Za dugo sećanje Dragan Nikolić

Rastužila me je vest o kraju života jednog obično neobičnog čoveka. Kao da je otišao neko iz komšiluka, koga svakodnevno srećete i od koga se samo lepa reč može čuti. Veliki glumac i rekla bih tiha osoba. Nikada se u negativnom kontekstu nije pominjao u novinama ili na televiziji. Čitavog života posvećen glumi i svojoj porodici.
 Jedan od retkih koji je svoj privatni život držao odvojenim od javnog života, koji je izabrao kao svoju profesiju.
Neću pominjati uloge i filmska ili televizijska ostvarenja. Uloga je mnogo i većina će ga pamtiti po njima. Ono što je mene najviše dotaklo i što sigurno nikada neću zaboraviti jeste njegovo  recitovanje pesme  ,,Plava grobnica"
 u dokumentarnom filmu ,,Gde cveta limun žut".
Sedeći na brodu koji je morske talase presecao u plovidbi od Krfa prema ostrvu Vidu i izgovarajući potresne stihove, onako zagledan u plavetnio vode, nije mogao da se odupre stihovima Milutina Bojića. Dok ih je izgovarao niz lice su mu tekle suze.  Glas mu je drhtao. Posle poslednjeg stiha izvinio se i sa velikim bolom je saopštio da se u tim plavim dubinama nalaze kosti njegovog dede. Još jedan podatak koji govori o veličini ovog čoveka. O njegovoj humanosti malo ko zna. Pomagao je mnogima u tišini, ne radi drugih i medija, već radi sebe.
Mogao je da šarmira sve. Kako su godine prolazile dobijao je na muževnosti. Prosto mu godine nisu mogle ništa.
Danas je na RTS prikazana emisija sačinjena iz delova serijala ,,Obraz uz obraz". Pored Dragutina Dragana  Nikolića mogli su se videti mnogi velikani srpskog i jugoslovenskog glumišta, od kojih mnogi nisu u životu. Svi koji su gledali su mogli osetiti duh nekog vremena koje se više nikada neće ponoviti. Mogli smo se podsetiti na prave vrednosti ljudskog života i uz setu uživati. Organizatorima sve pohvale za ideju.
Želim da izrazim saučešće njegovoj supruzi Mileni, rođacima i svima onima koji su imali čast da ga lično poznaju.
Neka spava mirno.
Fotografija  Darko Cvetanović