Heklana zavesa!

Kroz tajnovitost prozora je pratila dešavanja na ulici. Pomno bi ispraćala i dočekivala svakog komšiju, komšinicu ili nekog njihovog gosta. Naročito su joj prijali posetioci koji bi se u nekom poznom času našli na vratima susednih kuća. Tada bi joj se mašta razvijala i bujala nekadašnjim stazama lične mladosti.

Oprezno bi razgrnula heklanu zavesu nasleđenu davnih dana od pokojne tetke. Po godinama je davno nadživela matoru kokošku. Каko je ue u časovima gorčinew nazivala. Tetka je imala dozu ciničnosti kojoj je dozvoljavala da se razvije u raznim situacijama, koje joj nikako nisu odgovarale. Nije je volela. U stvari volela je malo koga. Nikada i nikome to neće priznati osim sebi u retkim trenucima dosade i naletima mirnih dana u ulici.

U stvari ljude trpi samo zbog dosade. Dugi su dani, još su duže večeri, a tek se noći oduže unedogled.

Sa zvukom prvih nemoguće dosadnih komšijskih petlova ustaje. Uzima metlu i izlazi na ulicu. Čisti! Nema šta da počisti, ali to uopšte nije bitno! Metla leti levo , desno, najčašće pod svojiom oštrom ivicom nosi samo lagani vazduh koji se magijom pokretanja pretvara u vetar.
 Ponekad se dogodi da obere lišće sa starog oraha koji je davno zasađen na ulici ispred komšijske kuće.

Zašto ga ne bi brala? Tako ga sprečava da samo otpadne?

-Šta to radite?

-Berem lišće za ormane, protiv moljaca...

-Zar se to ne bere u proleće?

-Paaaa, može i sada...

Najviše je mrzela one paklene letnje vrućine kada je i prolaznika i posetilaca malo.

-Niko me nije video. Gle, gleeee... ko to stiže? - polako je zavirila kroz blago razgrnutu zavesu. Najhitrijim staračkim korakom se uputila na ulicu.  Zadihano bi izgovarala...

-Tražili vas neki ljudi... Dobar dan, nisam ni kazala... Tražili vas neki ljudi i doneli veliku torbu.  Ja reče da mi ostave , a oni neće. Ne poznaju me, ne znaju da ja nikoga ne diram...

-Dobar dan, hvala. Ako smo im potrebni naći će nas. Vama hvala.

Iako sama živela je opušteno. Problem sa novcem nije imala. Nasledila je muževljevu boračku penziju.

-A, njemu, Bog da dušu prosti...

Javno nije pominjala Boga. Pa ona je partizanka, muž partizan....

-Tita i niko drugi!

Svakog ponedeljka je išla u frizeraj, iako je prevalila osamdesetu. Volela je vodenu trajnu. Sama sebi se činila mlađom bar deceniju. U dokonim danima lovila je prolaznike na ulici i pomno je raspredala priču. Neko je priču prihvatao iz poštovanja prema njenim godinama , a neko...

- Halo, jesi li ti....

-Da ja sam , izvolite.

-Da li poznaješ... dala sam joj pare...

- Kome?

-Pa kazala je da poznaje Savku sa onog ćoška i da će mi vratiti...

-Koliko?

-Hiljadu dinara!

-Ne smete tako, ne smete nepoznate primati u kuću, nisu svi dobronamerni...

-Kako da povratim novac?

-Nikako, možete samo da ne primate nepoznate ljude u kuću. Zaključajte vrata i ne primajte nepoznate!

- Neću, neću, meni bilo žao, kaže nema , vratiće... glas je odavao staračke oči, koje su na trenutak izgledale kao nekada davno u detinjstvu, kao glas, nevin i neiskusan.
Komšinici žao, ali nema mogućnosti da pomogne, samo da kratko da savet i da ostane pri tome. Mogla je i mnogo gore da prođe. 

...

Helkana zavesa se samo na trenutak pomeri, upije ulično dešavanje i vrati se na svoje staro mesto.

Nekoliko heklanih motiva koji se mogu ugraditi u u zavese!