Oko Ivanjdana

 U vrelini letnjeg dana 

u zenitu Sunca u slavu toplote i leta

pronese se dušom drhtaj.

Pa polako iz sitne iskre orošene tugom

preraste  glas, on u misao 

a misao u grotlo  praznine.

I uvek tako oko Ivanjdana...

 

Vesna Đukanović: Radost žute lubenice

Vesna Đukanović: Radost žute lubenice: Njega su žute lubenice sećale na detinjstvo, na bunar i staru metalnu kantu u kojoj se lubenica hladila. Otac bi je snažnim rukama krupnih šaka spuštao

Putopis : Hram kraljice Hatšepsut

Veličanstven  u svojoj tišini, čistoti i okupanosti pod vrelim nebom i  suncem

južnog Egipta priča priču o ženi faraonu. 

Teku dani, trajanje čovekovo, kroz svoje korito ostavlja tragove koje poštujemo, obilazimo ili ne obraćamo pažnju na njjih. Trudimo se da u brzini dana današnjih grabimo trenutak. Ne odolevamo pomisli da smo jedini pod kapom nebeskom u ludom dvadeset prvom veku koji imaju pravo na sve. Mogućnosti su mnoge, prilike isto tako. Da li ćemo ih otkriti, prepoznati ili ne zavisi od nas samih.

Jedina faraonka među faraonima Kraljica Hatšepsut je prepoznala svoju priliku, a priča o njoj traje već četiri hiljade godina.

Dugo sam se zamišljala kako poklonički hodam njenim stazama, njen hram me je pozdravljao iz raznih dokumentarnih emisija i sa sjajnih fotografija u raznim turističkim reklamama. Kada mi se najzad ukazala prilika.

Štednja za posetu Egiptu je bila duga, ali je želja   da vidimo Gizu, Luksor, Karnak , Dolinu kraljeva, Memnonove kolose i neizostavno Hram kraljice Hatšepsut Da doživimo starinu I osetimo ukuse Egipta, bila duža.  Ipak, isplatilo se višestruko. 

Nekada je postojala aleja sfingi

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Šta je pet godina naspram pet hiljada godina?

Ništa.

Ovo ,,ništa” me je podsetilo na reči našeg vodiča inače Arapina koji izuzetno dobro govori srpski:

,,Vidite šta su oni učinili? A mi ? Ništa!” -na šta je širio ruke u svojoj nemoći.

Na vrhu

Sedamnaestog aprila je došao dan za izlet na jug Egipta. Lepo sam se pozdravila sa hramovima Luksor i Karnak i posle kratke vožnje čamcem preko Nila, se sa grupom turista s našla na tlu Doline kraljeva i najlepšim kamenim biserom u njemu : veličanstvenom hramu prve faraonke. Beleo se i svetleo iz daljine. Govorio je : ,,Došli ste prvi put, doći ćete opet”.

Toplota...

Uštedela sam količinu energije koja mi je itekako bila potrebna da savladam neverovatno visoku temperaturu vazduha tog dana. U Luksoru je bilo trideset sedam stepeni celzijusovih, u Dolini kraljeva je to značilo desetak stepeni više. Otvoreni mini bus na strujni pogon, nas je odneo do podnožja hrama- (zahvalna sam onome ko je smislio).

Trebalo je savladati dugu stazu koja vodi do prvog stepeništa hrama na tri sprata.

Vrućina je izgarajuća. Zalivam se vodom, kvasim košulju, osećam trenutno, ali kratkotrajno olakšanje. S besprekorno palvog neba bez ijednog i najmanjeg oblaka, sunce u pumoj snazi, bez milosti, šalje svoju toplotu na kamen koji je upija. On zrači. Zrači pustinja oko hrama. Sve se pretvorilo u veliku prirodnu saunu, ali bez vremenskog ograničenja ( sad mi je dosta ,pa ću izaći). Hvatam dah, dišem celim telom, a flašica sa vodom je nedovoljna da nadoknadi brzo isparavanje moga tela. Suprug i ja smo se pogledali i potražili predah u mršavoj hladovini početnog zida hrama.

Zapljusnuta toplotom doživljavam odvajanje od tela. Delim se na delove, primoravam se da izdržim i da se suočim sa usponom od nekih tridesetak metara. Odjednom su se senke udružile, potamnile u mojim očima, da bi se sjedinile u jednu svetlu tačku koja je zaigrala i poprimila ljudske obrise. Jasno sam čula glas:

,,Misliš li da bih ja bila faraon, da sam se ponašala ko ti? Da nisam imala snage? Da sam se obazirala na muškarce oko sebe.? Da nisam gazila i utabavala svoju stazu bez ozira na ulog koji sam morala položiti? “

Iz mog žednog grla nije izlazio glas, samo misli: Nisam ja...ne zamerite...

,,Ne postoji ne zamerite! Vidiš li moj hram? Bele stubove na njemu, brojne svodove i stepenište koje vodi do neba? To sam ja. Žena među faraonima. Nosila sam lažnu bradu i oblačila se kao faraon.

Nisam dozvoljavala da me ne poštuju ili da pričaju priče o meni! U inat njima, da pokažem svoju moć, sazidala sam hram na istočnoj strani Nila. To niko nije mogao ! Nije ni smeo. Prkosila sam i ljudima i bogovima!

To sam mogla samo ja!

Sahranjena sam u Dolini kraljeva pored svog oca Tutmosa, kao faraon! Ako su me brisali iz istorije, nije im uspelo. Ostala sam faraon. Moj hram je porušen, pa ponovo sastavljen.

Deo originalnog stuba

To sam ja!

Žena među muškarcima i muškarac među ženama!

A ti ? Da ustaneš i vidiš ono što si namerila i zbog čega si danas ovde! ”

 

 

 

 

 

 

 Stesam se.

Uzimam vodu. Kvasim se. Pijem.

Duboko dišem, sakupljam delove sebe i sa vrelog kamena na kome sam sedela, ustajem. Suprug mi se pridružuje. Krećemo na uspon. Prvi sprat, pauza, drugi , pauza, treći se raspukao svojom lepotom. Dolina kraljeva na dlanu, kamenita pustinja na drugom, nebo južnog Egipta u oku, hram Hatšepsut pod nogama.

Visoki stubovi ukrašeni hijeroglifama koji slave svoju graditeljku , Karijatide Hatšepsut i zagonetni osmeh na njenim kamenim usnama.

Ulazim u glavni deo hrama. Ozvezdano noćno nebo lapis-lazure beskrajne lepote.

Sedam na ostatke kamenih stubova, hvatam dah poslednjim atomima snage, zatvaram oči i zamišljam lepotu mesta onako kako je izgledalo u vremenu njene moći. Uživala je u svojim danima na prestolu od zlata. U rukama je držala simbole kraljevske moći bič i štap. Sedela je uspravnih leđa dok su joj povorke podanika donosili poklone u kutijama od slonovače. Tu su i robovi s darovima Nila, obiljem…Gleda kako urezuju njen kartuš u vitki stub...

,,Jesi li se nagledala? Vreme je prošlo, moramo dalje. “ Mogu ti reći da sam dobro umoran. “

Karijatida sa Hatšepsutinim likom

,, I ja sam, ali mi nije žao.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Hodnici hrama

Unutrašnjost

Fotografija: Dragan Đukanović

На Зејтинлику

Стојим на гробљу белом, крстови око мене

имена бројна, под сунцем топлим

а камен прича старе приче

о јунацима под небом плавим.

Лаки лахор с мирисом мора

плава страдања поје

о јунаку српском што из далека

у даљину кроз пакао прође.

У крипти тихо, мирно

мермер хладни јунаке чува

тугу далеку и живот дат за друга

за отаџбину, за слободу.

Пратим трагове кроз алеју крстова

једнаких у миру своме

брише се чин, село, град

сви као један на починку испод туђег неба.

Мала испред Голготе српске

молим за опрост пред храброшћу успаваних

палим свеће

и дубоко дишем слободу.

Словословље: Весна Ђукановић: Рилски манастир Стобске пирамиде

Словословље: Весна Ђукановић: Рилски манастир Стобске пирамиде:          Јутро је. Спремамо се на пут. На једнодневни излет, с тим да је полазиште овога пута из Пирота. Пре пар дана смо посетили Видин, са...

 

ОДА СУНЦОКРЕТУ

Објављено 20. јуна 2022. аутор Зорка Стојановић

На седници одржаној 20.06.2022. године у Малом Црнићу, Жири Конкурса „Ода сунцокрету“, који су расписали Центар за културу Општине Мало Црниће и Библиотека „Србољуб Митић“, Мало Црниће, за најлепшу песму о сунцокрету, а у оквиру манифестације „Дани сунцокрета 2022“ у саставу: Зорка Стојановић, председница; Драгана Алексић, чланица; Александра Марковић, чланица; и Радица Павловић, чланица, једногласно је донео:

О Д Л У К У

1. Прва награда припада песми „Стих једног сунцокрета“, аутора Војкана Ивковића из Петке, под шифром „Јелек Србољуба Митића“;

2. Друга награда припада песми „Сунцокрет“ аутора Вање Малетића из Земуна под шифром „Хамлет“;

3. Трећа награда припада песми: „Сунце – Сунцу“ ауторке Сање Манчић из Смедерева, под шифром „Сунчица“.

Жири је одлучио да додели и 12 специјалних похвала:
1. „Колажар“, ауторке Милице Бијелић из Београда, под шифром „Колажар“,
2. „Сунцокретова тајна“, ауторке Милене Миловановић из Бијељине, под шифром „Метаморфоза“,
3. „Сунцокрет сам“, ауторке Весне Ђукановић из Кикинде, под шифром 1234,
4. „Ишао сам стишким пољима“, аутора Јована Д. Петровића из Петровца на Млави, под шифром 11.04.
5. „Сунцокрети“, аутора Лазара Тице из Рибника, (Република Српска) под шифром „Праскозорје12“.
6. „Ода сунцокрету“, аутора Филипа Ристића из Београда, под шифром „Ветар“,
7. „Поље сунчано“, ауторке Раде Крсмановић из Шида, под шифром „Дивљи кестен“,
8. „Сунцокрети“, аутора Драгана Радосављевића из Пожаревца, под шифром „Нарцис“
9. „Сунцокрети“, аутора Мирослава Павловића из Крњева, под шифром „Неуморни орач“,
10. „Сунцокрети“, ауторке Хелене Химел, из Београда, под шифром „Луна“,
11. „Не плачите сунцокрети“, ауторке Светлане Перишић из Смољинца, под шифром „Срце Шумадије“
12. „Носталгија“,аутора Жељке Брачевића из Прњавора под шифром „Калем“

Образложење
Конкурс „Ода сунцокрету“, први пут је расписан ове године у оквиру манифестације „Дани сунцокрета“ у општини Мало Црниће. Изненађујући је број аутора који су послали своје поетске радове, и жири се у име организатора захваљује на одазиву. Учествовало је преко 160 аутора из свих крајева Србије, али и ван њених граница, тако да је већ на самом почетку, добио статус међународног конкурса.
Песме су оригиналне, и сликају сунцокрет као симбол тежње човека да живи и додирне сунце – извор живота. Попут непресушног извора наде, васкрсења, реке која неумитно тече, стихови су метафорама, поређењима, епитетима сликали сунцокрет, онако како га доживљају и виде у сну и на јави. Није било лако, одлучити се и прогласити најбоље. Жири је посветио пажњу сваком написаном стиху, и негде је одлучивала само једна реч у песми. Зато мислимо да нисмо погрешили. Прва ОДА СУНЦОКРЕТУ је рођена. А надамо се њеном рађању и наредних година.

20.06.2022. Мало Црниће Жири:

Зорка Стојановић с.р.
Драгана Алексић с.р.
Александра Марковић с.р.
Радица Павловић с.р.

Snovi

Kroz  poluzatvorene kapke puštam delove svetlosti

oči su moje plave

nebo je moje plavo

plava su jutra  u kojima se budim.

Krade mi vreme dane,  krade godine 

cvrkut ptica i njihov savršeni let .

Nestaju  prijateljska lica

i reči njihove posle duge šetnje 

bivaju ukradeni. 

 

Tražim kradljivce

Skriveni su, ukopani u tamnim hodnicima. 

Rade neumorno i tajno.

Samo snove mi neće ukrasti nikada.

Pesnička lira mog kraja- Glubočica između obala

Danas mi je stigla zbirka pesama koja nosi naziv Pesnička lira moga kraja. U njoj
se nalazi moja pesma ,,Ravnica". Hvala gospođi Brankici Milovanović na odabiru.

Ko može da ne voli kraj u kome je prvi put udahnuo vazduh?

 Ravnica nam je davala i daje, traži samo malo poštovanja i pokoju lepu reč pretvorenu u pesmu. Kao što  kaže Brankica Milovanović u svojoj Reči urednika:

,, ...Nadam se da ćete svoj doživljaj rodnog kraja prepoznati u bar jednoj od pesama iz ove zbirke, a možda će neke od vas ovi stihovi podstaći da i vi stvorite poeziju..."

U ovoj zanimljivoj zbirci se nalaze pesme svih krajeva naše lepe Srbije.

Darovi rodnoga kraja su najlepše što čovek može poželeti :  pesma, zemlja nebo, ljudi... Moju ravnicu sam videla ovako: 

Kroz blistavo jutro odzvanja ravnica

svežom bojom zelenoga klasja peva probuđeni dan

pa nežno miluje život.

Obilje hrane i pesma, bosiljka radostan cvet

u horu kao jedan daruju bogat dan.

Fazan se podiže i  kriknu negde u visinu jasno

glasom predaka svojih , pa lakim krilom

osvoji trnjina cvet.

 

Bulke pustile stabljike okićene crvenim haljinama

pridružile im se glave kamilice

i vlati tek stasale deteline pretvorene u polje.

Zaigrale svrake 

vitke, lake, kroz zelene krošnje mladih voćki

odnoseći perjem svojim miris cveta kao poklon nebu.

 

Drhte u ljubavnom zanosu žbunovi

opeti opet, levo i desno.

 

Jata vrabaca se dodiruju u letu

pršte perjem

meša se belo i crno, glava sa krilom

ravnica hvata novi dan.

 

Grabim ravnicu i polja tek niklog kukuruza

blješte listovi obasjani suncem

talasa se klasje zelenog žita

pod lakim dodirima vetra

ječam peva.

 

HVALA - izgovaram tiho , da samo ja čujem.

Словословље: Весна Ђукановић

 

 

Словословље: Весна Ђукановић: Ђавоља варош- Игра разумом:            Понео нас пут источном Србијом, путевима обојеним тајнама, расцветалим ливадама,  богатим шљивицима,  преко напуштених рудника, п...

У част ЋИРИЛИЦЕ

 

Посета Тршићу-родна кућа Вука Караџића.

U ritmu dijalekta 2022.

 Ovih dana lepe vesti stižu iz Leskovca. Naime , Kulturni centar Leskovac je
prošle godine započeo projekat ,,U ritmu dijalekta", koji okuplja pesnike koji imaju potrebu da se izraze na dijalektu svog govornog područja. Ni ovog puta nisam odolela. Moja pesma Večera će se naći  i u ovogodišnjem Zborniku ,,U ritmu dijalekta 2022. 

uritmudijalekta@lkc.org.rs

пон 23. мај 13:29 (пре 2 дана)

Поштована,
Ваша песма је ушла у шири избор песама на Конкурсу "У ритму дијалекта".
Песма ће бити објављена у зборнику који ће бити издат наредне године.
Срдачан поздрав!
Зорана Јовановић
Лесковачки културни центар

 VEČERA

Priko mene prišlo mnogo leta

i mlogo vetrovi naleta

al ko onomad nikad nisam prošo

nisam znao ni di sam pošo, ni di sam došo

u kafanu ja sam išo

bratiju čašćavo, nikog nisam slušo

kad creva zakrčidu, mrklo doba

pravo vreme da se rana proba

dal je  ručak il večera pito nisam

sa šporet šepru skino sam

meso tvrdo , gorka čorba

srči, srči, sve u šest

rakija mi pomutila svest

vičem: Maro di si ti

pa ti  ne znaš kuvati

s kim sam glavu vezo

bolje da sam čvor za nogu zavezo

da sam pao, nogu slomijo

da te za brak  nisam molijo.

Ćuti Mara snove sanja

ne čuje moja zapomaganja

di ću , kud ću, moram jesti

dok imadem malo svesti .

Šta sam pojo, pojo

al, oćeš ko derište i joj-jo

podrigivo, vodu sanjo i pustinju neku

pa sve odam po jendeku

vode nema, sučedu se drva suva

iskačedu iza dina kao neka slana svinjska uva.

Kad se s prvi petli Mara diže

s krila laki do smederevca stiže

da narani pijetrenke

doletidu do mog mozga ko kletve:

,,Šta si pojo kad je tu

puna šepra na šporetu?

Ti si pojo, ti si pojo

pomiju si masnu pojo

opiraču onu ronđu, što mašću s šepre skida.

Srce mi se od smija kida,

pa sad u birc idi koji

nek se smijedu pajtaši tvoji! "

Bolestan sam tri dana bijo

nisam se opirači smijo

bolo me je stomak ceo

i bio sam skroz neveso.

Šetadu se pijetrenke

gledidu me ko frajle neke.

Ćutim, ćutim, vadim fleke. 

Književni klub Glubočica

 Zahvaljujem žiriju i članovima KK Glubočica- Leskovac  na oraganizaciji Zbornika
Legende moga kraja i prijemu moje kratke priče -  Nokti. 

 Pozdravi Borkici  MIlovanović!

Književni klub Glubočica

пон 16. мај 13:35 (пре 9 дана)

Poštovana,

Obaveštavam Vas da će Vaš tekst biti objavljen u zborniku Glubočica između obala - Legende mog kraja.
Očekujemo štampanje zbornika do kraja godine.

Po štampanju ćete dobiti svoj besplatni primerak. 

Bićemo u kontaktu oko detalja.

Srdčani pozdravi od Borkice MIlovanović!

 

 

Priča će biti objavljena na ćirilici. 

 

Словословље: Весна Ђукановић: Сионска гора

Словословље: Весна Ђукановић: Сионска гора:       Mt. Zion, a view from Abu Tor  Смештен на Блиском истоку у обећаној земљи Јерусалим је одувек привлачио многе који су у њему тражили д...