уторак, 4. август 2020.

Putopis: Dan peti : Stara Planina

Na Staroj planini


Nastavljamo putovanje.
Pratimo istok.
Cilj je uživati u lepotama Stare planine. Ako je stara mladi su joj pašnjaci i planinske staze obrasle vitkim rastinjem koje u tajnama svojih dužina skrivaju avanture za njene poklonike. U podnožju je toplo.
Svaki uspon donosi snižavanje spoljašnje temperature. Stara se ponosi svojim mudrostima, vodopadima i vrhovima koji su pravi izazov za planinare. Za to nemamo ni opreme ni vremena. Prevaljujemo kilometre i divimo se lepoti koja nas okružuje.
Ikonostas
Na prvim obroncima kod sela Gornja Kamenica nas je svojim skrivenim zvonikom privukao manastir Svete Trojice. Skriven od glavnog puta u gotovo nestvarnoj tišini broji svoje trajanje.


Unutrašnjost

Nagrađeni smo neobičnim mirom koji preplavljuje ovo mesto. Mali, pogignut na uzvišenju obraslim visokim drvećem u viševekovnoj debelo nataloženoj duhovnosti sačekuje posetioce. Datira iz sredine petnaestog veka, a kao zadužbinar se pominje Lazar Branković. Imao je sudbinu mnogih naših manastira i slavljen i paljen u nemirnim vremenima. Danas je kulturni spomenik.
Besprekorno pokošena trava do uske staze koja vodi do ulaznih vrata. Beli se crkvica okrečena svetošću. Vrata su otvorena. Jedini smo posetioci. Rano je jutro. Čuje se pesma ptica. Pognuta ulazim u hram.
Duboko dišem.
Manastirska česma
Možda jednog dana...
Preplavljena sam tajnovitošću. Miris tamjana i sveže nabranog bosiljka je u unutrašnjosti. Jutrenje je prošlo. Osećam se blizu svetitelja čije ikone nemo posmatraju posetioce. Pričaju svoje priče. Brišem svoja znanja. Upijam duhovnost i svetost mesta. Predajem se. Molim da moja duša jednoga dana pred Stvoritelja ponese deo ovog blagoslovenog mira.
Bazen u hotelu Stara planina
Palim sveće.
Pročišćena izlazim i sedam na klupu smeštenu pored česme. Ona je poput oreola okićena lukovima. Sveta voda svetog mesta.
Lagano se odvajamo. Sedamo na drugu klupu. Svetlost Sunca obasjava proplanak sa crkvicom. Konaci manastira su niže u podnožju uzvišenja. Mi smo u sredini. Simbolična slika čovekovog pomirenja sa duhovnim, svetovnim i potrošnim ljudskim životom.
Obogaćeni nastavljamo svoj put.
Posle duže vožnje s planinskih visina nas gleda Babin zub. Štrči ogoleo i ponosan, uzdignut iz ostalog stenja. Ispod njega na platou hotela zdanje dostojno svetskih turističkih centara. Tu su padine obrasle niskom travom. Ovih letnjih dana su puste. Čekaju zimske snegove i brojne ljubitelje skijanja. Možda jednom…
Pratimo pogledom grupu koa se jednom uskom planinskom stazom uputila pod okrilje guste šume. Napuštamo ih i ostavljamo njivovim avanturama. Spuštamo se s vrha Stare planine, ali nas usput čekaju nova iznenađenja. Stara planina je bogata vodom, krase je mnogi vodopadi i vrela. Nailazimo na jedno.

Na vodopadu Bigar
Područje Bigar potoka, pod imenom “Dolina potoka Bigar”, na zapadnom obodu Stare planine u jugoistočnoj Srbiji proglašena zaštićenim područjem kao




spomenik prirode “Dolina potoka Bigar”.
Tu je vodopad Bigar, visine oko petnaest metara. Prelepo mesto za izlet. Puno je posetilaca. Pravimo pauzu i uživamo u živopisnosti mesta. Prelazimo preko uskog mostića ispod kog žubori voda. Radujemo se kada nas kapi bistre vode poprskaju. Istražujemo bigar oko vodopada, pokušavamo da hodamo praznim koritom potoka, pravimo fotografije. Uređeno je izletište za građane Knjaževca i Pirota, ali i za sve putnike dobronamernike.
Na više mesta putujući kroz predele Stare planine smo pronašili table sa neobičnim natpisima. ,,Ukoliko planirate mini elektranu niste dobrodošli". Nismo od tih. Osećamo se  dobrodošlim. Uživamo na mestu stvorenom za uživanje.
Osveženi nastavljamo put prema Pirotu.

Fotografija Dragan Đukanović


Нема коментара:

Постави коментар

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!