U čast učitelju II

 Pamtim svoju učiteljicu: lepa( sa onom kako se u to veme nazivala takva frizura,,vodenom trajnom"), nasmejana, kako mi se činilo nikada sa problemima nije ušla u učionicu. Stroga kada treba.
Dragica Mrkić  se već odavno nalazi na nekom mestu gde se učitelji svih vremena sastaju, gde pričaju svoje priče, gde iščitavaju teško razumljive rukopise, gde se smeju i blagim pogledima bdiju nad svojim večitim mališanima.
Nikada nisam razmišljala šta je to uticalo na mene da se prihvatim u;iteljskog  poziva.  Možda ona, možda neki njen postupak, glas,  reč ili ono kada nam je donosila velike plave enciklopedije životinja od svoje kuće. Čitala je jasno, golicajuće, opijajuće. Životinje su silazile sa stranica enciklopedije, istraživale su učionicu, dodirivale su sve koji su uspeli da ih vide. Sećam se priče o medvedima...
Kako god, postah učitelj. Volim da svojim đacima čitam priče...
Na inernetu ugledah poziv na konkurs U čast učitelju, gospođe Ljiuljane Himel i Kreativnog kutka Osnovne škole ,,Aleksandar Sabovljev u Ečkoj.  Prijavih se. Moja priča i slika su pronašle svoje mesto u Zborniku I.
Ove godine isto.
Čast učiteljska je čast posebne vrste, nekako s prizvukom detinjstva, osmeha, lepote, čistote i prepuna podstreka za stvaranjem i predavanjem znanja.
Prijavih se ponovo - U čast učitelju II. Danas dobih priznanje.
Kreativnom timu, Ljiljani i žiriju HVALA!

Jednom učitelj-  zuvek učitelj!