Godišnji odmor- Kroz Srbiju

Naša putovanja su uvek imala brojne staze, silazili smo s puteva, putovali duže i teže , izbegavali auto- puteve da bismo videli što više. Posećivali smo manastire i gradove, ali nikada sa potpunom posvećenošću , već onako uz put.

Da nečega dobrog u svemu ima jeste da smo se ove godine odlučili da godišnji odmor potrošimo na putovanje  kroz Srbiju. Plan je bio da počenmo s Resavskim krajem , pa dokle stignemo.

Počeli smo sa istraživanjem Golupca, a stigli do Đavolje varoši. 

Mnogo kilometara je ostalo za nama: nešto više od dve hiljade (tamo i nazad- kako kaže Balašević - ,,odvažno kao Bilbo Bagins” ). Obišli smo mnoga mesta i znamenitosti koje ona skrivaju, upoznali smo ljude kod kojih smo stanovali, izbegavali druženja zbog pandemije i uživali u lepotama svega što nam se pred očima pružalo. Bilo je i manje lepog.

Ono najlepše je priroda.

Najmanje lepo je mnogo napuštenih pustih i oronulih kuća sa malo stanovnika i nelepi, često nepristupačni putevi koji su vodili do naših svetinja. Ima I lepih, modernih kuća ali i one su prazne, vlasnici su rasuti po svetu u potrazi za svojim parčetom hleba u nadi da će se jednoga dana vratiti u svoja rodna mesta. Svi zajedno gledaju u plavi nebeski svod s nadom da će doći neka bolja i lepša vemena u kojima će obični čovek u lepoti i zelenilu provesti dane od Boga mu date, da će uživati  tišini i miru svetinja, u ispijanju jutarnje kafe sa komšijama uz lepu reč i poj ptica.

Nelepo je smeće koje se baca bezobzirno. Slika: prelep potok, žuborom peva, nad njim se nadvila gusta zelena krošnja, kamenje pored kog raste gusta zelena paprat zdravih modrih listova , a pored nje bačen madrac koje nije usamnjen, pored njega čame dva najlonska džaka.

Ostaje da plačem za godinama koje smo moje kolege i ja uložili u vaspitanje dece, a uspostavilo se da ih nismo naučili onom osnovnom. Sva deca jednom postanu ljudi, a oni čine šta čine.

Raste iz kamena

No želja mi je da oslikam viđeno, da zabravim ružno. Naše putovanje sam naslovila rednim brojevima po redosledu poseta.

Možda se jednog dana otisnete u avaturu, u istraživanje, u  aktivni odmor koji će vas oporaviti, možda i rastužiti, ali ćete bar dobiti priliku da svojoj deci ukažete na lepote drage nam Srbije.

Ukoliko budete imali vremena i raspoloženja trud će biti isplaćen, a zakrpljeni i prašnjavi putevi će se zaboraviti.

Zaboravićete loše putokaze.

Događalo se da pređemo po nekoliko kilometara pa da se vratimo, jer je znak bio oštećen ili nedovoljno istaknut.

Zaboravićete dim iz fabrike, siv i nemilosrdan.

Prirodne lepote nadoknađuju mnogo toga. Livade pokriverne ljubičastim i žutim tepisima rascvetalog bilja bogatog mirisa koji budi sva čula. One pokošene s uredno složenim otkosima pričaju o vrednim rukama srpskog seljaka oplemenjuju dušu.

Voćnjaci i šume besprekorno vitkih, visokih stabala s krošnjama do plavog neba, vodopadi i izvori čiste, bistre i hladne vode, rastinje dostojno svetskih enciklopedija, manastiri pokriveni mirisom tamjana oko kojih pesme pevaju laki letnji vetrovi, koji se opet igraju sa plamičcima voštanih sveća, a njihov miris i slavljenje Gospoda, nose do nebeskih visina.

Darovani ste pročišćenjem, očišćenom dušom i verom u neko bolje sutra.

Otvaraju se pećine, pevaju duboki virovi, a pored potoka predu vodenice pretvorene u restorane u čijem hladu sklupčane mačke mirno provode svoje dane.

Sve je to na dlanu srpske zemlje.

Kao uvek protivnik je samo vreme koje suviše brzo teče, pa koliko god da se planira uvek nešto mora ostati za drugi put.

Nekoliko dana darovanih nam od strane Gospoda, ću pokušati da prikažem u nešto reči , a njih u ono što se može videti ako je čovek spreman za avanturu i ako je tu Dragan Đukanović – neumoran za volanom i fotoaparatom.

S željom da vam se ostvari neko bolje i lepše putovanje - SREĆNO.

Bez komentara