Široki su putevi Gospodnji: Šišatovac

 Put nas je  vodio od Kikinde, preko Beograda,  do Fruške gore i manastira Šišatovac. Okolo, nakokolo, ali ipak čudno usput.
 Nekoliko puta unazad,  smo pokušavali da stognemo do čuvenog manastira, ali bi nas fruškogorske krivine i divne zelene šume prevarile, pa smo stizali na neka druga mesta.
 Manastiri su se nizali. Svaki od njih je jedinstven po svojoj lepoti i tajnovitosti koju skriva iza svojih zidina. Ono što im je zajedničko jeste mir, vazduh obojen mirisom tamjana i bosiljka i smerni, tihi ljudi koji su svoje živote posvetili manastirskom životu i jedinstvu sa Bogom. Od svih manastira na Fruškoj gori, jer smo skoro većinu posetili najviše mi se dopada Gergeteg. No o njemu ću neki drugi put. Sada je na redu Šišatovac.

Šišatovac

Da i ovoga puta ne bismo stigli tamo gde ne želimo poslužili smo se čudom tehnike. Koristili smo navigaciju. Jednoličan glas bez emocija nas je vodio. Nije pokazivao nimalo ljutnje ako smo promašili kakvu krivinu ili zaobišli neki jarak.

Izvor kod manastira Petkovica

Strpljivo nas je vodila i odvela na prašnjavi put koji je presecao dužinom od nekih desetak kilometara sremska polja zasejana , sada već stasalim kukuruzima. Levo kukuruz, desno kukuruz, ispred nebo koje se u nekoj tački spaja sa Fruškom gorom, a iza nas oblak žute fruškogorske prašine, koji se visoko šireći rasplinuo,  pa sve redom bogato nagrađuje. Sreća pa niko nije išao iza nas. Čak smo se zabrinuli da nas je onaj glas prevario ili se greškom dogodio zastoj u satelitima pa ... ( Nije tehnika kriva, naveli smo najkraći i bilo kakav put!) No najzad ugledasmo asfalt koji se belasao za razliku od dve trake zemljanog putića. Lepo glas reče, skrenite desno.

Freske Petkovica

U lepoti modrih starih listopadnih stabala ugledasmo beli obris Šišatovca. Prelepo zelenilo je svojim bogatstvom stvaralo krunu oko obnovljenog manastira. Šišatovac je mnogo stradao za vreme Drugog svetskog rata, obnova još traje, pa iako je jedan od najstarijih manastira čini se mnogo mlađim.

Freske Petkovica

Monah izuzetno blagog glasa nas je uputio da pogledamo unutrašnjost zdanja. Misao čovekova može dočarati  nekadašnju lepotu. Monah se skrušenim glasom skoro izvinjavao zbog skromnosti unutrašnjosti. Devičanska belina za teške preživljene muke. Skoro sve je na njemu novo, drevni su temelji i  poneki zid zaostao iza ratnog vihora. Nova su i velika zvona ispred manastira. U tišini se mogu naslutiti glasovi svih srpskih velikana koji su mir i lepu reč tražili pod okriljem svetinje.
Nedaleko od Šišatovca  se nalazi manastir Petkovica, na svega dva kilometra udaljenosti. Ženski manastir se nekako sačuvao u burnim vremenima pa posetiocima pruža svu lepotu svoje unutrašnjosti.
Nakupi čovek, dobronamernik, količinu duhovnosti koja je uteha i podstrek za život. Sagleda  lepotu zidanog kamena, gvozdene kapije , uzdignutog zvonika i krsta podignutog na najvišoj kupoli manastira. Najlepši trenutak  Fruške Svete Gore je kada s večeri počinje služba u manastirima, kada se zvona u svom pojanju  sjedine i sa ostrva mora panonskoga  pošalju glas o jedinstvenoj  povezanosti ljudskog i božanskog.