u prepunom džaku našao se kukolj
potpuno crn
nekada je skriven u crvenom cvetu krasio polje
psovao ga je ratar
grdio sjaj cveta njegovog
proklinjao svoju sudbinu pod kapom nebeskom
cvet se nije uplašio
prkosio je rataru i upao u ovršenu pšenicu
sada u džaku i strpljivo čeka jesenji trenutak
da pod glatkim telom oseti meku crnicu
neće mu smetati zima ni severni vetar
pustiće da pšenica proklija i zazeleni se
da se pravi važna
spavaće i čekati prolećni zrak sunca
Bilo je tu ponositih mešanaca, stidljivih avlijanera u kojima je preovladala jazavičarska krv, a bilo je i nekada belodlakih pudlica sa sada umršenim dugim dlakama.
Među njima je mesto predvodnika zauzeo pas bez ogrlice, ali sa etiketom ovčarskog pulina. U očima je nosio nepregledna polja obrasla niskom travom, stada ovaca i čobanina u dugoj kišnoj kabanici koju nije skidao ni kad kiše nije bilo. Voleo je miris trave na njegovim rukama i koru suvog hleba među svojim zubima. Onda je sve nestalo, zajedno sa čobaninom. Ostao je sam na ivici ovršene kukuruzne njive.
Našla su se tu i dva šteneta prolećnog okota nepoznate rase , nemilosrdno bačenih da uginu od gladi. Čudom su se izvukli iz najlon kese. Za mesto vođe je konkurisao zlatni retriver, već odavno posivele dlake.
Njih je iz prikrajka posmatrala sterilisana krupna ženka, ne upličući se u njihove razgovore i večernje rasprave. Ona je volela naselje i ženu koja im je svake večeri donosila sitnu hranu koju je nazivala granulama. Ponekad bi joj neko dete donelo kost i bacilo na travu. Uvek bi čekala da se dete udalji, da je ne gleda kako jede. Ako bi joj neko iz čopora preoteo zalogaj nije marila. Godine su je naučile da ne tuguje ni za čim. Živela je dan za danom najbolje što je mogla u datim uslovima.
Večernje šepurenje mladih je prekinuo, kada se se kao iz vedra neba pljusak, sivo zeleni mačak. Nastala je pometnja ko će pre, kako i na koji način da ga uhvati. Opšti lavež, panika i bežanje su nadigli veliku prašinu. Stampedo brojnih šapa niko i ništa nije mogao zaustaviti. Mačak se gipkim pokretima popeo na drvo. Našao je sigurnost u krošnji lišća koje je počelo da žuti.
Dok je čopor jurio oko drveta, skakao na stablo, pokazivao zube, stara keruša je posmatarala njihovu neuspešnu graju. Legla je na travu i upijala večernje zrake sunčeve toplote. Znala je dobro da će se pseće društvo umoriti, a mačak pobeći.
Част ми је што се моја прича
,,С колена на колено" нашла у овој јединственој збирци. Хвала уредништву Порталибриса и жирију.
STROGO POVERLJIVO IZ PROŠLOSTI SRBIJE
Порталибрисов конкурс ове године са темом „Строго поверљиво” из прошлости Србије инспирисао је многе ауторе да истраже и оживе неке догађаје који су годинама или чак вековима скривани од очију јавности. За полазишта прича од којих је састављена ова збирка узимане су породичне тајне, често повезиване са одређеним важним историјским моментима или личностима, легенде о ковању завера и планирању атентата оживљене кроз разговоре актера, прикази тајних састанака, разговори у кафани. Неки писци су у први план стављали хероје и хероине који су у злим временима морали тајно да изврше свој задатак, освете трагично убијене драге људе, побуне се против правила. Ове приче показују колико је прошлост и у новим генерацијама жива, као и да мутне, скриване тајне, ма колико се неко трудио, на крају бивају откривене.
Садржај
Реч уредништва
Деда Јовин Ђурђевдан – Дамир Прашникар
Спуштеница управитеља Маршићанина – Душан Милијић
Српска сиротиња одлази у рај – Марко Лопушина
Несмотрени хајдук – Душан Јевтић
Тајне ружиних латица – Ивана Лекић
Краљ Бранковски – Душанка Субић
Реч о ослепљењу Стефана Дечанског – Ива Ранђеловић
На једрима повеље – Татјана Тубица
С колена на колено – Весна Ђукановић
Сеча глава, пламен ината – Јована Ћендић
Мечкар – Миодраг Тасић
Огледало – Димитрије Поповић
Бечка пихтија – Петар Лејић
Око за око – Петар Радованов
У конаку Вренчевића – Никола Илић
Боже, помози – кћери, опрости – Душан Благојевић
Видовдан – Чедомир Штајн
Мајерлинг – Михајло Витезовић
Катаринина деца – Благица Здравковић
Добровољац – Стефан Радосављевић
Договор – Милош Драгојевић
Мајор – Драган Вујовић
Миличина заклетва – Сандра Стојиљковић Цветковић
Како је револуција текла – Радиша Драгићевић
Маршал – Матија Мојсин
Севдалинка – Батрић Ћаловић
Алфа. Омега. Пчела – Милош Михаиловић
У мраку, 1961. године – Тијана Перишић
Кућа страве и ужаса – Василиса Илинчић
Биографије аутора
Захваљујем Књижевном клубу Кипријан Рачанин на части да будем део овогодишњег Зборника. Учествујем песмом: ,,Двадесет један грам"
ДВАДЕСЕТ ЈЕДАН ГРАМ
У смрсканој гомили отетог времена
тражим двадесет један грам себе
неухватљиви су, скривени.
У последњем светлу умирућег дана
у Златном сату одлазећег Сунца
надам се траговима.
Корачам уназад, пребирам
погрешне кораке тешке од окова
не помажу отежале руке с поломљеним ноктима.
Прати ме искривљена сенка у смртном плесу
док ходам дивљим стазама
с речима неугаслим: тражи ме, тражи…
Prebiram uspomene
tiho upijam njihove tragove.
Ne pevajte mi večeras
o putevima i plavim horizontima.
Kroz ostatke dana
slušam lavež komšijskih pasa.
Nemušto razumem
njihove razgovore .
Fotografija : Zlatni sat.
Noćas ću pohvatati strahove
predati ih septembarskom dahu
da ih odnese što dalje.
Noćas ću pevati sa budnima
kititi svod tamni rečima iz
nepoznatih pesama.
Noćas ću hodati nebeskim stazama
moliti za oprost grehova svojih
zoru na dlan dočekati.
Ilustracija slika na svili ,,Zora"
Radujem se što se moja pesma ,,Na braniku noći" našla u ovoj jedinstvenoj zbirci. Hvala
organizatorima i članovima NVO Informa i GB ..Karlo Bjeliciki" u
Somboru.
Na konkurs za pesmu o ljubavi i vinu, pod geslom „Poezija vinom obojena” u organizaciji NVO Informa i GB „Karlo Bijelicki” u Somboru, ove godine stiglo je više od 140 pesama od 119 autora iz Srbije i drugih zemalja.
NA BRANIKU NOĆI
U blage večeri na braniku noći
glasovi s ukusom prvog
gutljaja vina u bogatstvu različitosti
nežnim stihovima bivaju ispeleteni.
Trag na stolnjaku belom
poraženi i pobeđeni u dosluhu
vrata otvorenih za razgovor
i beskrajno obojeno vinom tiho zborenje.
Vino, istina, trag i drevno saznanje
strast noći po obrazima mladenačkim
i staračkim uz žal na prohujale dane,
bez biranja jednako u moći svojoj.
Kada se um pomuti popijenim vinom
zapletu se reči u vijugavom nizu
polete stihovi do drage i dragog
od izgubljene ljubavi do sadašnje sreće
Ožive mrtvi pesnci u naletu stiha svog
pa vinom obojene usne strašću zbore.
Sjedinjeni pod ruku u slavi svojoj
uz tugu i radost vinu zahvalni.
Na moju veliku radost i ove godine je moja pesma napisana na dijalektu pronašla svoje mesto u ovom jedinstvenom Zborniku.
Zahvaljujem timu leskovačkog kulturnog centra na ideji da se očuva pisana dijalektska reč koja se u razgovorima sve ređe čuje. Ove godine mi se pridružila i sugrađanka Snežana Tomin. Obe smo članice Književnog kluba Duško Trifunović.
Pozdravi za Anu Zloporubović urednika .
ЛЕСКОВАЦ – Списак аутора и песама које ће бити објављене у
Зборнику „У ритму дијалекта 2023”. Онима који су прошли селекцију
честитамо, а осталима захваљујемо на учешћу и желимо више успеха наредне
године.
Срдачан поздрав,
Ана Злопорубовић, уредник Лесковачког културног центра
Аутори који ће бити заступљени у Зборнику „У ритму дијалекта 2023” који издаје Лесковачки културни центар:
1. Алекса Голубовић, „Песмицата”
2. Алиса Хамза Алијевић, „Мори сестро, шо те немано имам”
3. Валентина Дабић, „Натраг у Омоље”
4. Данијела Вељковић, „Чудно дрво”
5. Данило Коцић, „Срце моје одвно казало”
6. Душан Мијајловић Адски, „Баба Гинина мука”
7. Душан Стојковић, „Народ”
8. Живојин Манојловић, „Велемајстор у шаку”
9. Игор Ракић, „Пијац”
10. Јелена Сарић Цветковић, „Виловита слива”
11. Јован Бундало, „Лекари не знав ништа”
12. Марко Костић, „Ни на там ни на овам”
13. Милан Симоновић, „Љубавна песма”
14. Милан Станковић, „Од са па на там”
15. Милосав Б. Влајић, „Да пођемо ома за теб”
16. Милош Милојевић, „На пенџеру дукат жути”
17. Миљан Остојић, „Једна наопака”
18. Миодраг Трајановић, „Лела Врањанка”
19. Миомир Дејановић, „Врање”
20. Мирослав Величковић, „Празно српско село”
21. Ненад Карић, „Бричим”
22. Слађана Милијић, „Грдњана”
23. Слађана Новаковић, „Сабајле”
24. Слободанка Митровић, „Сам на дијалекту”
25. Софија Схалабиех, „Име и презиме”
26. Срђан Васиљевић, „Моје село”
27. Томислав Ђокић, „Вејање пасуља”
28. Срба Такић, „Жал да жали”
29. Светлана Симићевић, „Свакидашња вајкалица”
30. Слађан Илић, „Београђанин”
31. Анастасија Трајковић Белка, „Чича”
32. Анеса Рустемовић, „Једном кад попијеш песму”
33. Борислав Батин, „Е, мој куме Курјаче”
34. Братислав Тодоровић, „Потикано девојче”
35. Братислав Петровић, „Решил деда Ставра да више не пије”
36. Зоран Дубовац, „Жупа”
37. Жаклина Манчић, „Моравчанка”
38. Филип Перић Филозоф, „Ђед”
39. Раденко Бјелановић, „Липсаћ”
40. Миро Матијаш, „Поље”
41. Срба Ђорђевић, „Е-п! Арно збориш”
42. Светлана Пешић, „Бм бађава”
43. Радиша Драгићевић, „Пуца пролет”
44. Виолета Јовић, „Како стареје мати”
45. Наташа Панић, „Живот”
46. Зоран Јовановић, „Угасло огњиште”
47. Зорица Еремић, „Теглење даске”
48. Веселин Милићевић, „Жељ”
49. Славко Самарџија, „У Вршају”
50. Јелена Станојевић, „Рачанска стихира”
51. Драган Величковић, „Неће ме и толко”
52. Милко Стојковић, „Лебац”
53. Мира Ђермановић, „Китка поза уво”
54. Светлана Праскић, „Шором шајке а Дунавом чезе”
55. Весна Ђукановић, „Корачаду дани моји”
56. Снежана Томин, „Исповест”
57. Душко Недовић, „Ђедов доручак”
58. Теодора Илић, „Китка”
Kao i do sada Kreativna radionica Balkan ne zaostaje u kvalitetu i raznolikosti ideja utkanih u svoja ostvarenja. Samo ime,,ZBORNIK NADE" upućuje na mnoštvo umetnika koji radost objavljivanja doživljavaju od nje. Ovom prilikom zahvaljujem uredništvu i timu na srčanosti, volji i energiji koju ulaže u svoja ostvarenja. Zahvaljujem gospodinu Stevanu Krstecu na upornosti da živi kreativnost na ovim prostorima. Timu Kreativne radionice Balkan, kao i svim učesnicima Zbornika želim mnogo uspeha u spisateljskim naporima.
Zborniku želim otvorene puteve i mnoge čitaoce! SREĆNO!
Primih ,,ZBORNIK NADE" u njemu nada vrca iz pisane reči, oslikava se u fotografijama i slikama učesnika.
Posebnu zahvalnost šaljem autoru Predgovora , dragom Čika Peci kako ga od milošte nazivaju deca. Navodim deo Predgovora:
,,NADA je uvek na pravoj strani , uliva podstrek, dopušta maštanje, nagoveštava srećan ishod, često nepredvidiva, može da blesne, ali i da nestane...Često se pojavi niotkud, dođe i kad nije pozvana i očekivana...pesnici su joj dali razne epitete: da može da bude ružičasta, bleda, nerealna, varljiva, lažna...
I na kraju, pre otkrivanja tajni čije su NADE u ovom Zborniku, ostaje nam da se NADAMO da će poruke pisaca stići do mnogih kojima su njihove reči NADA, da za sve nas još uvek ima NADE."
U Zborniku sam predstavljena svojom pričom : ,,Zaboravljena"u kojoj se žena do poslednjeg udaha nada ozdravljenju .
