Radost Čučkove knjige

   Rečima se ne može opisati doživljeno.
Ljubaznost domaćina i veoma dobra organizacija obeležavanja Čučkovih dana zaslužuju krila.
Pozitivna energija gospođe Ozrenke Đurić Radulović se prenosila na sve prisutne. Pohvale se odnose i na njene saradnike. Osećali smo se kao da smo kod kuće i da se poznajemo čitavoga života.

Velika je radost naći se na takvom mestu.
Velika je radost dobiti priznanje koje nosi ime velikog pesnika.
Velika je radost  Radost žute lubenice.
Nagradu nisam primila samo ja. Sa mnom je dobijaju moja porodica, Veselinka Stojković, Andrea Beata Bicok, Kreativna radionica Balkan i svi koji su na bilo koji način doprineli nastajanju ,,Radosti Žute lubenice" .
Knjige su najbolji putnici. One nadmašuju vreme, nadmašuju ograničenost ljudskog života. One se stapaju s vekovima i podižu mostove koji ih spajaju.
Balkanski duh koji prožima sve nas sa ovih prostora je spojio

stihove Branka Čučka sa rečima napisanim u mojoj knjizi.
Svoju zahvalnost izražavam još jednom stihovima Branka Čučka:

Kada su me na svijet izdali
moj otac i majka moja
u grubom povezu
sa pečatom narodne biblioteke na leđima
sve radio stanice govoraše jezike Vavilona
Mislim da se moj otac grdno napatio
lijevim uhom slušajući Moskvu
desnim Glas Amerike.

http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Branko-Cucak-prijatelj-i-pisac/lat/232894.html