Ulaz u Donji grad |
S
istoka prelazimo na jugoistok i do bisera u njemu.
Vodili
su mnogi putevi preko njega. Trajanje nosi još iz
preistorijskog doba. Koristili su ga Rimljani, Osmanlije ga osvajale
i gubile, znali su ga Arapi, Dubrovčani, a i Bugarima nije bio
stran.
Došlo
je vreme da ga Banaćani upoznaju.
Svaki
grad nosi sa sobom nešto posebno, karakteristično. Mogu to biti
ljudi, zgrade, priroda, bogata istorija, ptice ili mnoštvo tajni
skrivenih pod talogom prošlosti. U ovoj etapi našeg putovanja susreli
smo se po prvi put licem u lice sa Pirotom.
Svojim
čistim ulicama, bogatom istorijom, svime sa čim smo imali priliku
da se upoznamo zauvek me je osvojioi ostavilo dubok utisak na mene.
Most na Nišavi |
Nosi
Pirot sa sobom mnogo toga i pruža posetiocu koji je spreman da
prihvati ponuđeno.
Kroz
lavirint uličica smo pronašli smeštaj, pa se oporavljeni uputismo
u pravcu centra grada. Put nas je naneo na šetalište pored Nišave.
Uredno popločana staza keja sa leve i desne obale sa klupama za
predah, odmor i uživanje pored reke. Uz njih stoje drvoredi lipa.
Razgranato pruža hladovinu i poput začina daje svežinu opštem
utisku.
Nišava
teče. Spaja prostor i gradove. Mostovi za šetače se bele preko
nje. Kupači se hlade na maloj plaži.
Naš
put je prema centru. Prate nas otac sin u malom gumenom čamcu.
Uživaju.
Kej |
Ispod bedema |
Na kraju šetališta se otvara centar grada. Mnogo šarenih izloga i kafića. Plato trga sa fontanom, deca u kolicima i ljudi koji žure. Neodoljiv miris sladoleda i red ispred poslastičarnice.
U
nekim svojim predstavama sam razmišljala o njemu kao o maloj varoši.
On je sve samo ne to. U centru se nalazi nov hotel svetskog
izgleda. Tu su fontane, mnoštvo restorana i mnogo zelenila.
Dobri
putokazi nas vode do Momčilovog grada ili drugog naziva Tvrđave
Kale.
Po
legendi koja se proteže kroz vekove, gradio ga je vojvoda sa Južnih
Rodopa Momčilo koji je živeo u četrnaestom veku, a tragična
sudbina ga je zadesila te je poginuo kod grčkog grada Periterion u
rukopisima zaveden kao Pirot. Te je ostalo da je Momčilov grad u
Pirotu. Ako malo pozovemo maštu u pomoć ideja i nije loša.
Momčilov
grad je podignut za vreme Kneza Lazara pre Kosovske bitke. Često je
menjao svoje vlasnike, da bi u vojnoj upotrebi bio do prve polovine
dvadesetog veka.
Danas
je potpuno renoviran. Bele se njegove kule i blistaju kamene staze
uglačane mnogim koracima. Rodoljublje izbija iz njegovih zidina. S
ponosom koračamo stpama Lazarevim, Lazarevićevim i Brankovićevim.
Kako god Tvrđava skriva mnoge tajne koje tek treba da se otkriju.
Hodamo njenim hodnicima, penjemo se na kule. Na jednoj je providan
pod verovatno od pleksiglasa ispod kojeg se mogu videti originalini
zidovi.
U tvrđavi |
Saznajemo da su se na ovom mestu snimali delovi film Boj na Kosovu” i Delovi serije o Vuku Karadžiću. U Pirotu su snimani kadrovi ,,Zone Zamfirove” i ,, Ivkove slave”.
Okolina tvrđave je predivan park okićen ružama i stazama za šetače.
Hteli bismo još muzeja, kuća ... ali iako su koraci su mnogi, dan je suviše kratak.
Idemo
dalje.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!