Putopis : Prolom banja

Na vidikovcu

Posle mnogo kilometara zavojitih i tajanstvenih puteva nalazimo mir u Prolom banji. Ostavili smo dva

dana da se nadišemo vazduha i naspavamo u miru koji ona pruža.

Smeštena je na obroncima Radan planine na jugu Srbije. Prelep, moderno opremljen hotel sa otvorenim i zatvorenim bazenom, uređeno šetalište oko hotela, cvetnjaci i klupe raspoređene tako da se šetači mogu odmoriti krase centar banje. U neposrednoj blizini hotela je veliki akva park.

Naš boravak smo usmerili na prirodu.

Staza do vodopada

Hotel je u centru banje. Tu su sva dešavanja i mnoštvo ljudi. Vidi se da je pun. Našli smo sobe u privatnom smeštaju čiste i skromne, za prespavati dobre. Izdaju ih stariji ljudi. Nekako nam drago bilo da doprinesemo njihovom budžetu. Bili smo sami na spratu novije kuće. 

Mnogo je praznih . 

Negde sam pronašla da je na popisu iz 2002. U banji živelo 111 stanovnika. Možda ih je danas i manje. Kako je u blizini Kuršumlije, verovatno je da mnogi putevi iz banje idu u tom pravcu i dalje. Malom broju stanovnika svedoči jedan market, jedna pekara i jedna trafika. Pijace nema. Znači ako se uputite u ovaj kraj dobro se opremite i orijentišite na hotel. Bar na ručak po dnevnom meniju. Nije skupo, a veoma je ukusno.

Rekoh , boravak smo orijentisali na prirodu. Kupili smo doručak u pekari, prešli preko drvenog mosta do novoizgrađene crkve Preobraženja Gospodnjeg, pa se kroz šumsku stazu uputili do vidikovca. Sa njega se blistava i čista vidi  kao na dlanu Prolomska reka, banja i šumoviti predeli Radan planine.

Pauza

Vodopad Soko

Zatim se vraćamo mostićem do podnožja i rečice, pa  asfaltnom trakom, laganim hodom idemo do Crkve Lazarice. Podignuta je kao brvnara neposredno posle Kosovske bitke.  Legenda kaže da su se stabla šljiva uvrnula i da su takva ostala,  jer se vojska nije vratila sa Kosova. Uvrnute su i danas, a postoji i tabla sa natpisom da se šljive ne smeju dodirivati i na bilo koji način pštećivati. Na jednom stablu su izrezbareni likovi kneza Lazara i kneginje Milice. Renovirana je mnogo puta. Sada sveža i umivena dočekuje goste. Sveće su upaljene,  a iz njene unutrašnjosti se širi miris tamjana.
Sedimo na drvenoj klupi u malom vrtu, skupljamo snagu za povratak nazad. Od centra banje do Lazarice je oko četiri kilometra sa usponima. Na otprilike trećini puta je putokaz koji upućuje na vodopad Soko. Ne bismo propustili ptiliku da ga vidimo. Staza vodi pored  Prolomskg potoka. Idemo uzvodno. Vijugava utabana staza vodi tik uz bistru vodu. Polako hodamo, prelazimo korenje upleteno s kamenom. Dišu zajedno blatna obala i rečni šljunak, a sa visokog drveća nas prati pesma ptica. Na pojedimim mestima je potrebno preći s leve na desnu obalu potoka , malo isprljati obuću, pa se počastiti  kvašenjem ruku i rashlađivanjem u brzoj vodi. Iako nije veliki,  vodopad Soko je prelep. Prska vodom i daruje svežinom. Sedimo na kamenu. Kažu da je boravak od pola sata u gustoj šumi neprocenjiv za čoveka. Koliko onda vrede šuma, potok i vodopad ujedinjeni u svojoj lepoti i miru koji pružaju posetiocu?

Na mestima gde je voda dublja su drveni mostovi. Od početka staze do vodopada ima nekih pola sata hoda. Kao  i obično povratak nazad je lakši.  Usput nailazimo na neobičan natpis: Vampirski izvor. Kako odoleti? Izvor se i vidi i ne vidi,ali je put do njega trnovit , tako da s pravom nosi to ime. (ne bih noću dolazila na ovo mesto)

Pored banje vodi i put do punionice Prolom vode.  Pored nje smo prošli  pri dolasku.

Na ulazu u Lazaricu

Ulaz u Lazaricu

Likovi kneza Lazara i kneginje Milice u stablu šljive

Ispred Crkve Preobraženja Gospodnjeg

Unutrašnjost

Staza do Vampirskog izvora

Česma u banji

U kompleksu hotela je lepo uređena česma Prolom vode. Posetioci mogu piti i snabdeti se vodom za poneti dok šetaju prolomskim šumama. Morali smo se nasmejati. dok sam sipala vodu sa česme jedan čovek je pitao koliko je sme popiti dnevno? Nismo znali odgovor. Ako čoveku treba dva litra vode na dan, možda je to to. Svakako je veoma neobična. Mlaka je čak više naginje toploj iako je sa izvora. 

Doživeli smo nešto što nije neuobičajeno na ovim prostorima. Jutro i dan su bili sunčani. Toplota  je bila velika, da bi se pred veče naoblačilo i odjednom su se sa svih strana sklopili oblaci i prolomila  kiša. Možda je zbog toga ova banja dobila taj naziv.

Hvala vama dragi čitaoci , na praćenju, čitanju, na tome što ste sa mnom delili dane provedene u ovom kraju Srbije.
Do nekog novog viđenja, do novog putopisa,  još jednom HVALA.

 U pozadini- Crkva Preobraženja Gospodnjeg

Ispred hotela

Fotografija:  Dragan Đukanović