table saznajemo da je nekih četirsto metara uređeno za posetioce. Razočarani smo jer posle dosta lošeg puta, bez obeležja i putokaza, samo pomoću savremenog čuda navugacije i mnogo uloženog truda nemamo mogućnost da uđemo unutra. Puteljak se u strmom luku spušta kroz zeleni šumarak do ulaza u pećinu. Razlika u temperatuti vazduha je velika i osetna. Čak nekoliko stepeni. Miriše na vlagu I svežinu za razliku od vreline na osunčanom putu. Žuti pas nas je verno pratio na našem putu od restorana koji ne radi do ulaza u pećinu i nazad do auta. Častimo ga štapićima sa sirom. Zahvalno nas gleda očima u kojima se ogleda zelena krošnja starog hrasta.

Samo usput pozdravljamo Petrovac na Mlavi, ne zadržavajući se duže, jer nam je cilj Gornjačaka klisura i manastir Gornjak.

Gornjačka kupola

Na ovom mestu se šume rastvore pred vama. Zeleno se prostre dokle god oko može da dosegne, a priroda počasti svim svojim moćima posetioca. Kroz klisuru teče reka, iza nje se beli manastir. Čistota manastirska i mir su blagodet ovog mesta. Palimo sveće, pominjemo svoje drage kojih nema, ne bi li se kroz manastirske ikone molitveni glas preneo do nebeskih visina.

Manastir Gornjak

Koracima hodočasnika na časnom putu napuštamo manastirski mir. Sunce je već dobro odmaklo, a kilometri puta su pred nama.

Krupajsko vrelo

Detalj Krupajskog vrela

Jedna od legendi vezana za ovo predivno mesto.

Ako bi čovek poželeo delić raja, mogao bi ga naći u našoj lepoj Srbiji. Rajski delić je Krupajsko vrelo. Tu smo, pred prozirnom zelenom vodom u kojoj se ogleda nebo i zeleno lišće bogatih krošnji. Vodopad koji baca sitne kapi na posetioce i veličanstven huk vode objedinjeni kao lek za telo i dušu. Saznajemo da su ronioci stigli do dubine od sto dvadeset metara, dublje nisu mogli, a koliko je dubina ovog vrela nije tačno utvrđeno. Slika neverovatna, voda svojim gotove nestvarnim bojama od tamnoplave do prozirno tirkizne časti oko posetioca. Zamišljam kako bi inpresionista na svoje platno preneo ono što se ovde može videti.
Mogla bih ovde sedeti ovde danima, pa u dušu svoju utkati savaku kap vode i plavetnila. Raspršene kapi ledene vode donose otrežnjenje i opomenu da je još puta pred nama.

U parku minijatura

Za prvi dan našeg putovanja Resavskim krajem ostaje Park minijatura u okolini
Despotovca. Park sadrži mnoštvo maketa najpoznatih srpskih manastirskih građevina- od Petrove crkve(najstarije na Balkanu) koja se nalazi u okolini Novog Pazara do makete Hilandara. Ako ne mogu u Hilandar, bar fotografija pored makete može. Tu su i minijature starih srpskih kuća.

No premoreni smo. Sedamo na klupu u hladovini i preispitujemo svoje poznavanje manastira. Mnoge smo obišli, neke ćemo ponovo, neke prvi put.
Predah brzo prolazi, a Sunce se približilo zapadnoj strani .
Brojni kilomeri su za nama pa zaslužujemo odmor u jednom od seoskih domaćinstava koje prihvata goste.

Fotografija Dragan Đukanović