Putopis: Dubrovnik

Na vidikovcu

Mesto na kom nije važno odakle potičeš, čime se baviš ili kojoj naciji pripadaš jeste  jedan od najlepših gradova Mediterana:
Dubrovnik

Bogato trajanje kroz dugi niz godina i slavna prošlost kao i položaj na Jadranu čine da je stecište velikog broja turista sa svih strana sveta.
U Dubrovnik se stiže  sa mora i kopna, sa severa i zapada, ne postoji put koji ne vodi k njemu.
 Na samom ulazu u grad je  vidikovac, izgrađen od kamena, na  nekoliko nivoa doseže visoke obronke litice sa kojih se pruža besprekoran pogled na stari grad.

Uz kameni zid

Jasno se u punoj snazi  vidi njegova lepota i celovitost. Zatreperi srce u grudima, duša se poraduje i poželi da što pre korakne stazama brojnih. Susret plavog mora i suncem izbeljenog kamena u besprekorno iscrtanoj liniji požuruje. Srećan je čovek što je tu, što udiše deo istorije i taloži je u svojoj duši s namerom da je ponese i zadrži što duže. U staro jezgro grada se ulazi kroz Vrata od Pila ( zapadna strana) ili Vrata od Ploča (istočna strana).
,,Ako  ne znaš kuda ćeš, idi za grupom koja je najbrojnija i stići ćeš gde treba". savet je svakog turističkog vodiča.
Za čas se Stradun raspukao svojim uglačanim kamenim  pločama. Bezbroj koraka ih je ispolirao. Oprezna sam u hodu, s osmehom na usnama se otiskujem njegovom širinom. Jedna sam od mnogih. Deo dubrovačkog dana namenjenog od strane Gospoda da traje.

Gimnazija Ruđer Bošković

Kroz misli odzvanja pesma dubrovačkih trubadura: ,,Jedan dan...
Da li će jedan dan biti dovaoljan da se vidi i zapamti što više ? Prihvata čovek neminovnost i kreće u turistički pohod.

Smeši vam se stara gradnja gimnazije Ruđer Bošković, traži se odmor na stepeništu koje vodi do ulaznih vrata. Posećuju se crkve i hramovi. Klanjam se grobu Ivana Gundulića. Sa zidova se  opominjujućim pogledom posetiocu obraćaju kameni kipovi i pozlaćeni lusteri. Lepota i bogatstvo oltara su nemerljivi.
Ipak sunce zove.
Zovu vas kamene kule,  tvrđave i prelepi vidici s njihovih visina.
Prepuno je turista sa svih strana sveta. Svojom magijom ih je privukla serija ,,Igra prestola "čiji su delovi snimani na kamenim utvrđenjima ovog prelepog grada. Ljubaznost i osmeh na svakom licu, spremnost da se sačeka, da potrebno vreme za pravljenje fotografija.
Svuda se oseća dah starine.
Tu su česme sa ledenom vodom koja vraća snagu. Taman kad pomislite ,,Ne mogu dalje"  ispred Vas se nađe česma. Umijete se, napijete hladne vode i preporođeni nastavljate svoje razgledanje.

Počivalište Ivana Gundulića

Orlandov stub

Intersantna je sloboda koju Dubrovnik pruža. Za sve ima mesta. Brojni kafići i restorani, ali i klupe , stepeništa, kameni zidovi ili sam kamen u hladovini, za svačije želje i mogućnosti. Osmeh je na svakom licu. Utapa se čovek u energiju nepoznatih i grabi što više.

Stradun

Luka

Tvrđava Svetog Ivana

Sedim na kamenu. Približila sam se kuli i iz malog parka obraslog visokim četinarima posmatram uske i duboke ulice. Vidi se Srđ i gondola koja lako klizi od podnožja do samog njegovog vrha. Lako se leluja na letnjem vetru, a mnoštvo zviždukavih lasta se vija oko njenog metalnog tela.
S visine puštam pogled naniže.
Kamen na kome sedim je iznad same litice koja se svojom dubinom sjedinjuje s blistavo plavo-zelenom  morskom površinom. Na njoj se poput najsitnijih mrava kreću kanui u kojima turisti obilaze drevne zidine.
Delim slobodu vode vazduha i neba. Na dlanu mi stoje uzdasi ljudi oko mene i njihov tihi šapat. Nema razlike među nama.
Trudim se da ne prekinem magiju.
Poneću toplotu kamena statue Marina Držića, misao Ruđera Boškovića i Ivana Gundulića, senke palata i prohladni vetar uskih dubrovačkih ulica.
Pored mene prolazi gospođa. Plažna torba na ramenu, na nogama adidas patike za trčanje. Laka cvetno dezenirana haljina do kolena, na glavi mornarska kapa na kojoj piše Venecija. U ušima slušalice. Osmehuje se očima u kojima se ogleda plavo nebo. Važno je da je udobno.  Važno je biti tu.  Nebitno je šta imate na sebi. Razlike  su nebitne. Pruža mi, uz osmeh fotoaparat. Shvatam. Lako škljocanje i uspomena je tu. Zahvaljuje mi osmehom. Pozdravljam je osmehom. Sve ostalo je nevažno.

Unutar starog jezgra grada nalazi se :  Crkva Svetog Bagoveštenja  
   pravoslavni hram. Lako ga pronalazimo među brojnim crkvama. Posetilaca ima. Lepota i sjaj unutrašnjosti i  ljubazno lice sveštenika.

Ispred hrama Srpske Pravoslavne Crkve

Unurašnjost Crkve Blagoveštenja

Snađe se onaj ko ume

Hodnici starog grada

Za sreću : Marin Držić

Mala Onofrijeva česma

Brojna su mesta na kojima se može kupiti suvenir za poneti.
Pažnju privlači stasita Dubrovčanka u staroj nošnji koja prodaje originalnu čipku i vezene stolnjake.
Bezbroj je magneta, školjki, slika,  kopija rekvizita upotrebljavanih za snimanje ;,Igre prestola".

O cenama ovom prilikom ne bih.

Sve što je lepo trajaće.

Fotografije: Dragan Đukanović