Banja, voda u panonskoj ravnici!

Okolina Kikinde krije lepa mesta, koja mi nesavesni meštani zaboravljamo. Jedno od takvih mesta nalazi se neposredno iza manastira Svete Trojice koji je kao svoju zadužbinu podigla Melanija Gajin, po kojoj i groblje iza manastira ima ime.
 Od toga vremena za svako loše delanje se kaže ,,da će sve to pokriti žuta zemlja".
 E kod te žute zemlje mora da se zastane. Žuta zemlja koju je još preistorijski čovek otkrio da od nje pravi posuđe.
 Glina !
Oduvek se na ovim prostorima glina kopala i od nje se proizvodila kvalitetna cigla i crep. Na mestu iskopavanja su ostale ogromne rupe. Rupe su se malo, po malo popunile vodom i sada imamo Banje. Voda u njima je čista, okoliš je obrastao trskom i barskim rastinjem.

Veliki bageri koji su kopali glinu i transportovali je do obližnje fabrike su jednom prilikom iskopali skelet mamuta koji je, kada je u potpunosti sastavljen dobio ime  Kika. Danas se njegova replika nalazi u dvorištu nekadašnje Kurije- današnjeg Muzeja.
Banja je zanimljiva voda, zelena od trske koja je opasuje  i  žuta od mulja koji pokriva njeno dno. Kada je vedro onda je voda plava, pohlepno prima boju nebeskog svoda. Ponekad preko nje zaplovi beli oblak, pa se izgubi negde u daljini.
 Vazduh do večernjeg posetioca donosi miris zemlje i praiskona.  Nekako opipljivo gust i vlažan,  on do šetača donosi dah slavne prošlosti i ne baš lepe budućnosti. Usamljena, zaboravljena od meštana,  danas umesto da privlači turiste služi kao mesto za napajanje krava i mesto za opuštanje retkog ribolovca. Kako se sama voda nalazi u udubljenju dubine i do dvadesetak metara, strme ivice se izdižu i pružaju veoma lep vidik. Obronci su prekriveni niskom travom i lekovitim biljem. Tu je i neobično plav čičak, deluje prefinjeno i nestvarno, kao da je potekao iz plemenite loze čičaka prošlosti.
 O čistoći vode govori i par labudova koji su svoje gnezdo svili na skrovitom ostrvcetu nastalom u jednom delu vodene površine. Neuznemiravane ptice puštaju svoj pev sa retkog drveća i gustog šiblja. Šiblje su u stvari trnjine. Oporo slatkastog ukusa. sazrevaju tek sa prvim mrazevima, a plodovi mogu da stanu u red sa aronijom ili borovnicama. Sve smo to zaboravili.
Mi šetamo malog psa, koji srećno trči, a čupave uši mu vijore na vetru koji sam stvara. Polako hodamo da mu dozvolimo da oseti miris divljine.

Trnjine

 Zatvorim oči, upijam mirise koje mnogobrojno bilje širi napajajući se lekovitom vodom. Osećam boje, nemir tonova, igranje i mreškanje vode i na kraju kao sam dar, unutrašnji mir.
 Neki od gline prave skupocene preparate, a mi zatvaramo oči pred neobičnom lepotom.  Da li je to nedostatak ideja ili para ko zna. Možda će se jednoga dana naći neko ko će spojiti sve banje u sistem jezera pa početi da pomoću malog voza Ćire posetioce raznsi do Plave banje koja je najveća u kompleksu. Ona je kikindsko kupalište, ali je danas zapuštena i zanemarena. Najviše štete joj nanose ljudi koji dolaze na kupanje. Nemarni su i nezahvalni, ne počiste otpatke koje sami prave, pa dobronamernike dočeka ljudski nemar.
Valjda ćemo se i mi jednom naučiti redu, radu i disciplini.