Fotografija za Fejsbuk!

Lažao  je na svom krevetu.
 Malo je dremao, a malo se onako žmirkajući uljuljkivao u saznanju da je život lep. Imao je gustu kosu, talasastu, meku, kako je njegova majka govorila, kao svilu.Često bi svojom rukom prošla kroz smeđokosu bujnost i samo je treptala. Ponekad bi ga poljubila u nestašne čuperke. Sada je to činila sve ređe, u stvari onda kada joj on dopusti. Osećao se odraslim. Pa to je i bio, baš na pragu kada se prelazi iz jedog sveta najranije bezazlene mladosti u onu uzbudljiviju.
Pred njim su se otvarali putevi, trebalo je samo da zakorači i da obema rukama zagrabi sve što u njih može da stane.
Na belini tavanice mogao je svojom mladalačkom vidovitošću da sagleda svoj budući život. Nestvarno su se ispred njegovih očiju ređali događaji i likovi koje je prošao i koji su mu nešto značili. Video je i velike gužve u gradovima i staze kojima je trebao da prođe. Privlačili su ga kao ogroman manet. Samo su čekali da raširi krila i započne svoj let van sigurnog gnezda. Ipak  u jednom uglu osenčene beline nije mogao da vidi ništa. To mesto je bilo tajanstveno i skriveno za njegove oči. Uporno se napinjao i žalio je što nema magičnu kristalnu kuglu da pročita tajanstvene zapise budućnosti.
Imao je mnogo prijatelja, družio se , porovodio sa njima besane noći u malim sobicama na tavanima porodičnih kuća. Delili su nestašluke, gledali kako mama kaže( tu se nasmejao onako samo za sebe tajanstveno), nemoralne časopise i pušili ukradene cigarete. Posle toga je morao... No sve je to sasavni deo maldosti. Susreti na tavanima su se malo po malo proredili, svi su pronašli neku sebi svojstvenost i okrenuli su se tome. Tako i on.
Trenutak dokolice i nerada ga je zatekao na ovom mestu. Zadremao je .
...
Trgao se iz sna. Probudio ga je cvrkut laste koja je blatnjavo gnezdo svila u uglu prozora stana koji je s mukom otplaćivao, jer se upustio u neki činilo mu se neotplativi kredit. Kosa ga je polako napustila, ostalo je neko retko rastinje koje je neposlušno štrčalo. Bila je daleko od svake svile.
Zagledao se u tavanicu. Bezbroj linija ju je prekrivalo. Kretale su se u različitim pravcima, bile su izbrazdane kanjonima, sličnim onima kojima se divio na mesečevoj površini. Ponegde su se videli duboki krateri još uvek ispunjeni raznim nadanjima.
U jednom uglu  osenčene beline nije video ništa. To ga je vratilo u prošlost.
Setio se!
Ustao je, uključio svoj lap top.  Dok je čekao dizanje sistema , otvorio je fioku svoga stola.  Tačno je znao šta traži. Skrnirao je fotografiju i stavio je na svoj
Fejsbuk profil.
To je bio on, ispunjen nadanjima , ležao je na krevetu...