субота, 17. март 2018.

Prezentacija ,,Odsjaj svilenih niti"


U velikoj sali Kulturnog centra u Kikinda
predstavljen je , na moju veliku radost, ,,Odsjaj svilenih niti".
Knjiga  govori o običnim ljudima i njihovim životima.
Pripoveda o ljudima koji su svojom nesebičnošću i dobrotom prihvatali životne teškoće i suočavali se sa njima na način na koji su najbolje znali i umeli. Prihvatali su život onakvim kakav jeste,  ne okrivljujući nikog za svoje nedaće.
Nosila sam se mišlju da se  ljudi koji su  bili posebnog kova ne zaborave, da ne dozvolim da se preko njihovih života nataloži sloj prašine i da ih tanme senke  potpuno zaklone. Svilene niti njihovih duša zaslužuju još jedan odsjaj.






Knjiga je izašla iz Kreativne radionice Balkan.
Sreća koja me prati od prve napisane reči me prati i dalje. Kako neko reče sreća je da imam mlade ljude oko sebe. To su:
Andrea Beata Bicok koja je uradila lekturu i napisala Pogovor.
Branislava Brandić sa svojim savršenim okom za fotografiju.

Jelena Milošev i njen ogroman pesnički talenat.

Tu je i uvek prisutna  moja porodica bez koje nikako ne bih mogla da budem ono što jesam.
Vetar u leđima je Veselinka Stojković koja mi je podarila mnogo toga, ali i stihove:

Stotinu priča ima Vesna


Svojom glumačkom veštinom ih je pročitala Marija Ostojić glumica Kikindskog narodnog pozorišta.

Na početku  knige se nalazi :

Bezimena pesma za početak

Kada nebo oteža oblacima,
Kada sivilo unese
Uduše ljudi neki tihi,
Neobjašnjivi žal
Dubokih korena,
Doleti bezvučni poj.
Razlegne se.

Samo ga prozvani čuju.



Nizale su se priče i njihovi delovi. Slušalo se i smejalo.
Kraj promocije sam doživela duboko dirnuta stihovima Jelene Milošev.

Pesma pripovedaču( napisana za Vesnu Đukanović, za promociju knjige)


Poj nespokoj banatskih vetrova
o beskrajnoj ravnici mira i snova.

Kazuj o starini mahovina sa krovova,
i sa nastrešnica nestalih petlova.

Umiri staklasti odsjaj oka koji ište
krovom nezatravljeno ognjište!

Reci svoju gorku požutelu ispovest
o dušama predaka kao prozračnu vest.

Diži svoje slovo kao reč iz pepela,
nad crnicom, ko spomen srušenog bedema.

Poj spokoj pripovedača nad vihorom reči,
snagom svojom, sve dok svoje srce  ne zaleči.



Hvala svima koji su mi ukazali čast svojim dolaskom. Hvala Tanji na organizaciji promocije.
Odsjaj svilenih niti možete
 kupiti  ili poručiti na mejl   
  adresi.
Hvala.

Radosti su mnoge...













2 коментара:

  1. Извор-вода гору кити,
    на извор-воду Весна рани,
    јутром сваким, вечером пред смирај.
    Са Сунцем дође, Сунце испрати.
    А Сунашце – оно мило,
    над причом се њеном надвило,
    причу њену сваку краси.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хвала Весела, навек ми весела била и Сунце отворених дланова дочекивала!

      Избриши

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!